Srpsko-ruski odnosi izdržaće test vremena

Ubeđen sam da će rusko-srpski odnosi, kao što je to već bivalo, izdržati test vremena. Oni se i dalje uspešno razvijaju, uprkos nestabilnosti na globalnom nivou, ističe u intervjuu za „Politiku” ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. „Svakako, u okviru bilateralne saradnje možemo i moramo postići više. Međutim, nije moguće ignorisati objektivne okolnosti, odnosno nelegitimne i jednostrane sankcije EU protiv Rusije”, kaže Bocan-Harčenko.

– Rukovodstvo Srbije drži se svog principijelnog stava i nema nameru da se tome pridruži. Ipak, geografski položaj Srbije je takav da ova ograničenja stvaraju logističke barijere, što negativno utiče na robnu razmenu između naših zemalja – navodi ambasador Rusije.

Tako odgovara na pitanja kako danas ocenjuje potencijal rusko-srpske saradnje u uslovima složene geopolitičke situacije, koliko su ovi tradicionalno dobri odnosi otporni na spoljni pritisak i kako ih očuvati u svetu koji se ubrzano menja. Dodaje da „bez obzira na ove poteškoće, nastavljamo s radom”. „Održavamo aktivan dijalog sa srpskim partnerima, realizujemo zajedničke projekte i tražimo nova rešenja. U aprilu je u glavnom gradu Srbije održan 21. sastanak Međuvladinog rusko-srpskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju. Ovaj sastanak rezultirao je potpisivanjem Programa ekonomske saradnje za 2026–2031. godinu, kao i niza memoranduma. Poseban naglasak je bio stavljen na inovacije i savremene tehnologije, koje će biti tražene pre svega od strane mladih”, ističe Aleksandar Bocan-Harčenko.

Kaže da su, osim toga, krajem aprila u Beogradu održane konsultacije između Ministarstava spoljnih poslova Rusije i Srbije. „Posedujemo ono što je najbitnije, a to je kultura uvažavanja međusobnih interesa i tradicija razmene mišljenja o ključnim bilateralnim i međunarodnim temama na osnovu poštovanja. To naše odnose čini stabilnim i perspektivnim, posebno u kontekstu neizbežnog formiranja multipolarnog sveta”, dodaje ambasador Ruske Federacije.

Koji značaj, po Vašem mišljenju, ima antifašističko nasleđe Drugog svetskog rata za srpsko-ruske odnose u sadašnjim međunarodnim okolnostima?

Istorijsko pamćenje je snažan ujedinjujući faktor. Visoko cenimo pažnju i poštovanje s kojima se predsednik Srbije Aleksandar Vučić odnosi prema podvigu vojnika Crvene armije, ističući njenu presudnu ulogu u oslobađanju ne samo Jugoslavije, već i cele Evrope, kao i odlučnost državnog vrha Srbije da istraje u suprotstavljanju pokušajima falsifikovanja istorije Drugog svetskog rata. Komemorativni skupovi povodom obeležavanja 81. godišnjice pobede nad fašizmom, koji će se danas održati širom Srbije, marš „Besmrtnog puka” i drugi događaji u znak sećanja na crvenoarmejce i jugoslovenske partizane koji iz godine u godinu privlače veliki broj ljudi – sve je to jasan pokazatelj toga koliko su antifašističke vrednosti duboko ukorenjene u srpskom društvu. Ovo nije samo zvaničan stav države. To je prirodni deo kulturnog i civilizacijskog koda. Upravo stoga se narodi Rusije i Srbije razumeju bez mnogo reči. Nama nisu potrebna dodatna objašnjenja niti napori da bismo pronašli zajednički jezik. To stvara atmosferu poverenja i uzajamne simpatije, što je snažan podsticaj za saradnju u najrazličitijim sferama. U aktuelnim uslovima, ovo je pravi primer kako se čuvaju stabilni odnosi zasnovani na zdravim vrednostima.

U Rusiji se u poslednje vreme posebna pažnja posvećuje temi genocida nad sovjetskim narodom u godinama Drugog svetskog rata. Srpski narod takođe ima tragično istorijsko iskustvo, budući da je bio žrtva genocida i masovnih zločina tokom čitavog 20. veka. Koliko je, prema Vašim procenama, moguće tu istinu preneti evropskom javnom mnjenju? Da li je evropsko društvo uopšte spremno za suočavanje s ovim temama?

Genocid koji su nacisti i njihovi pomagači počinili nad sovjetskim narodom tokom Velikog otadžbinskog rata 1941–1945. godine neosporna je činjenica. U Rusiji se 19. aprila obeležava Dan sećanja na žrtve ovog genocida. Suprotstavljanje pokušajima revizije rezultata Drugog svetskog rata neizostavan je i veoma važan zadatak, koji se mora vršiti konzistentno i dosledno. U Evropskoj uniji prećutkuju, a ponekad čak i opravdavaju zločine nacista. To čine iz političkih i oportunističkih razloga, što ima izuzetno opasne posledice. U Ukrajini, koristeći se kijevskim režimom, kolektivni Zapad zapravo nastoji da ponovi genocid nad našim narodom koji je počinio Treći rajh četrdesetih godina 20. veka. Srbi odlično razumeju o čemu je reč, budući da su i sami bili žrtve nacističkog genocida tokom Drugog svetskog rata, da bi se s recidivom toga suočili tokom raspada Jugoslavije. I zato ćemo nastaviti da podsećamo, posebno Evropljane, na kolosalne žrtve koje su podneli narodi naših zemalja. Danas smo svedoci enormnog širenja fejkova i iskrivljavanja činjenica. Treba da budemo istrajni u razotkrivanju lažnih narativa, poput onih o Buči ili Srebrenici, i da upoznajemo međunarodnu zajednicu s istinom o prošlim i sadašnjim događajima. Međutim, posebno je važno da društvo i u Rusiji i u Srbiji čuva istorijsko sećanje i da se ravna prema njemu. Ovo nije samo pitanje pravde već i važan element nacionalnog identiteta i unutrašnje političke stabilnosti.

U svetlu rasta vojnih troškova u Evropskoj uniji i stava Brisela prema sukobu u Ukrajini, kako ocenjujete moguće posledice ovih procesa po regionalnu stabilnost, uključujući Balkan?

Militarizacija Evropske unije predstavlja izuzetno opasan trend. Vojna izdvajanja ubrzano se povećavaju već sada, što je razlog za opravdanu zabrinutost, posebno kad je reč o Nemačkoj. Današnja Evropska unija više nije ekonomska zajednica čiji je primarni zadatak da svojim zemljama članicama obezbedi blagostanje, već produžetak NATO-a. Ovaj proces vodi daljem povećavanju napetosti u Evropi i produžavanju oružanog sukoba u Ukrajini. Za Balkan, to znači kontinuirano nametanje od strane EU rešenja mimo stvarnih interesa država regiona, na prvom mestu Srbije. Pitanje Kosova očigledan je primer toga. EU se pokazala kao nesposobna da vrši funkciju neutralnog posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine. Briselski zvaničnici deluju pristrasno i nastoje na jednostranim pristupima, insistirajući da Srbija prizna „nezavisnost” Kosova, iako to nisu uradile sve zemlje EU, a neke ne kriju da su to učinile pod pritiskom.

Jedna od najvećih pretnji po bezbednost jeste formiranje trojnog vojnog saveza Hrvatske, Albanije i Prištine. Kako Moskva gleda na ove pretnje i kako ocenjuje ciljeve ove vojne koalicije?

Takve poteze smatramo nelegitimnim i destabilizujućim. Oni su u suprotnosti s međunarodnim pravom i odredbama Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Jasno je da su ove akcije odraz želje NATO-a da na račun legitimnih interesa Srbije ojača svoj uticaj u regionu. Mi se sa ovim ne možemo složiti, i to otvoreno govorimo na multilateralnim platformama.

Nedavno su trojica američkih kongresmena u Predstavničkom domu predstavila rezoluciju o podršci članstvu tzv. Kosova u NATO-u. To je plan za novo kršenje Povelje UN i Rezolucije SB UN 1244, ali i za novo širenje NATO-a, čemu se Rusija oduvek protivi?

Svaki pokušaj Prištine da formira oružane strukture predstavlja direktno kršenje međunarodnih sporazuma i pretnju za Srbiju. Za nas je Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, koja potvrđuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, bila i ostaje jedini temelj za rešavanje kosovskog problema. Sprovođenje njenih odredbi i potpuni povratak Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Srbije ključni su za postizanje optimalnog rešenja koje bi znatno doprinelo formiranju pravednijeg multipolarnog sveta. Što se tiče NATO-a, politika nekontrolisanog širenja Alijanse bila je jedan od osnovnih uzroka krize u Ukrajini. Bezbednosna arhitektura u Evropi mora biti jednaka i nedeljiva. To znači da se interesi nekih zemalja ne smeju realizovati na račun drugih. Sva pitanja moraju biti rešavana dijalogom, kompromisom i uz strogo poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN u njenoj celini. Ovaj princip se danas često prenebregava, ali njegova adekvatna alternativa jednostavno ne postoji.

Na samom Kosovu i Metohiji, gde predstoje vanredni izbori, ne smiruju se tenzije. Kurtijev režim svakodnevno sprovodi represiju nad Srbima. Može li Rusija da pomogne ugroženom srpskom stanovništvu?

Rusija dosledno podržava Srbiju od samog početka kosovske krize. To se pre svega odnosi na naš rad u Savetu bezbednosti UN, gde se borimo za međunarodnopravnu osnovu rešavanja kosovskog pitanja. Aktivno se zalažemo za očuvanje Misije UN na Kosovu – njenog mandata, finansiranja i funkcija. Pokušaji njenog gašenja su neprihvatljivi, jer podrivaju sam temelj međunarodnog prisustva u pokrajini i stvaraju uslove za reviziju Rezolucije 1244. Naša saradnja s Beogradom je kontinuirana i zasnovana na poverenju. Uvek smo spremni da razmotrimo zahteve srpske strane i pružimo neophodnu pomoć u okviru postojećih mogućnosti. Ovakav pristup je konstanta ruske spoljne politike.

Odluke o NIS-u moraju potpuno da osiguraju energetsku bezbednost Srbije

Očekujemo i rešenje za situaciju nastalu uvođenjem američkih sankcija ruskom vlasništvu u „Naftnoj industriji Srbije”. Nastavljaju li se pregovori s mađarskim MOL-om nakon promene političke klime u Budimpešti i pobede Petera Mađara?

Pregovori uz učešće mađarske strane zaista su u toku, kao što su i „Gaspromnjeft” i srpski zvaničnici više puta izjavili poslednjih dana. Za ovu temu je inače vezano puno spekulacija. Važno je ne smetnuti s uma da je trenutna situacija posledica politike sankcija i odluka prethodne administracije SAD, koje su pogodile kompaniju od krucijalne važnosti za srpsku privredu. Zapad, koji se zapleo u niti geopolitičkih igara, naneo je sebi kolosalnu ekonomsku štetu odbacivši ruske energente, a pritom sve to predstavlja kao oslobođenje od neke imaginarne „zavisnosti”. Posledice takvih iracionalnih postupaka već primetno utiču na dobrobit stanovnika Evrope. Sada ovo ludilo, drugih reči za to nema, pokušavaju da nametnu i Srbiji. Uprkos složenim uslovima, ruski menadžment NIS-a, u tesnoj saradnji s Vladom Srbije, obezbeđuje uslove za stabilno poslovanje kompanije. To je moguće zahvaljujući profesionalnom pristupu, dobroj strategiji i isto tako dobrom planiranju. Smatramo da odluke u vezi s NIS-om moraju biti donete uz poštovanje ruskih i srpskih interesa i, naravno, u potpunosti osigurati energetsku bezbednost Srbije.