Humanoidni roboti „istrčavaju" ubrzanje

Dana 19. aprila 2026. startovao je Polumaraton u pekinškom Jidžuangu, zajedno sa polumaratonom za humanoidne robote. Više od stotinu timova sa humanoidnim robotima, svaki sa svojim specifičnostima, takmičilo se na istoj stazi. Na kraju je pobedu odneo samostalno razvijeni robot „Munja”, ostvarivši neto vreme od 50 minuta i 26 sekundi. Taj rezultat nadmašio je ljudski svetski rekord u polumaratonu, a u poređenju s prošlogodišnjim pobedničkim robotskim vremenom od 2 sata, 40 minuta i 42 sekunde predstavlja ogroman napredak.

Da humanoidni roboti trče brže i stabilnije – to je bio najupečatljiviji utisak koji su ljudi poneli sa ovog takmičenja. A iza te veće brzine i stabilnosti, u suštini, stoji brži i snažniji razvoj same industrije. Ovaj visokotehnološki polumaraton za humanoidne robote predstavlja sažetu sliku ubrzane iteracije i modernizacije kineske industrije humanoidnih robota, ali i pokazuje da kineski humanoidni roboti ubrzano ulaze u sve raznovrsnije stvarne scenarije primene.

Poslednjih godina, uz brzi razvoj veštačke inteligencije, robotike i drugih tehnologija, humanoidni roboti razvijeni u Kini – poput „Šingdže Tajšan”, „Tjengong” i „Ćinglong” – sve češće izlaze u prvi plan i privlače pažnju šire javnosti. Kao jedna od ključnih oblasti buduće industrije, kineski humanoidni roboti izlaze iz laboratorija i ulaze u najrazličitije sektore. Oslanjajući se na dvostruki podsticaj tehnoloških proboja i konkretne primene, oni postaju novo uzvišenje tehnološke konkurencije i novi pokretač visokokvalitetnog ekonomskog razvoja. Prema „Izveštaju o istraživanju tržišta humanoidnih robota za 2025. godinu”, broj kineskih kompanija koje proizvode kompletne humanoidne robote premašio je 140, isporuke su dostigle oko 14.400 jedinica, što čini 84,7 odsto ukupnih svetskih isporuka, dok je tržište dostiglo vrednost od 1,55 milijardi juana, odnosno oko 53,8 odsto svetskog udela.

Snažan zamah razvoja kineske industrije humanoidnih robota danas je rezultat zajedničkog delovanja više faktora, uključujući političko usmeravanje, tržišne podsticaje i tehnološke inovacije. Država, od makrostrateškog planiranja pa do izgradnje posebnih standardizacionih sistema, korak po korak, učvršćuje institucionalne temelje za stabilan razvoj ove industrije.

Nošena vetrom povoljne politike, industrijska trka ka budućnosti postaje sve intenzivnija, a razvoj humanoidnih robota pritisnuo je papučicu za ubrzanje. U Pekingu je osnovan prvi pokrajinski inovacioni centar za humanoidne robote u zemlji; u Šangaju je nastao prvi humanoidni robot na svetu koji istovremeno poseduje sertifikate za Kinu, Sjedinjene Države i Evropu; u Guangdongu je zvanično puštena u rad prva automatizovana proizvodna linija za humanoidne robote kapaciteta 10.000 jedinica. Kineski humanoidni roboti napreduju ka sve naprednijem i inteligentnijem nivou, tehnološka dostignuća nižu se jedno za drugim, oblasti primene se stalno šire, a čitava industrija ulazi u novu fazu masovne proizvodnje.

Višescenska primena ovih humanoidnih robota, sa „pametnim mozgom” i „spretnim telom”, donosi beskrajne nove mogućnosti za proizvodnju i svakodnevni život ljudi. Može se predvideti da će, kako se tehnologija bude iz dana u dan razvijala, humanoidni roboti budućnosti postajati sve inteligentniji, fleksibilniji i emotivno sofisticiraniji, te da će se brže i bolje uključivati u svakodnevni život i osnaživati različite industrije. Oni će postati pouzdani pomoćnici i dobri partneri čoveka, donoseći ljudima praktičnije, bezbednije i efikasnije iskustvo rada i života.