Detalji velikog dogovora cure, neke tačke razveselile Irance

Sjedinjene Američke Države i Iran su blizu dogovora o memorandumu o razumevanju kojim bi se proglasio kraj rata i postavio okvir za trajno rešenje nuklearnog pitanja, izveštava Aksios, pozivajući se na dva američka zvaničnika i dva druga izvora upoznata sa materijom.

Dokument od 14 tačaka i jedne stranice, o kome su pregovarali Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner, nudi rešenje za ključne sporove, a odgovor Teherana na preostalih nekoliko tačaka očekuje se u roku od 48 sati.

Memorandum predviđa proglašenje kraja vojnih operacija u regionu, čime bi počeo period od 30 dana za dogovor o detaljnom sporazumu, a pregovori bi mogli biti održani u Islamabadu ili Ženevi.Tokom tog meseca, iranska ograničenja u Ormuskom moreuzu i američka pomorska blokada bi se postepeno ukidale, a u slučaju neuspeha pregovora, SAD zadržavaju pravo da odmah nastave vojnu akciju, prenosi Jutarnji list .

Nuklearno oružje

U srži dokumenta su stroga ograničenja iranskog nuklearnog programa, uključujući obavezu Irana da neće obogaćivati uranijum iznad 3,67 odsto najmanje 12 do 15 godina. Iako je Vašington prvobitno tražio 20 godina, a Iran pet, predložen je mehanizam prema kojem bi svako iransko kršenje uslova automatski produžilo moratorijum.

Uz obavezu da nikada neće nastaviti sa nuklearnim oružjem ili aktivnostima vezanim za oružje, Iran bi morao da dozvoli nenajavljene inspekcije UN i da se obaveže da neće koristiti podzemna nuklearna postrojenja, objavio je Aksios.

Značajan napredak je postignut i u vezi sa mogućnošću da Teheran prvi put pristane da ukloni visoko obogaćeni uranijum iz zemlje i pošalje ga u SAD. Kao protivtežu ovim ustupcima, Vašington bi pristao na postepeno ukidanje sankcija i odmrzavanje milijardi dolara iranske imovine širom sveta.

Američki zvaničnici i izvori upoznati sa pregovorima, međutim, naglašavaju da još ništa nije zvanično dogovoreno i da sprovođenje memoranduma zavisi od postizanja konačnog sporazuma, što ostavlja rizik od povratka ratu ili produžene neizvesnosti.

Napredak u ovim razgovorima bio je ključni razlog zašto je predsednik Tramp odložio nedavno najavljenu vojnu operaciju u moreuzu, odlučujući da da prioritet diplomatiji u vreme kada su strane najbliže dogovoru od početka sukoba.

Sankcije

Pomenuti dokument od 14 tačaka je najkonkretniji napredak u pregovorima između Sjedinjenih Država i Irana od kraja marta, kada je Vašington preko posrednika poslao Teheranu predlog mirovnog sporazuma od 15 tačaka.

Taj plan, čije je detalje objavio izraelski Kanal 12, zahtevao je od Irana da potpuno demontira ključna nuklearna postrojenja u Natanzu, Isfahanu i Fordovu i preda sve zalihe obogaćenog uranijuma Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, javila je Al Džazira.

Pored trajne zabrane obogaćivanja uranijuma u ​​zemlji, Vašington je potom uslovio mir ograničavanjem dometa iranskih raketa, prekidom podrške regionalnim militantnim grupama poput Hezbolaha i ponovnim otvaranjem Ormuskog moreuza.

Zauzvrat, američka strana je ponudila potpuno ukidanje svih sankcija i mehanizam UN za njihovo automatsko vraćanje, kao i tehničku pomoć u proizvodnji električne energije u civilnoj nuklearnoj elektrani u Bušeru.

Iako su tadašnji zahtevi uključivali prekid napada na energetske objekte u regionu, najnoviji memorandum iz maja pokazuje izvesno omekšavanje početnih stavova, posebno u pogledu dužine trajanja moratorijuma na obogaćivanje uranijuma, koji je sa prvobitno traženih 20 godina smanjen na dogovoreni okvir od 12 do 15 godina.

Američke vojne baze

Iranska strana je odgovorila na američki predlog postavljanjem sopstvenih, mnogo strožih uslova, a predsednik Masud Pezeškijan je sredinom marta naglasio da okončanje sukoba zahteva priznavanje legitimnih prava Irana, isplatu ratne reparacije i dobijanje čvrstih međunarodnih garancija protiv buduće agresije, javila je Al Džazira.

Pored trajnog ukidanja svih sankcija, Teheran je zvaničnim kanalima zatražio i potpuno zatvaranje američkih vojnih baza u regionu, kao i uspostavljanje novog pravnog mehanizma u Ormuskom moreuzu koji bi formalizovao njegovu dominantnu ulogu nad ovim plovnim putem.

Iako je Pezeškijan pokazao izvesnu spremnost na kompromis pod ekonomskim pritiskom, vojno rukovodstvo i Revolucionarna garda zadržali su radikalan stav, tretirajući sukob kao egzistencijalnu borbu.

Iranski lideri su javno negirali postojanje bilo kakvih direktnih pregovora sa Vašingtonom, ističući svoje nepoverenje prema SAD, koje su, prema njihovim tvrdnjama, dva puta napale iranske mete tokom prethodnih rundi razgovora.