Brnabić: Vučićev plan je putokaz za pobedničku Srbiju

BEOGRAD – Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je programski tekst predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u kojem je predstavljen plan za budućnost Srbije u pet tačaka, putokaz za novi ciklus razvoja, reformi i promena, ocenivši da zemlja više ne može da živi „na staroj slavi” i da su potrebne hrabre odluke kako bi se nastavio ekonomski rast.

Gostujući u jutarnjem programu Kurir televizije, Brnabićeva je istakla da Vučićev plan obuhvata smanjenje broja članova Vlade i državnog aparata, povećanje produktivnosti i radnog angažovanja, reformu obrazovanja, rešavanje energetskih pitanja, kao i razvoj veštačke inteligencije, robotike i modernih tehnologija.

Osvrćući se na globalne okolnosti i posetu Kini, Brnabićeva je rekla da su se, kako je navela, u svetu izdvojile dve supersile – Amerika i Kina, dok Evropa pokušava da nadoknadi zaostatak.

„Evropa je imala generacije političara koji su voleli da govore ono što ljudi žele da čuju, predlagali su četvorodnevnu radnu nedelju, pravila da poslodavac ne sme da vas poziva posle radnog vremena, da šalje mejlove i slično, i onda dođete u situaciju da više ne znate kako da održite kvalitet i standard na koji su ljudi navikli”, rekla je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, danas dve najveće svetske sile jasno poručuju da je potrebno raditi više, pametnije i podizati produktivnost, a Srbija, kako je navela, ima lidera koji to razume.

„Verujem da će predsednik tamo razgovarati o svim temama koje su nam potrebne za novi zamajac razvoja”, dodala je ona.

Brnabićeva je podsetila na period kada je kao ministar radila u Vladi Aleksandra Vučića, navodeći da je tada osetila „neverovatnu energiju i fokusiranost na rezultate i ljude”.

„To je bio onaj osećaj kada se vratite kasno uveče kući i pitate se šta sam ja danas uradila za građane Srbije i šta sam doprinela zemlji. To je bila takva vlada i to nam je sada potrebno”, istakla je ona.

Govoreći o tehnološkom razvoju, predsednica Skupštine je navela da je, na inicijativu tadašnjeg premijera Vučića, formiran Ministarski savet za inovacije i informacione tehnologije, koji je ona predvodila. Kako je rekla, upravo tada su postavljeni temelji elektronske uprave, superkompjutera i razvoja veštačke inteligencije, i to pre nego što je o tim temama počelo ozbiljno da se govori u Evropi i svetu.

„Sećam se kako sam kao ministar radila sa premijerom Vučićem. Sve što smo stavili kao plan, nakon mnogo čitanja i istraživanja, on je govorio: ‘Ne razumem veliki deo toga, ali to mora da se uradi jer je to važno za Srbiju’ i mi smo to uradili. Zamislite gde bi Srbija danas bila da to tada nismo pokrenuli”, rekla je Brnabićeva.

Ona je dodala da IT sektor danas čini oko 8,5 odsto BDP-a Srbije, kao i da su velike svetske kompanije poverile čuvanje podataka domaćim data centrima.

„To pokazuje nivo poverenja u državu Srbiju, ali i razliku u viziji koju ima Aleksandar Vučić, koji je godinama gurao tim u tom pravcu, i onih koji to ne razumeju”, navela je predsednica Skupštine.

Kritikujući protivnike takvog koncepta, Brnabićeva je ocenila da oni ne razumeju značaj tehnološkog razvoja, energetskih kapaciteta i data centara.

„To su dve suštinski različite Srbije: Srbija koja rešava probleme, koja je hrabra i ambiciozna, i Srbija koja kaže – bolje da ne radimo ništa da ne bismo imali probleme. Ja sam za Srbiju koju je Vučić opisao u svom autorskom tekstu”, poručila je ona.

Brnabićeva je posebno izdvojila rečenicu iz Vučićevog teksta za koju je rekla da joj služi kao mantra: „Budućnost ne određujemo sopstvenim željama, već radom i promenama navika i ponašanja.”

„Često se uljuljkamo u verovanju da će se nešto ostvariti samo ako dovoljno verujemo u to. Neće, ako se ne menjamo i ako ne ulažemo trud u to. Čini mi se da se Evropa, ceo kontinent, uljuljkala u doba samozadovoljstva i uživanja i da se očekuje da će se to samo po sebi nastaviti”, rekla je Brnabićeva.

Ona je ocenila da je zato potreban hrabar lider koji će građanima govoriti istinu – da bez više rada, pametnijeg rada i veće produktivnosti nema očuvanja standarda koji se danas često podrazumeva.

„Dva puta godišnje na odmor, kratka putovanja u evropske gradove, novi automobil na svakih nekoliko godina – to neće doći bez povećanja produktivnosti i bez rada. Ako se uljuljkamo da je to normalno i da pada s neba, kao što smo se uljuljkali da je normalno da se, bez obzira na spoljne krize i šokove, svake godine povećavaju penzije i plate, verujte, to nije normalno. Zato je važno da uđemo u taj ciklus promena”, naglasila je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, Srbija danas mora da odgovori na pitanje kako želi da izgleda u narednih sto godina.

„Hoćemo li ponovo biti na začelju evropskog kontinenta? Hoćemo li opet, za nekih 50 godina, pokušavati da uhvatimo priključak sa nekom novom industrijskom revolucijom? Zahvaljujući 2014. i 2015. godini, uspeli smo ne samo da uhvatimo priključak sa četvrtom industrijskom revolucijom, nego i da postanemo jedan od lidera. Pitanje je – hoćemo li ili nećemo? Odgovor zavisi od nas danas”, istakla je ona.

Brnabićeva je rekla da Vučić nije čovek koji beži od teških odluka i mera ukoliko su one važne za Srbiju.

„Ako je neko u istoriji Srbije bio dovoljno hrabar i odgovoran da donosi teške i nepopularne odluke zarad ozdravljenja zemlje, to je bio Aleksandar Vučić”, rekla je ona.

Ona je navela da je predsednik u svom tekstu jasno poručio da je ciklus od 2014. do 2026. godine završen, u smislu da su koristi svega što je u tom periodu započeto gotovo iscrpljene, zbog čega je Srbiji potreban novi razvojni i reformski ciklus.

„Ne možemo da živimo na staroj slavi i da živimo od onoga što se zove porodična srebrnina. Potreban nam je novi ciklus promena, da menjamo sebe, ali i da sprovodimo suštinske, strateške i tektonske promene kako bismo obezbedili da u narednih 10 do 12 godina Srbija ima rast kakav je imala u prethodnom periodu”, poručila je predsednica Skupštine.

Ona je dodala da se nada da će Vučić prihvatiti poziv da bude mandatar nove Vlade, jer je za nastavak reformi, kako je rekla, potrebna upravo takva energija. Istovremeno je odala priznanje aktuelnom premijeru Macutu.

„Želim da odam svu počast premijeru Macutu. Mislim da je on vanredno hrabar čovek, preuzeo je kormilo Vlade u teškim trenucima, pokazao odgovornost i ljubav prema zemlji i uradio neke odlične stvari, pre svega u razgovorima sa blokaderima sa fakulteta. Pokazao je veliko strpljenje i svaka mu čast”, rekla je Brnabićeva.

Govoreći o krizama kroz koje je Srbija prošla, navela je da je ekonomija izdržala više velikih udara koji su, kako je rekla, bili nametnuti spolja.

„Ovo je četvrti ili peti šok kroz koji prolaze naša ekonomija i naša zemlja – od migrantske krize, kovid pandemije, rata na istoku Evrope, pa do energetskih i globalnih kriza, uključujući i poplave. Naša ekonomija je, zahvaljujući svemu što je Vučić uradio kao premijer, pokazala veliku otpornost i to je razlog za ponos”, rekla je ona.

Prema njenim rečima, Srbiji je sada potrebna snaga i energija iz 2014. i 2015. godine, kao i nastavak razvoja u oblastima koje zemlji mogu doneti prednost u regionu.

„Potrebna nam je vizija koja je dovela do data centara, superkompjutera i pozicioniranja Srbije kao jednog od lidera u veštačkoj inteligenciji. To je danas jedna od najboljih šansi da se izdvojimo u regionu, ali i da idemo dalje u oblasti energetike, uključujući i nuklearnu energiju”, zaključila je Brnabićeva.

Posebno mesto u razgovoru zauzela je tema bahatosti i arogancije u javnom životu i vlasti. Na pitanje voditeljke o toj tački Vučićevog autorskog teksta, Brnabićeva je rekla da problem svakako postoji.

„Mislim da je to najvažnija poruka ovog teksta, ali to ponovo pokazuje i tu hrabrost i energiju”, rekla je ona.

Ona je ocenila da je važno što neko ko, kako je navela, praktično od 2014. godine vodi Srbiju i danas ima sposobnost introspekcije i spremnost da govori o sopstvenim greškama i greškama sistema.

„Da imate nekoga ko kaže da razume i šta smo loše radili na svim nivoima vlasti, od lokalnog do republičkog, i da to moramo da adresiramo i tome da se posvetimo, to je nešto što ljudima često nedostaje”, navela je predsednica Skupštine.

Brnabićeva je rekla da bi volela da građani mogu da vide kako Vučić reaguje kada se suoči sa bahatošću pojedinih funkcionera.

„Volela bih kada bi ljudi mogli da vide koliko se Aleksandar Vučić iznervira kada vidi bahatost određenih funkcionera, kada čita na Instagramu, kada pročita reči jednog običnog čoveka iz Šumadije. Znam kada mi je pričao o tome, kako je neko hteo da se parkira, pa su ga pomerili, a onda je došao funkcioner i parkirao se i na pitanje tog čoveka izgovorio čuvenu rečenicu: ‘Znaš ti ko sam ja’”, navela je ona.

Prema njenim rečima, takvi slučajevi su kod Vučića izazivali snažne reakcije.

„Vučić je zbog toga bio i besan, tužan i frustriran”, dodala je Brnabićeva.

Ona je podsetila i na Vučićevu poruku da će, kada se sledeći put čuje rečenica „znaš ti ko sam ja”, „cela Srbija znati ko si ti”.

„Mislim da je to toliko važno. Ne mislim samo trenutno za Srbiju, mislim da je najvažnije za narod, ali mislim da je to tektonska promena, jer je to promena u shvatanju politike i funkcije. Funkcija ne sme da se smatra pozicijom moći, nego šansom i čašću da služite građanima”, rekla je predsednica Skupštine.

Ona je dodala da Vučićev tekst pokazuje da predsednik uvek kreće od sebe i od Srpske napredne stranke, čiji je bio predsednik, a čiji je danas član, ali da problem bahatosti nije problem samo jedne stranke.

„Ovo nije problem SNS-a, ovo je problem svake političke elite koja je bila na vlasti u Srbiji. Zato kažem da je ovo tektonska promena i da je ovo potpuno drugačije shvatanje politike – ovo je odgovornost i čast da služite ljudima, a ne da budete lokalni šerif ili šerif na pokrajinskom ili republičkom nivou”, rekla je Brnabićeva.

Ona je kao primer navela i sopstvenu borbu sa timom u službenom obezbeđenju i protokolu.

„Moja borba sa mojim timom, koji su zaista divni momci i devojke, jeste da stanemo na pešački prelaz, jer moramo da damo primer u tim funkcionerskim automobilima da se na pešačkom prelazu mora stati. Ti ljudi su godinama u službi, njima je teško da se naviknu. Znate koliko puta morate da kažete: izvucite zvučnu signalizaciju, blinkere”, rekla je Brnabićeva.

Kako je navela, i ta promena je došla zato što je Vučić više puta govorio da mrzi korišćenje takvih privilegija bez potrebe.

„Svi znamo da će predsednik Vučić to da proveri i da će pitati: ‘Izvini, za šta ti je tačno potrebna ta signalizacija u ovom trenutku?’ Morate da razumete koliko je teško promeniti to – imate čitave generacije političara koje su se time ponosile i mislile da je to ono zbog čega su važni, a ne njihovi rezultati”, dodala je ona.

Brnabićeva je pozvala građane da pročitaju Vučićev programski tekst, ocenivši da je reč o viziji koju treba sačuvati.

„Zamolila bih ljude da kupe Kurir danas, iako je to reklama, jer mislim da je ovaj tekst i njegova programska vizija toliko važna i da na jedan zaista sažet način udara u suštinu. Mislim da je dobro da to ljudi imaju u papirnoj formi”, rekla je ona.

Dodala je da je i sama kupila primerak i sačuvala ga.

„Mislim da ćemo se ovome vraćati i decenijama kasnije, i ako budemo ispunili i ako ne budemo, da pokažemo koliko je Vučić bio u pravu i šta nam je bilo potrebno u datom trenutku. Ako, nažalost, pogrešimo i ne ispunimo ovo i napravimo neke pogrešne izbore, da pokažemo da smo imali šansu, priliku i putokaz, ali da smo možda pogrešili u nekim odlukama”, navela je predsednica Skupštine.

Ona je izdvojila tri aspekta Vučićeve programske vizije. Prvi je, kako je rekla, to što se u tekstu gotovo uopšte ne pominju politički protivnici, već se fokus zadržava na tome šta je Srbiji potrebno, koji su izazovi i kako ih rešavati.

„On se nije bavio njima jer oni nisu ni pokazali plan i program, i tu nema šta da se na ozbiljan način politički komentariše. Volela bih da iz toga nauče da je politika zapravo vizija, plan i program”, rekla je Brnabićeva.

Drugi aspekt je, kako je navela, spremnost da se otvoreno govori o problemima i nepopularnim merama.

„Pokazao je veliku hrabrost da se suočimo sa problemima, da kaže stvari koje nisu popularne, da moramo više da radimo i da se menjamo”, rekla je ona.

Kao treći aspekt izdvojila je energiju koju je Vučić pokazao uprkos tome što je prethodnih dana govorio da se oseća umorno i iscrpljeno.

„Za ovakvu viziju potrebna je ogromna energija”, zaključila je Brnabićeva.

U Vučićevom planu u pet tačaka, kako je navedeno u autorskom tekstu, kao prva mera predviđeno je drastično smanjenje broja članova Vlade, državnih sekretara, pomoćnika ministara i njihovih aparata. Navedeno je i da je potrebno, odlučnije nego pre 12 godina, ukinuti brojne agencije, kancelarije i uprave koje su same sebi svrha i nemaju suštinski razlog za postojanje. Takođe je ukazano na potrebu dodatne deregulacije, uključujući i ukidanje nepotrebne sertifikacije robe koja dolazi iz Evropske unije, zbog čega ti proizvodi u Srbiji imaju višu cenu nego u EU.

Druga tačka odnosi se na povećanje produktivnosti, više rada i veću posvećenost. U tekstu je naglašeno da će Srbija morati da radi više, a ne manje, kao i da ne sme da prihvati neodgovorne ideje o skraćivanju radnog vremena. Vučić je naveo da će poći od sebe i pokazati da je to moguće, ali da će isto tražiti i od drugih, uz poruku da i Nemačka, kao motor Evrope, mora da povećava radne sate i dane kako bi izdržala industrijsko-tehnološku utakmicu sa Kinom i Amerikom.

Treća tačka je hrabra i snažna promena kompletnog obrazovnog sistema Srbije. To, kako je navedeno, podrazumeva veću otvorenost prema svetu, posebno na nivou viših i visokih škola, ali i prihvatanje dualnog obrazovnog sistema, bez oklevanja i dodvoravanja bilo kome, jer je priprema mladih ljudi za tržište rada od presudnog značaja.

Četvrta tačka odnosi se na sveobuhvatno rešavanje energetskih pitanja i problema, uključujući korišćenje nuklearne energije. U tekstu se navodi da Srbija decenijama nije imala nove energetske objekte, da je mnogo toga izgrađeno u nuždi i pod pritiskom spoljnih ratova i sankcija, kao i da su planirani naftovodi, gasovodi, interkonektori, hidroelektrane, vetroparkovi i solarne elektrane. Ipak, naglašava se da sve to neće biti dovoljno za energetsku stabilnost Srbije bez izgradnje malih i velikih nuklearnih postrojenja, uz ocenu da je reč o najčistijoj i najbezbednijoj energiji. Kao jedan od najvećih izazova za buduću vladu navedeno je obezbeđivanje znanja i novca za takve poduhvate, kao i upravljanje rudnim blagom, sirovinama, mineralima i retkim metalima.

Peta tačka predviđa agresivno usvajanje znanja i njegovu primenu u robotici, veštačkoj inteligenciji i modernim tehnologijama. U tekstu je naglašeno da dalja kupovina superkompjutera i izgradnja data centara ne smeju da se prekinu zbog nedostatka električne energije. Data centri su, kako je navedeno, „najvažnije fabrike”, odnosno fabrike koje stvaraju inteligenciju, i jedna od stvari koje mogu da naprave razliku u korist Srbije u odnosu na region.