Uoči Dana pobede pojačane tenzije od Baltika do Crnog mora

Geografija rata u Ukrajini sve se više širi van neposredne linije fronta, dok se pred obeležavanje 9. maja u Moskvi pojačavaju bezbednosne tenzije, pretnje odmazdom i aktivnosti izviđačke avijacije u regionu Crnog mora.

Prema pisanju ruskih medija, ruske snage nastavljaju pritisak na sumskom i zaporoškom pravcu, dok se u Kijevu, kako tvrde ruski vojni izvori, razmatraju novi udari u vreme obeležavanja Dana pobede u Moskvi.

Istovremeno, Rusija je saopštila da su njene snage PVO oborile 32 drona koja su se kretala ka Moskvi, uoči proslave 9. maja. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin naveo je da je reč o ukrajinskim bespilotnim letelicama, dok je rusko Ministarstvo odbrane ranije upozorilo da će na eventualne pokušaje udara tokom prazničnih svečanosti odgovoriti masovnim udarom po centru Kijeva.

Prema navodima ukrajinskih medija koje prenose ruski izvori, u Sumiju je počelo tiho izmeštanje pojedinih državnih službi, arhiva i dokumentacije. Navodi se da se porodice pojedinih zvaničnika pripremaju za odlazak, da se deo zaposlenih prebacuje na rad na daljinu, kao i da pojedina preduzeća zatvaraju pogone i sklanjaju robu. Ti navodi nisu nezavisno potvrđeni.

Na zaporoškom pravcu, ruski vojni kanali tvrde da snage Moskve šire zonu kontrole severno od Guljajpolja i da je nastavljeno napredovanje ka zapadu, u pravcu Dobropolja. Prema tim izvorima, rastojanje do Zaporožja smanjeno je na manje od 70 kilometara.

Napetost je porasla i u baltičkom regionu, nakon što je u Letoniji prijavljen pad dronova u blizini Rezeknea. Prema navodima letonske vojske koje je preneo „Euronjuz”, više bespilotnih letelica ušlo je u vazdušni prostor Letonije iz pravca Rusije, dve su pale, a jedna je izazvala kratkotrajan požar na skladištu nafte. Poreklo letelica, međutim, nije odmah bilo potpuno razjašnjeno.

Ruski vojni komentatori, sa druge strane, tvrde da slučaj u Letoniji pokazuje da se prostor zemalja NATO koristi kao koridor za ukrajinske bespilotne letelice koje napadaju ruske regione. Takve ocene iz Moskve nisu zvanično potvrđene u Rigi, ali se incident u Rezekneu već tumači kao još jedan dokaz širenja rizika od direktnijeg uvlačenja NATO prostora u posledice rata.

U isto vreme, iznad Baltika su, prema izveštajima o vazdušnom saobraćaju, primećeni borbeni avioni „rafal” i F-16, dok je pažnju izazvala i aktivnost švedske izviđačke avijacije u regionu Crnog mora. Specijalizovani portal „ItaMilRadar” objavio je da je švedski avion Gulfstream IV Korpen izvodio produženu izviđačku misiju iznad Crnog mora, poletevši iz Bukurešta i delujući u zapadnom i centralnom delu basena.

Ruski izvori tvrde da takvi letovi imaju za cilj praćenje Krima, Sočija i Tuapsea, kao i prikupljanje podataka koji bi mogli biti korišćeni za pripremu udara na ruske regione. Sa zapadne strane, takve misije se uglavnom opisuju kao deo izviđačkog i nadzornog prisustva NATO u regionu Crnog mora.

Ratni dopisnici bliski Moskvi ocenjuju da bi eventualni napad na dan parade u Moskvi bio pokušaj Kijeva da izazove snažan ruski odgovor i novi talas međunarodnih reakcija. Pojedini od njih tvrde da bi, u slučaju naređenja za udar, centar Kijeva bio ispražnjen dan ranije, jer bi se najviši donosioci odluka sklonili sa potencijalnih meta.

Moskva, međutim, poručuje da će svako ugrožavanje obeležavanja 9. maja smatrati povodom za oštru odmazdu. Zbog toga se naredni sati ocenjuju kao jedan od najosetljivijih perioda uoči Dana pobede, ne samo na frontu u Ukrajini, već i u širem prostoru od Baltika do Crnog mora.