Vučić upozoravao, „Politiko" sada piše: Evropu čeka eksplozija cena hrane

BRISEL – Rat u Iranu i poremećaji u Persijskom zalivu mogli bi u narednim mesecima da izazovu snažan udar na cene hrane u Evropi, jer su gas, gorivo i veštačko đubrivo već značajno poskupeli, piše „Politiko”. Iako potrošači u supermarketima još ne osećaju pun efekat krize, analitičari upozoravaju da je reč samo o odloženom udaru koji će se najjače videti sa sledećim žetvama.

Takve procene potvrđuju upozorenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će globalni potresi, rat u Iranu i poremećaji u snabdevanju energentima neminovno dovesti do skoka cena hrane, ali i mogućih nestašica na svetskom tržištu.

Prema analizi „Politika”, prvi udar neće biti odmah vidljiv na rafovima, jer je većina hrane koja se trenutno prodaje proizvedena uz troškove i ugovore nastale pre punog razvoja krize. Međutim, lanac poskupljenja već je pokrenut: gas se koristi za proizvodnju azotnog đubriva, đubrivo je neophodno za useve, a usevi postaju hrana koja završava kod potrošača.

Od zatvaranja Ormuskog moreuza, jedne od najvažnijih svetskih pomorskih ruta, cene gasa porasle su za 59 odsto, dok su pojedine vrste đubriva poskupele i do 50 odsto. U Nemačkoj se urea, najtrgovanije azotno đubrivo, sada prodaje za oko 550 evra po toni, dok je pre rata koštala približno 370 evra.

Evropski farmeri su za prolećnu setvu delimično izbegli najgori udar, jer su mnogi već imali zalihe đubriva. Evropska komisija procenjuje da su potrebe za ovu sezonu uglavnom obezbeđene. Ali ta prednost brzo nestaje, jer poljoprivrednici sada naručuju đubrivo za jesenju setvu po ratnim cenama.

Problem je u tome što cene pšenice nisu porasle u istoj meri kao troškovi proizvodnje. Zbog toga deo proizvođača već smanjuje upotrebu azota, dok drugi prelaze na kulture kojima je potrebno manje đubriva. Oba poteza vode ka manjim prinosima, što bi potrošači mogli najjače da osete 2027. godine.

Posebno teška situacija je u Irskoj, koja gotovo da nema sopstvenu industriju veštačkog đubriva, dok je 90 odsto poljoprivrednog zemljišta pod travnjacima kojima je azot potreban tokom cele sezone. Irski farmeri, za razliku od dela evropskih proizvođača, nisu unapred obezbedili veće zalihe, već sada kupuju po znatno višim cenama.

U Švedskoj je nacionalna poljoprivredna federacija izračunala da je rat već koštao tamošnje farmere oko 160 miliona evra, što je 12 odsto njihove dobiti. Oni koji nemaju zalihe moraće da koriste manje đubriva, što znači manji rod i kasniji prenos troškova na potrošače.

Brisel pokušava da reaguje ublažavanjem energetskog pritiska i fleksibilnijim pravilima državne pomoći, ali je problem sa đubrivom dublji. Evropa proizvodi sopstveno azotno đubrivo, ali za njegovu proizvodnju zavisi od uvoznog gasa. Plan Evropske komisije, koji bi komesar za poljoprivredu Kristof Hansen trebalo da predstavi 19. maja, predviđa smanjenje uvozne zavisnosti, jačanje domaće proizvodnje, razvoj niskougljeničnih alternativa i racionalniju upotrebu đubriva.

Međutim, ta rešenja ne mogu brzo da deluju. Izgradnja nove fabrike đubriva traje tri do četiri godine, a proizvodnja u EU već je 19 odsto ispod nivoa iz 2019. godine.

Dodatni problem je evropski mehanizam za oporezivanje ugljenika na granici, poznat kao CBAM, koji je počeo da važi 1. januara i uvodi dodatne troškove na uvoz đubriva iz zemalja sa slabijim klimatskim pravilima. Italija i Francuska traže da se ta mera suspenduje, dok Poljska i Nemačka, kao zemlje sa velikim postrojenjima za proizvodnju azotnog đubriva, žele da ostane na snazi.

Kriza se ne zaustavlja na Evropi. U Sjedinjenim Državama farmeri već osećaju udar, jer đubrivo kupuju bliže sezoni setve i imaju manje prostora za stvaranje zaliha. Prema podacima Američke federacije poljoprivrednih biroa, oko 70 odsto farmera navodi da ne može da priušti sve potrebne količine đubriva za ovu godinu. Američko Ministarstvo poljoprivrede prognozira najmanji rod pšenice od 1919. godine.

Globalni rizici su još veći. Brazil se suočava sa mogućim manjkom fosfatnog đubriva od čak tri miliona tona pred septembarsku setvu soje. Etiopija, koja 90 odsto azotnog đubriva dobija preko Džibutija iz Zaliva, praktično nema alternativu. Istovremeno, meteorolozi procenjuju da su šanse za snažan El Ninjo veće od 90 odsto, što bi moglo da donese ekstremne vremenske prilike upravo u regione koji su već najugroženiji.

Svetski program za hranu UN upozorio je da bi, ukoliko se rat nastavi posle sredine godine, još 45 miliona ljudi moglo da bude gurnuto u akutnu nesigurnost u snabdevanju hranom.

Krizu je dodatno pogoršala Kina, koja je suspendovala izvoz fosfatnog đubriva do avgusta, ograničila izvoz azotno-kalijumskih mešavina i najavila obustavu izvoza sumporne kiseline od maja.

Za razliku od ukrajinskog šoka, koji je bio brz i odmah vidljiv, ova kriza se razvija sporije, ali njene posledice deluju sve izvesnije. Ako se cene gasa, goriva i đubriva zadrže na sadašnjem nivou, Evropa bi već naredne godine mogla da se suoči sa osetno skupljom hranom, a svet sa novim talasom nestašica.