Kroz talase promena i konstanti – kako prvi kvartal otkriva tajnu otpornosti kineske ekonomije

Kineski BDP je u prvom kvartalu porastao za 5,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dostigavši gornju granicu očekivanog ciljnog raspona rasta za celu godinu od 4,5 do 5 odsto, čime se Kina svrstala među vodeće velike svetske ekonomije. U prvoj godini početka perioda „15. petogodišnjeg plana”, kineska ekonomija je, uprkos „oluji i nevremenu”, nastavila da stabilno napreduje i predala rezultat za prvi kvartal koji je nadmašio očekivanja, još jednom potvrdivši otpornost jedne velike ekonomije.

Odakle dolazi ta otpornost? Ona proizlazi iz činjenice da Kina zadržava stratešku pribranost i usredsređeno se bavi sopstvenim razvojem; da proaktivno prepoznaje promene, prilagođava im se i pokreće ih, čvrsto držeći stratešku inicijativu u svojim rukama. Upravo kroz dijalektičko nadmetanje između „promene” i „nepromenljivog”, veliki brod kineske ekonomije probija se napred kroz talase.

Danas se promene kakve svet nije video u poslednjih sto godina ubrzano razvijaju. Geopolitička nadmetanja postaju sve intenzivnija, ratna dejstva na Bliskom istoku i dalje izazivaju poremećaje, a globalni ekonomski oporavak odvija se teško i sporo. U najnovijem izdanju izveštaja „Svetski ekonomski izgledi”, Međunarodni monetarni fond smanjio je procenu rasta svetske ekonomije za 2026. godinu na 3,1 odsto.

Zadržavajući stratešku smirenost usred promena i idući uz vetar čak i kada duva u prsa, Kina je postala „sidro stabilnosti” u nestabilnom svetu. Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva ocenila je da, uprkos prelivajućim posledicama bliskoistočnog sukoba po svetsku ekonomiju, kineska ekonomija i dalje pokazuje otpornost i ogroman potencijal, te da će imati pozitivan uticaj na svet.

Suočena sa složenim i ozbiljnim spoljnim okruženjem, Kina dosledno čuva stratešku postojanost i na „bezbroj promena” odgovara onome što ostaje nepromenjeno.

To „nepromenjivo” ogleda se, pre svega, u strateškoj čvrstini makroekonomske regulacije. Kina se drži opšteg principa napretka uz očuvanje stabilnosti, ubrzano sprovodi aktivnije i efikasnije makroekonomske politike i usmerena je na stabilizaciju zaposlenosti, poslovanja, tržišta i očekivanja.

Podrška realnoj ekonomiji iz finansijskog sektora ostaje snažna – u prvom kvartalu novo povećanje obima društvenog finansiranja u Kini dostiglo je 14,83 biliona juana, što je i dalje na visokom nivou za isti period u istorijskom poređenju; novi krediti u juanima porasli su za 8,6 biliona juana, dok su troškovi finansiranja za preduzeća ostali niski. Proaktivna fiskalna politika delovala je unapred – emisija lokalnih obveznica u prvom kvartalu premašila je 3,1 bilion juana, što je najviši nivo od četvrtog kvartala 2024. godine.

To „nepromenjivo” ogleda se i u bezbednosti i stabilnosti industrijskih i lanaca snabdevanja. Suočena sa višestrukim pritiscima, uključujući zaoštravanje međunarodnih geopolitičkih sukoba, kolebanja na globalnom energetskom tržištu i rast troškova proizvodnih faktora, industrijska ekonomija je nastavila da napreduje pod pritiskom, uz stabilizaciju i ubrzanje rasta. U prvom kvartalu, dodata vrednost kineske prerađivačke industrije porasla je za 6,3 odsto, a njen doprinos ukupnom ekonomskom rastu dostigao je 32 odsto.

To „nepromenjivo” ogleda se i u čvrstoj odlučnosti za otvaranje prema svetu na visokom nivou. Kina proaktivno otvara svoje ogromno tržište, aktivno povećava uvoz i jača industrijsku saradnju zasnovanu na obostranoj koristi, kako bi zemlje širom sveta još bolje podelile „kineske prilike”.

U prvom kvartalu, u Kini je registrovano više od 6.200 novih preduzeća sa stranim kapitalom u carinskoj evidenciji, dok je broj stranih firmi koje su imale evidentiran uvozno-izvozni promet porastao za više od 1.000 u odnosu na isti period prošle godine i dostigao 69.000.

„Promena” dolazi iz promene u industrijskoj strukturi – iz transformacije pokretača rasta, unapređenja kvaliteta i modernizacije.

U prvom kvartalu, dodata vrednost proizvodnje opreme porasla je za 8,9 odsto, dok je dodata vrednost visokotehnološke proizvodnje porasla za 12,5 odsto, što je za 2,8, odnosno 6,4 procentna poena više od ukupnog rasta dodate vrednosti industrije iznad propisanog obima. Novi pokretači rasta sve više preuzimaju glavnu ulogu, a nove industrije i novi oblici ekonomije neprestano niču.

„Promena” dolazi i iz promene tržišnog obrasca – iz povezivanja domaćeg i spoljnog tržišta i širenja u više pravaca.

Pod uticajem situacije na Bliskom istoku, kineski uvoz i izvoz sa pojedinim regionima kratkoročno su oscilirali, ali je, zahvaljujući diverzifikovanom tržišnom rasporedu, ukupna spoljna trgovina ipak rasla uprkos nepovoljnim okolnostima. U prvom kvartalu, kineska robna razmena sa zemljama uključenim u zajedničku izgradnju „Pojasa i puta” iznosila je 6,06 biliona juana, što predstavlja rast od 14,2 odsto i čini 51,2 odsto ukupne trgovinske razmene. Trgovina sa ASEAN-om i Latinskom Amerikom porasla je za po 15,4 odsto, sa Afrikom za 23,7 odsto, sa Evropskom unijom i Ujedinjenim Kraljevstvom za 14,6, odnosno 13,1 odsto, dok je razmena sa ostalim ekonomijama APEC-a porasla za 13,4 odsto.

Iza snažne otpornosti kineske ekonomije stoji živa praksa brojnih tržišnih aktera koji se snalaze i deluju između „promene” i „nepromenljivog”.

Kineska ekonomija je poput mora – što više prolazi kroz oluje, to postaje veličanstvenija; što se više suočava sa izazovima, to postaje otpornija. Na novom putu „15. petogodišnjeg plana”, stabilna, otvorena i inovativna Kina nastaviće da uliva poverenje i daje snagu globalnom ekonomskom oporavku.