Smanjenje američkih trupa u Nemačkoj - Trampov blef ili posao koji će brzo biti zaustavljen

Za mno­ge neo­če­ki­va­na od­lu­ka pred­sed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa da iz Ne­mač­ke po­vu­če 5.000 ame­rič­kih voj­ni­ka pred­sta­vlja re­zul­tat „te­melj­nog pre­gle­da ras­po­re­da ame­rič­kih sna­ga” u Evro­pi, ob­ja­snio je port­pa­rol Pen­ta­go­na Šon Par­nel i na­gla­sio da će na­zna­če­ni deo tru­pa oti­ći u na­red­nih šest do 12 me­se­ci. Na­vod­no su u Pen­ta­go­nu uze­ti u ob­zir zah­te­vi ope­ra­tiv­nih zo­na i uslo­vi na te­re­nu. Ne­zva­nič­ne pro­ce­ne na­vo­de da bi ovaj kon­ti­gent mo­gao da bu­de dis­lo­ci­ran u Azi­ju, gde se ra­tu­je sa Ira­nom i gde su u bli­žoj bu­duć­no­sti mo­gu­će no­ve kon­fron­ta­ci­je sa NR Ki­nom.

Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, u Evro­pi je sta­ci­o­ni­ra­no pri­bli­žno 86.000 ame­rič­kih voj­ni­ka, naj­vi­še u Ne­mač­koj – oko 38.000. Nji­hov broj re­dov­no va­ri­ra zbog ro­ta­ci­ja oso­blja i voj­nih ve­žbi. Ši­rom evrop­skog kon­ti­nen­ta ra­su­te su de­se­ti­ne ame­rič­kih voj­nih ba­za. Nji­ho­va ulo­ga u me­đu­na­rod­nim ope­ra­ci­ja­ma SAD, na pri­mer na Bli­skom is­to­ku, lo­gi­stič­ki je ne­pro­ce­nji­va. Kroz ove ba­ze cir­ku­li­šu tru­pe, skla­di­šti se ozbi­ljan ar­se­nal oruž­ja, ras­po­re­đu­ju rat­ni bro­do­vi i bor­be­ni avi­o­ni. U po­sled­nje vre­me po­če­lo se i sa for­mi­ra­njem po­seb­nih cen­ta­ra za upra­vlja­nje dro­no­vi­ma. Glav­ni ame­rič­ki voj­ni objek­ti na te­ri­to­ri­ji Ne­mač­ke su Evrop­ska ko­man­da (EUCOM) u Štut­gar­tu i va­zdu­ho­plov­na ba­za „Ram­štajn” u Raj­na­land-Pa­la­ti­na­tu.

U me­di­ji­ma su na­kon na­ja­va iz Pen­ta­go­na kre­nu­le li­ci­ta­ci­je da Tramp iz Ne­mač­ke pla­ni­ra da po­vu­če jed­nu bor­be­nu bri­ga­du i da van sna­ge sta­vi od­lu­ku svog pret­hod­ni­ka Džoa Baj­de­na o ras­po­re­đi­va­nju ba­ta­ljo­na ra­ket­ne ar­ti­lje­ri­je du­gog do­me­ta, ko­ja je bi­la pla­ni­ra­na da se re­a­li­zu­je do kra­ja 2026. go­di­ne. Na­ja­vlje­no sma­nje­nje od 5.000 voj­ni­ka sve­lo bi tek nji­hov broj na vre­me pre iz­bi­ja­nja ra­ta Ru­si­je i Ukra­ji­ne u fe­bru­a­ru 2022. Da­kle i da se ova od­lu­ka re­a­li­zu­je, a u ame­rič­koj pu­bli­ka­ci­ji „Atlan­tik” sma­tra­ju da ona još ni­je de­fi­ni­tiv­na, to ne bi pred­sta­vlja­lo ni­ka­kvu na­ro­či­tu re­duk­ci­ju. Naj­va­žni­ji objek­ti kao Evrop­ska ko­man­da i „Ram­štajn” osta­li bi ne­tak­nu­ti, ne bi bi­lo ni­ka­kvog ras­pa­da NA­TO-a, ka­ko su mno­gi kod nas i u sve­tu po­tr­ča­li da iz­ja­ve.

Šta­vi­še, kra­jem pro­šle go­di­ne, Kon­gres SAD je po­seb­no usvo­jio re­zo­lu­ci­ju ko­jom se ja­sno de­fi­ni­še da se uku­pan broj ame­rič­kih voj­ni­ka stal­no sta­ci­o­ni­ra­nih u zo­ni od­go­vor­no­sti Evrop­ske ko­man­de u Štut­gar­tu ne sme spu­sti­ti is­pod 76.000 to­kom pe­ri­o­da du­žeg od 45 da­na. U su­prot­nom, da bi se sna­ge sma­nji­le neo­p­hod­no je da se spro­ve­du od­re­đe­ne za­kon­ske pro­ce­du­re i u za­ko­no­dav­nim te­li­ma usvo­je od­go­va­ra­ju­ći ak­ti, što će Tramp te­ško mo­ći da spro­ve­de po­sle me­đu­i­zbo­ra na je­sen, za ko­je pre­ma an­ke­ta­ma re­pu­bli­kan­ci ne­ma­ju ni­ka­kvih šan­se za uspeh. Se­ti­mo se da je to­kom svog pr­vog man­da­ta (2017–2021) Tramp is­pra­zno pre­tio da će sma­nji­ti ame­rič­ki kon­tin­gent u Ne­mač­koj, na­ja­vlju­ju­ći da će ga sma­nji­ti čak za tre­ći­nu, na 12.000 od pri­bli­žno 35.000 voj­ni­ka sta­ci­o­ni­ra­nih u to vre­me. Pred na­pu­šta­nje Be­le ku­će od­re­đe­nu od­lu­ku o po­vla­če­nju je i do­neo, ali je Džo Baj­den od­mah sta­vio van sna­ge.

Ne­i­me­no­va­ni zva­nič­ni­ci Pen­ta­go­na u iz­ja­vi za Si-Bi-Es njuz oka­rak­te­ri­sa­li su ovu Tram­po­vu uj­dur­mu zna­kom ne­za­do­volj­stva pot­pu­nim od­su­stvom po­mo­ći evrop­skim sa­ve­zni­ci­ma u ra­tu sa Ira­nom. Kao oki­dač za for­mal­nu od­lu­ku či­ni se da je po­slu­ži­la oce­na kan­ce­la­ra Fri­dri­ha Mer­ca da u ra­tu sa Ira­nom „Ame­ri­kan­ci oči­gled­no ne­ma­ju stra­te­gi­ju” i do­dao da se „po­ni­ža­va­ju” to­kom pre­go­vo­ra. Na Mer­co­vu otrov­nu stre­li­cu Tramp je od­go­vo­rio u svom ma­ni­ru bur­no, op­tu­živ­ši ne­mač­kog kan­ce­la­ra da „ne zna o če­mu pri­ča” i da ne raz­u­me glo­bal­nu pret­nju ako Iran pro­iz­ve­de nu­kle­ar­no oruž­je. Do­dao je da i da ga ne ču­di „što Ne­mač­ka sto­ji ta­ko lo­še – eko­nom­ski i na dru­gi na­čin”.

Ako se iz­u­zmu sen­za­ci­o­na­li­stič­ki pa­nič­ni tek­sto­vi u dnev­nim no­vi­na­ma „Velt”, jav­nost i po­li­tič­ko ru­ko­vod­stvo u Ber­li­nu pri­mi­lo je mir­no na­ja­vu Va­šing­to­na. Znat­no vi­še za­bri­nu­to­sti zbog na­ja­vlje­ne re­duk­ci­je bro­ja ame­rič­kih voj­ni­ka u Ne­mač­koj, ču­lo se u su­sed­noj Polj­skoj. Pre­mi­jer Do­nald Tusk ove ten­den­ci­je oka­rak­te­ri­sao je kao „ka­ta­stro­fal­ne”, ko­je idu na ru­ku „spolj­nom ne­pri­ja­te­lju”.

Uzi­ma­ju­ći u ob­zir Tram­pov mo­del de­lo­va­nja u pr­vom man­da­tu i mno­ge kon­tro­verz­ne na­ja­ve u te­ku­ćem – od eks­plo­a­ta­ci­je ne­po­sto­je­ćeg rud­nog bo­gat­stva Ukra­ji­ne, pa do anek­si­je Gren­lan­da i Pa­nam­skog ka­na­la – te­ško je pro­ce­ni­ti da li sma­nje­nje bro­ja voj­ni­ka u Ne­mač­koj pred­sta­vlja za nje­ga ti­pi­čan blef, ili „za­bri­nja­va­ju­ću ten­den­ci­ju” ka­ko sma­tra polj­ski pre­mi­jer Tusk. Čak i da je u pi­ta­nju ovo dru­go, ma­le su šan­se da će to du­go­roč­no pred­sta­vlja­ti ra­di­kal­nu pro­me­nu. Pro­ces ra­di­kal­ne re­duk­ci­je voj­nog ame­rič­kog pri­su­stva u Evro­pi te­ško da će iz­dr­ža­ti iz­ve­stan po­raz re­pu­bli­ka­na­ca na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma za Kon­gres, od­no­sno sme­nu ad­mi­ni­stra­ci­je Be­le ku­će u ja­nu­a­ru 2029.