Epski bes, mini-rat sa globalnim posledicama

Kada je prekid vatre između Sjedinjenih Država i Irana stupio na snagu pre tačno mesec dana, američki predsednik Donald Tramp bio je direktan: ako Teheran ne okonča svoj nuklearni program i ne otvori Ormuski moreuz, bombarderi će se vratiti u vazduh. Ipak, ispostavlja se da je rat zapravo „završen” u nekom trenutku nakon što je primirje, koje je potom produženo, stupilo na snagu – bar prema rečima državnog sekretara Marka Rubija.

„Operacija ’Epski bes’ je okončana. Ostvarili smo ciljeve te operacije”, izjavio je Rubio na konferenciji za medije u Beloj kući u utorak. Kasnije u toku večeri Tramp je objavio da projekat „Sloboda”, odnosno pomoć američke mornarice brodovima da napuste Ormuz, koji je trajao tek jedan dan i uspeo da oslobodi svega nekoliko plovila, pauzira „na kratak period”, pozivajući se na „veliki napredak” ka postizanju sporazuma. Međutim, njegov stav prema tome da je sukob završen nije u skladu sa izjavom državnog sekretara.

„Pod pretpostavkom da Iran pristane da ispuni ono što je dogovoreno, što je, možda, velika pretpostavka, već legendarni ’Epski bes’ bi bio okončan”, napisao je juče Tramp na mreži „Trut soušal”. Šef Ovalnog kabineta naveo je da će, ukoliko Iran ne pristane, početi bombardovanje i da će „nažalost”, ono biti mnogo intenzivnije nego ranije.

Upravo u tom kontekstu pretnji i uslovljavanja, kako je ranije juče objavio portal „Aksios”, pozivajući se na američke zvaničnike upoznate sa pregovorima, SAD i Iran se približavaju postizanju preliminarnog memoranduma o razumevanju. A to bi moglo da označi kraj aktuelnog konflikta i da otvori put za detaljnije pregovore o iranskom nuklearnom programu. Navodno, Vašington očekuju odgovor Teherana o ključnim tačkama sporazuma u narednih 24 sata, dok izvori ocenjuju da su dve strane najbliže nagodbi od početka sukoba. Predloženi memorandum, koji sadrži 14 tačaka, pokrenuo bi tridesetodnevni period pregovora o sveobuhvatnom sporazumu, koji bi obuhvatio nuklearna ograničenja, slobodu plovidbe i postepeno ublažavanje sankcija prema Iranu. Ključno pitanje u pregovorima ostaje trajanje moratorijuma na iransko obogaćivanje uranijuma. Izvori navode da SAD traže vremenski okvir do 20 godina, dok Islamska Republika predlaže pet godina, uz kompromisna rešenja u rasponu od 12 do 15 godina. Nakon isteka, Iranu bi moglo da bude dozvoljeno obogaćivanje na niskom nivou. Prema predlogu, Teheran bi se obavezao da neće razvijati atomsku bombu, kao i da će prihvatiti pojačani režim međunarodnih inspekcija, uključujući nenajavljene kontrole. Razmatra se i mogućnost da se visoko obogaćeni uranijum izmesti iz zemlje, što je jedan od ključnih zahteva Vašingtona.

Ipak, Tramp i Rubio imaju jednako razloga da što pre postignu sporazum koliko i razoreni Iran. Kongres je postajao sve nemirniji zbog Zakona o ratnim ovlašćenjima, koji zahteva glasanje o odobrenju nakon što vojnici SAD učestvuju u borbama duže od 60 dana. Takođe, prosečna cena benzina u SAD porasla je na 4,51 dolar po galonu, što je najviši nivo od jula 2022, pokazali su podaci kompanije „GasBuddy”, dok se i politička baza republikanaca pred međuizbore u novembru podelila oko pitanja da li je Tramp odustao od sopstvenog obećanja da će izvući Ameriku iz dugotrajnih ratova.  Tako se jezik američkog predsednika stalno menja – kao da ne može da trenutnu situaciju ne nazove ratom, pa se postepeno povlači od te formulacije.

„Naša zemlja sada cveta, uprkos činjenici da smo u, ja to zovem, mini-ratu”, rekao je predsednik SAD na događaju za mala preduzeća u Beloj kući u ponedeljak. U nekim prethodnim govorima, reč „rat” zamenjivao je blažim izrazima. Na primer, napad na Iran nazvao je „izletom”, a u drugom trenutku „obilaznicom”, kao da je reč o vikend vožnji kroz Bliski istok, koja je naišla na saobraćajnu gužvu.

S druge strane, Tramp kao da ne razume da Iranci ne donose odluke na osnovu BDP-a ili zbog brige o mišljenju javnog mnjenja, inače bi odavno postigli sporazum. Iako su ekonomski ulozi visoki za Teheran, čini se da je Tramp pogrešno procenio koliko su zaista čvrsti. Kada je uveo kontrablokadu Ormuza, delovalo je da računa na to da će Iranu uskoro ponestati kapaciteta za skladištenje nafte koju proizvodi, ali ne može da izvozi, i da će to primorati teokratski režim na velike ustupke. „Ako ne pokrenu svoju naftu, cela njihova naftna infrastruktura će eksplodirati. Kažu da imaju još oko tri dana pre nego što se to dogodi”, rekao je Tramp još prošlog meseca. Ali stručnjaci veruju da Islamska Republika ima najmanje nekoliko nedelja pre nego što bude morala da obustavi proizvodnju.

„Iran nije ni blizu toga da počne da zatvara svoja naftna polja”, rekao je Bret Erikson iz kompanije „Obsidian Risk Advisors” za „Njujork tajms”. Prema njegovim rečima, sankcije i blokada će imati efekta, ali ne postoji realan scenario u kojem će proizvesti željeni rezultat u prihvatljivom vremenskom roku za Trampa.

IRGC: otvaranje Ormuza nakon što SAD prestanu da prete

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da bi Ormuski moreuz mogao ponovo da bude otvoren, ako prestanu „pretnje agresora”, preneo je juče Rojters. Mornarica IRGC-a saopštila je da bi bezbedan i stabilan tranzit kroz ključni plovni put mogao biti moguć, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp privremeno obustavio projekat „Sloboda”.

Kina: želimo stabilizaciju na Bliskom istoku

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči sastao se u Pekingu sa šefom kineske diplomatije Vang Jijem, pri čemu su dve strane poručile da žele jačanje bilateralne saradnje i stabilizaciju situacije na Bliskom istoku. Vang je tom prilikom ocenio da su „ratne aktivnosti SAD i Izraela protiv Irana nelegitimne”, naglasivši da je uspostavljanje potpunog prekida vatre ključno za smirivanje tenzija. Arakči je istakao da je Kina blizak prijatelj Irana i da će, kako je naveo, u postojećim okolnostima saradnja dve zemlje biti još snažnija nego ranije. Takođe je ponovio da Teheran ostaje posvećen postizanju fer i sveobuhvatnog sporazuma sa SAD, uprkos trenutnim tenzijama.