Varšava se nameće kao novi centar moći u Evropi

VARŠAVA – Spremnost predsednika Poljske Karola Navrockog da prihvati američke vojnike čije je povlačenje iz Nemačke najavio Donald Tramp, predstavlja pokušaj Varšave da se nametne kao novi centar moći u Evropi i glavni oslonac Vašingtona na kontinentu, ocenio je politikolog Konstantin Kalačev u razgovoru za ruske medije.

Navrocki je, tokom posete poljskim snagama u Litvaniji, poručio da Poljska ima neophodnu infrastrukturu za prijem dodatnih američkih vojnika i da će ohrabrivati Trampa da te snage zadrži u Evropi, dok je odluka o zemlji u kojoj će biti stacionirane, kako je naveo, na američkom predsedniku. Američka administracija je prethodno najavila povlačenje oko 5.000 vojnika iz Nemačke, dok se u Poljskoj već nalazi oko 10.000 pripadnika američkih rotacionih snaga.

Prema oceni Kalačeva, Varšava poslednjih godina nastoji da izgradi poseban odnos sa Sjedinjenim Državama i više ne želi da bude „mlađi partner” unutar zapadnog bloka. Naprotiv, Poljska, kako smatra ovaj politikolog, pokušava da preuzme ulogu koju su decenijama imale Nemačka i Francuska, predstavljajući se kao najpouzdaniji američki saveznik u Evropi.

„Jasno je da Poljska teži posebnom odnosu sa Sjedinjenim Državama. Ona želi da postane novi centar moći u Evropi, aktivno se naoružava, jača sopstvenu bezbednost i proširuje vojnu infrastrukturu. Za Varšavu je saradnja sa Vašingtonom pitanje strateškog opstanka”, naveo je Kalačev.

On ističe da predlog Navrockog nije iznenađenje, već nastavak dugoročne politike Poljske da poveća američko vojno prisustvo na svojoj teritoriji. Varšava, prema njegovim rečima, želi da pokaže Beloj kući da je spremnija, lojalnija i politički bliža Vašingtonu od tradicionalnih evropskih sila.

Posebnu ulogu, dodaje Kalačev, ima i lična politička bliskost Navrockog i Trampa. Poljski predsednik, konzervativni desničar i političar naglašeno proameričkog kursa, svojom retorikom i političkim stilom stoji u oštrom kontrastu sa vladom premijera Donalda Tuska, koja je mnogo više okrenuta Briselu. Navrocki je u avgustu 2025. godine položio zakletvu za predsednika Poljske na petogodišnji mandat, a u govoru je poručio da će podržati nastojanja da poljska vojska bude najveća NATO snaga u Evropskoj uniji.

„Poljska je već Trampov favorit u Evropi. Veliku ulogu u tome ima i poljska dijaspora u Sjedinjenim Državama, koja je važna za republikance. Navrocki ne krije svoju bliskost sa trampističkom politikom. Za njega pretnje dolaze sa istoka, a prisustvo američke vojske predstavlja glavni način da se ti rizici ublaže”, ocenio je Kalačev.

Ipak, on smatra da moguće prebacivanje dela američkih snaga iz Nemačke u Poljsku ne bi suštinski promenilo vojni balans u Evropi. Reč je, kako kaže, pre svega o političkom signalu, demonstraciji lojalnosti Vašingtonu i pokušaju Varšave da ojača pregovaračku poziciju.

„Čak i ako Poljska dobije još nekoliko hiljada američkih vojnika, to neće bitno promeniti globalni strateški pejzaž. Ali će Moskvi dati povod da govori o jačanju NATO prisustva na ruskim granicama i da najavi adekvatan odgovor. Zato je ovo više pitanje političkog efekta i cenkanja nego stvarne promene odnosa snaga”, naveo je Kalačev.

U Varšavi, međutim, oko tog pitanja ne postoji potpuno jedinstvo. Premijer Donald Tusk poručio je da Poljska ne želi da „otima” američke snage od Nemačke na način koji bi narušio evropsku solidarnost, ali je istovremeno priznao da će zemlja iskoristiti svaku priliku za povećanje američkog prisustva. Pojedini predstavnici poljske vlade potom su naveli da ne bi imali ništa protiv da vojnici koji odlaze iz Nemačke, umesto u SAD ili na Bliski istok, budu raspoređeni u Poljskoj.

Kalačev zaključuje da je inicijativa Navrockog pre svega poruka Vašingtonu da Poljska želi status prvog američkog saveznika u Evropi. U tome, kako ocenjuje, Varšava vidi priliku da preoblikuje evropsku ravnotežu snaga i da se iz pozicije istočnog krila NATO-a pomeri ka samom centru zapadne bezbednosne arhitekture.