Svima treba nafta, a ulaže se u čistu energiju

Iako je trenutna naftna kriza zbog rata na Bliskom istoku dokazala da alternative za fosilna goriva nema, i da vetar, sunce, voda i druge vrste čiste energije ne mogu da se toče u rezervoare, poslednji podaci Međunarodne agencije za energetiku pokazuju da je tendencija da se ipak sve više novca ulaže u zelene kilovate. Zbirni pregled investicija u dve energetske grupe (nafta, gas, ugalj, s jedne) i (nuklearna i druge vrste čiste energije) pokazuju da su ulaganja u ove druge prešla u prošloj godini 2,1 bilion dolara, dok je nafta daleko za njima, na oko 1,1 u period od 2015. do 2025. godine.

– To je posledica energetske tranzicije u kojoj je i Srbija. Podaci ove agencije pokazuju da su prioriteti ulaganje, ne u fosilna goriva, već u zelenu i uopšte, čistu energiju, u energetsku efikasnost, smanjenje krajnje potrošnje, ulaganje u nuklearnu energiju i trend investiranja u naftu u padu. Kada se kaže da je došlo do pada investicija u naftu, to se odnosi pre svega na istraživanje i proizvodnju. Sve to pokazuje da mi u perspektivi ne računamo na naftu. Povratak na naftu i bilo kakvo oslanjanje na naftu ne dolazi u obzir. Pomalo doživljavamo neke potrese koji pokazuju da će još uvek nafta biti neophodna, da bi se prošlo kroz taj tranzicioni period, a pošto je neće biti u tim količinama, onda ni cena nikada više neće biti 60 dolara po barelu, kao pre napada Izraela i SAD na Iran. Jasno je, dakle, da politike nacionalne, kontinentalne i globalne usmeravaju ove investicije iz naftnog sektora i fosilnih goriva u ove druge – objasnio je na sesiji na Zlatiboru Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

– Globalna trgovina naftom je oko 103 miliona barela na dan. Oko 85 miliona barela se transportuje tankerima. Direktno do rafinerija od petnaest do dvadeset najviše i to su retki naftovodi koji vode od izvora nafte do rafinerije da nema broda. To je „Družba”. Cela Evropa je imala „Družbu”, a s ove strane ima jedan naftovod prema Turskoj, Rusiji, Kanadi, Americi, Kazahstanu, Kini. A do 25 odsto tankerske trgovine svetom ide preko Ormuza. Nafta je globalna valuta energije. Toliko je špekulativnog kapitala ušlo u naftni sektor da cene pomeraju neki fondovi koji se uopšte ne bave naftom. Inače, najveći odziv ovoj krizi mogu da daju upravo zemlje OPEK-a. To su zemlje Zaliva, uključujući i Rusiju. Znači, ovo pod sankcijama ove u Zalivu i nema druge zemlje koja može da nadoknadi opšti rast potražnje za crnim zlatom – objasnio je Mićović na sesiji koju je organizovao Savez energetičara Srbije.

Na pitanje gde Srbija traži rešenje za geopolitičke šokove i sve oštriju krizu Saša Koković, pomoćnik ministra za naftu i gas u Ministarstvu energetike, kaže da je u diversifikaciji. Važna je konekcija sa Severnom Makedonijom i terminalom LNG u Grčkoj, gde smo rezervisali 300 miliona kubika gasa godišnje. U Kataru su već sve količine za 2029. rasprodate, što znači, ako ne budemo radili na diversifikaciji, ako ne budemo obezbedili mogućnost da možemo da pronađemo LNG na tržištu, veoma lako ćemo doći u situaciju da ćemo skupo plaćati gas, a onda će se ta razlika u ceni preliti na industriju i sve ostale delove privrede. To znači da ćemo imati inflaciju. Kako do toga ne bi došlo, moramo da imamo rezerve. I kada proširimo „Banatski Dvor” na oko milijardu kubika gasa, to nam je malo.

– Moramo da radimo nova proširenja u drugim podzemnim skladištima gasa, kako bismo došli na dve milijarde kubika gasa. Tu mislim na skladišta Tilu – kapaciteta 300 miliona kubika, Idra još oko milijardu. Do sada je strategija u snabdevanju bila usmerena sever–jug. Sad idemo jug–sever. Znači da je cilj da sa južne strane možemo da snabdevamo sever države. Ako ništa drugo, moramo da iskoristimo interkonektor Srbija–Bugarska kapaciteta 1,8 milijardi kubika na godišnjem nivou i gasovod koji će biti sa Severne Makedonije, gde imamo 1,5 milijardi na godišnjem nivou. Ako od 1. 1. 2028. budemo u toj situaciji da ne možemo više da koristimo ruski gas, imamo mogućnosti da se snabdevamo sa ova dva interkonektora – kaže Koković.