Albanski lobisti guraju Kosovo u NATO

Američka duboka država u saradnji s albanskim lobijem godinama pokušava da lažna država Kosovo dobije međunarodni subjektivitet i jedan od aduta im je želja da južna srpska pokrajina postane član NATO-a. Kad već godinama nisu uspeli da ovu temu stave na agendu dijaloga Beograda i Prištine, sada su odlučili da iskoriste sebi bliske političke predstavnike i da preko institucija sistema pritiskaju Beograd u nameri da Srbija odustane od vojne neutralnosti.

To je verovatno glavni razlog zbog kojeg je u Predstavničkom domu američkog Kongresa predstavljena rezolucija o podršci članstvu tzv. Kosova u NATO-u. Potpisnici ovog dokumenta su poznati albanski lobisti u Kongresu Kit Self, Riči Tores i Majk Loler, koji svaku priliku iskoriste da promovišu albanske nacionalne interese i to obično rade za nemalu svotu novca, koji dobijaju mahom od albanske dijaspore.

Komentarišući inicijativu američkih kongresmena, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da će se „boriti da se to ne dogodi”. „Mi ćemo uskoro imati važne vežbe sa njima (NATO-om). Razgovaramo s njima, nadamo se da se to neće dogoditi. Borićemo se da se tako nešto ne dogodi. Ne zaboravite da postoje četiri zemlje koje su članice NATO-a, kao što je pet članica u EU, koje nisu priznale Kosovo. Ne vidim kako bi to moglo lako da prođe, ali da sačekamo da vidimo”, rekao je Vučić novinarima u Pančevu.

Najveća prepreka da tzv. Kosovo postane član Severnoatlantske alijanse jeste upravo činjenica da četiri ozbiljne evropske države nisu priznale nezavisnost Kosova, što je, bar kako sada izgleda, nepremostiva prepreka da postane članica NATO-a, jer je za prijem potreban konsenzus svih članica, a teško je tako nešto očekivati sve dok Španija, Rumunija, Grčka i Slovačka zadržavaju čvrst stav protiv toga. Ove države, uprkos tome što imaju različite tipove vlasti, dele zajednički spoljnopolitički pristup statusu Kosova, koji diktiraju njihovi nacionalni interesi.

NATO je vojna alijansa u kojoj se odluke donose konsenzusom, i u Članu 10. statuta govori se o načinu ulaska novih članica, koje moraju da ispune niz političkih, ekonomskih i vojnih kriterijuma. To treba da bude demokratska zemlja koja je zasnovana na tržišnoj ekonomiji i koja ima pravedan odnos prema nacionalnim manjinama. I to je posebno naglašeno. Ako se tome dodaju i ekonomski kriterijumi, a to je pet odsto bruto nacionalnog dohotka koji se mora izdvajati za oružane snage, to je za Prištinu misaona imenica. Uz to, Kosovo i Metohija za sada nema vojsku i u dokumentima secesionističkih vlasti u Prištini navodi se da će se od 2028. godine steći uslovi da Kosmet dobije vojsku.

S druge strane, vlasti u Prištini u kontinuitetu se oslanjaju na podršku američkog establišmenta i kongresmena koji zastupaju tradicionalni pristup regionu, utemeljen na nasleđu devedesetih godina prošlog veka. Takav narativ bio je snažan instrument od 2008. do 2020. godine, ali nakon toga njena moć pokazuje jasnu tendenciju opadanja, pogotovo u Trampovom drugom mandatu. Ipak, kako navodi jedan zapadni diplomata u Prištini, iako su male šanse da Kosovo postane član NATO-a, ovu inicijativu niko iz Beograda ne bi smeo olako da shvati. Procenjuje da bi, ukoliko bi do toga Vašingtonu baš stalo, Kosovo moglo da uđe u NATO za oko tri godine, ali da za sada ne vidi da se nešto menja u politici Amerike prema ovom regionu u Evropi.

„Glavni cilj SAD, bez obzira na to da li su na vlasti republikanci ili demokrate, jeste da se Srbija privoli da promeni svoju vojnu neutralnu politiku, da postane punopravni član Severnoatlantske vojne alijanse i da posle toga njenim putem krene i Bosna i Hercegovina. Na taj način bi ceo region bio pod direktnom vojnom kontrolom Vašingtona, koji bi tako uticao i na političke odluke u Beogradu i Banjaluci”, kaže naš sagovornik, koji nije hteo da ga imenujemo. Dodaje da, bez obzira na najave i pozivanja na mogućnost presedana, ne postoji šansa da tzv. Kosovo u skorijoj budućnosti, pogotovo ne na skorašnjem samitu u Turskoj, uđe u NATO. I kao glavni razlog navodi da bi bilo paradoksalno da Kosovo uđe u NATO pre Srbije, a takvu mogućnost ne bi dozvolile ni mnoge članice Alijanse, među kojima je i Španija:

„Američki predsednik Donald Tramp zbog sukoba s političkim vrhom u Španiji mogao bi da progura ovu inicijativu, ali ni Srbija neće sedeti skrštenih ruku. Zar stvarno neko misli da je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić bio u turističkoj poseti Izraelu? Upravo zbog toga sumnjam da će bilo ko preko kolena da odluči da jedan deo teritorije postane član NATO-a. Osim što bi to proceduralno bilo nemoguće, treba voditi računa i o geopolitičkim razlozima. To su, gledajući diplomatski, nepremostive prepreke.”

Na Kosmetu su ovu inicijativu podržale sve albanske političke partije, koje listom ističu da im je, uz pristupanje EU, članstvo u NATO-u jedan od ključnih prioriteta. „Naš cilj za članstvo u NATO-u jasno je stavljen do znanja, mi svakodnevno idemo ka tom cilju. Vojska koju imamo jača je nego ikad”, izjavio je nedavno kosovski premijer Albin Kurti.

Komentarišući najavljenu rezoluciju u SAD, stručnjak za bezbednost Srđan Graovac kaže da je reč o scenariju koji je očekivan i za „Politiku” ističe da je sve što se radilo u prethodnom periodu bilo u skladu s tim, pre svega transformacija tih nelegalnih snaga – KBS-a jer po Rezoluciji SB UN 1244 nijedna druga vojna formacija osim Kfora tamo ne bi smela da postoji.

„Sve ove inicijative ne iznenađuju me iz više razloga. Jedan od njih je što se na taj način dobija još jedan prerogativ državnosti koji nedostaje lažnoj državi Kosovu, što je važno ne samo za kosovske Albance, nego i za SAD, ali i njihove zapadne saveznike, koji su u stvari autori stvaranja te ideje stvaranja pseudosamostalne, nezavisne i suverene države Kosova, što de fakto nije. Radeći na tom planu, oni žele da obezbede što više tih atributa državnosti, a vojska je jedan od osnovnih i oko toga nema dileme”, kaže Graovac. Ističe da je za njih važan još jedan segment – da zaokruže celu ovu teritoriju zapadnog Balkana kao teritoriju NATO-a. Oni ozbiljno računaju na Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Severnoatlantske vojne alijanse i na tome će raditi i u narednom periodu.

„Bitan bezbednosni aspekt je i uvlačenje Kosova u taj savez. Ne treba smetnuti s uma da je njihov glavni cilj da u NATO uđe pre svega Srbija kao najveća država, a posle toga i Bosna i Hercegovina. To im je krajnji cilj – da ceo Balkan bude njihova interesna zona i oni znaju da kosovski Albanci to žarko žele, kao i Bošnjaci u BiH, i na njih uvek mogu da računaju. Za njih je zato važno da pridobiju i Srbiju, ali im je jasno da to ne može tako lako da ide, pre svega zbog istorijskog nasleđa i bombardovanja naše zemlje 1999. godine, ali i zbog pitanja Kosova i Metohije. Zbog toga je to pitanje za nas vrlo osetljivo. Zato oni i na ove načine vrše pritiske na Srbiju da se i ona izjasni da će ići tim putem ili će u suprotnom biti izolovana”, naglašava Srđan Graovac i dodaje da je to negde suština te strategije.

Zapadni diplomata u Prištini pak navodi i drugi ugao ove inicijative i kaže da sve što je pokrenuto u Americi ima smisao. „One četiri zemlje neće promeniti svoje mišljenje, ali predlagači ove inicijative na taj način oblikuju političko okruženje pokazujući da Vašington vidi ovaj deo Evrope kao nedovršeno strateško pitanje i da očekuje više jedinstva unutar Alijanse. Istovremeno, šalju jasan signal unutrašnjoj američkoj debati da nije vreme za ograničavanje ili povlačenje američkih vojnih obaveza saveza na Balkanu, uprkos povremenim glasovima u tom pravcu. Stabilno vojno prisustvo SAD u ovom delu Evrope, dok se najavljuje odlazak više od 5.000 vojnika iz Nemačke, ostaje ključno za odvraćanje i dugoročnu stabilnost”, naglašava, podsećajući da oko 590 američkih vojnika služi na Kosovu i Metohiji kao deo mirovne misije NATO-a.

Šalja: Pentagon i London dali „zeleno svetlo” za uključivanje tzv. Kosova u sporazum s Albanijom i Hrvatskom

Bezbednosni stručnjak Drizan Šalja izjavio je da sporazum tzv. Kosova, Albanije i Hrvatske nije koordinisan na klasičan način sa svim članicama NATO-a, već je nastao kao rezultat direktne komunikacije između Pentagona i Londona, što je dalo „zeleno svetlo” za uključivanje Prištine u taj format saradnje, preneo je „Klan Kosova”. Šalja je naveo da je vojna saradnja Kosova, Albanije i Hrvatske deo šireg koncepta „vojne regionalizacije”. Sporazum o saradnji, kako kaže, povezan je s takozvanim modelom NATO 3.0 i nije nastao slučajno, iako je u početku postojao skepticizam unutar Alijanse.

„Kada je sporazum objavljen, čak i unutar NATO-a bilo je skeptičnih mišljenja zašto bi se tako nešto dogodilo. Zato što se nije dogodilo u prepisci sa svim članicama, već na direktnoj liniji između Pentagona i zvaničnog Londona, koji su dali zeleno svetlo da Kosovo, iako nije članica Partnerstva za mir, treba da bude sastavni deo ovog sporazuma sa dve članice NATO-a, u bilateralnom sporazumu, čak i trilateralnom u vojnom aspektu. Već imamo bilateralni sporazum s Albanijom, upravo u slučaju povrede teritorije Kosova, da se isključi iz Člana 5 NATO-a i da interveniše snagama za podršku bezbednosnim snagama Kosova”, rekao je Šalja za „Klan Kosova”.