Marketing najjeftinijeg grada

Treba provesti neko vreme u tom izolovanom gnezdu koga zovu Narodna skupština, pa da se shvati kako su ljudi koji pojma nemaju o stanju koje vlada u zemlji gotovo uvek oni koji tu zemlju predstavljaju.

Ovo upozorenje Žozefa Prudona, iako izrečeno polovinom 19. veka, ima i u našem vremenu svoje univerzalno značenje i smisao. Delovanje ovako utvrđene političke činjenice i društvene pravilnosti možemo videti skoro svakodnevno. Najnoviji primer ove svojevrsne slepe mrlje i nedostatka osećaja za realni život je izveštaj grupe „nezavisnih ekonomista” u čijem zaključku je ocena da je Beograd najjeftiniji grad među osam glavnih gradova u regionu. Stanje, dakle, nije toliko tužno kao što se moglo pretpostaviti kada se čitaju određeni paušalni i tendenciozni izveštaji i kada se više puta objavljuju neprecizne informacije u medijima, rečeno je u ime istraživača.

Osnovna poenta, a očigledno i glavna svrha, ovog istraživanja bila je, međutim, u tome da se pokaže da određeni trgovački lanci (pogodite koji) nisu iskoristili svoj povoljan položaj i stvorili monopolsku poziciju.To je dragoceni rezultat ovog istraživanja – da se dokaže da živimo u društvu u kome nema trgovačkih monopola, pa je zato Beograd najjeftiniji grad u regionu. Još samo da građani poveruju u ovu tvrdnju koja vređa zdrav razum, ali i osećanje za funkcionisanje i spoznavanje realnog života. Ipak, vrhunac političkog autizma i bahatosti pokazao je ministar trgovine Slobodan Milosavljević nastupajući još jednom kao glasnogovornik velikih trgovinskih lanaca koji su po njemu oličenje zdrave konkurencije i nepostojanja monopola. Milosavljević kaže da njemu kao ministru ta činjenica boljeg života imponuje, tim pre što je Beograd konkurentan zahvaljujući proizvođačima analiziranih proizvoda, ali i trgovcima i, pre svega, trgovinskim lancima koji su uspeli da razviju ozbiljnu konkurenciju i tako spreče nastanak monopola. Ministar je iskoristio i ovu priliku da na predstavljanju rezultata istraživanja pokaže da su tvrdnje o postojanju monopola samo proizvoljne priče nepotkrepljene istraživanjima. Pri tome, on se žali da nije imao dovoljno naklonosti pojedinih medija da prezentira svoje uverenje o blagotvornom delovanju konkurencije. Jer ovo istraživanje nije naručilo Ministarstvo trgovine već su ga obavili nezavisni ekonomisti i ono, prema tumačenju Milosavljevića, daje pravu sliku stanja stvari. Nije sasvim jasno kada ministar govori kao član vlade koja se bori protiv monopola a kada kao zastupnik velikih trgovačkih lanaca. Još samo da poverujemo u ovu potemkinovsku marketinšku sliku.

Svakodnevni život u Srbiji se, međutim, u velikoj meri pretvorio u stalnu i sve suroviju borbu za preživljavanje i goli opstanak – širi se siromaštvo i nezaposlenost, privatizacija se po svojim pogubnim posledicama manifestuje kao nadiruća pustinja,ugrožene su vitalne socijalne funkcije državnih institucija, ali to kao da ne dotiče ministra trgovine i nezavisne ekonomske istraživače jer oni su dokazali da je naša slika stvarnosti izvitoperena. Jer, svet sigurno ružičastije izgleda na gala prijemima prilikom otvaranja velikih trgovinskih centara, kao stvorenih za razvijanje i podsticanje konkurencije.

I ministar ekonomije Mlađan Dinkić tvrdi ovih dana da će građani Srbije, kao nekada davno, opet moći da, relativno lako, kupe frižider, regal ili automobil. Da li je ovom hiperaktivnom ministru poznato da ljudi danas u prodavnicama kupuju samo najelementarnije prehrambene proizvode potrebne za svakodnevni život i da to i te kako osećaju kao sve veći teret.

Pored ovih primera političkog autizma, jedan od vrhunaca hipokrizije mogli smo videti i u odluci članova Republičke izborne komisije iz Demokratske stranke da podnesu ostavke na članstvo u ovom važnom državnom organu, nakon što su primili milionske nadoknade za svoj mukotrpni rad. „Isključivi razlog za ostavke jeste moralne prirode. Predstavnici DS-a su ostavkama izrazili stav o događajima u RIK-u i o neodgovornom trošenju novca, iako nisu učestvovali u kreiranju procedura kojima je omogućeno neodgovorno trošenje novca. Dakle, oni su se na ovaj čin odlučili kao odgovorni i moralni ljudi”, kaže, ne trepnuvši, u svojoj izjavi portparol DS-a Jelena Trivan. Članovi RIK-a su u stvari žrtve procedure. Da li smo do te mere izgubili osećaj za odgovornost i ogrezli u relativizmu da ne možemo više da prepoznamo stvarno značenje moralnosti i čestitosti. Proglašavati za moralne uzore one koji su tek nakon otkrivanja u javnosti njihovih ogromnih novčanih nadoknada odlučili da iz „moralnih” razloga podnesu ostavke može se tumačiti kao vrhunac licemerstva, neodgovornosti i bahatosti partijskih funkcionera. Duh Bodruma kao da je još uvek prisutan.

publicista