Građani Crne Gore bankama duguju više od 2,4 milijarde evra

Predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević ocenio je da su ekonomski programi Evropa sad 1 i Evropa sad 2 u Crnoj Gori doveli do snažnog rasta potrošnje i zaduživanja stanovništva, tvrdeći da građani, umesto da proizvode, sve više troše i zadužuju se kod banaka.

Medojević je u objavi na društvenoj mreži Iks naveo da je u poslednjih pet godina došlo do značajnog povećanja ukupnog duga građana prema bankama, što, prema njegovoj oceni, pokazuje da je model ekonomske politike zasnovan pre svega na potrošnji, a ne na rastu proizvodnje.

Prema podacima koje je izneo, na kraju drugog kvartala 2020. godine zaduženost po glavi stanovnika u Crnoj Gori iznosila je 2.236 evra, dok je neto dug stanovništva bio 148,6 miliona evra. U avgustu iste godine, kako je naveo, ukupni dug građana prema bankama iznosio je oko 1,393 milijarde evra.

Medojević tvrdi da je do kraja 2025. godine taj dug dostigao 2,43 milijarde evra, uz oko 170.000 zaduženih građana. To, prema njegovoj računici, znači da je za pet godina ukupan dug stanovništva povećan za oko 75 odsto, odnosno da se „svaki stanovnik Crne Gore dodatno zadužio za više od 1.100 evra”.

U strukturi duga, kako je naveo lider Pokreta za promene, najveće učešće imaju potrošački krediti, sa 46 odsto. Za njima slede stambeni krediti sa 34 odsto, dok refinansirajući i hipotekarni krediti učestvuju sa po 7,5 odsto.

Posebno je ukazao na rast iznosa koji građani plaćaju bankama po osnovu kamata. Prema njegovim navodima, građani su 2020. godine godišnje plaćali između 110 i 125 miliona evra kamata, dok bi u 2025. taj iznos mogao dostići oko 165 do 170 miliona evra.

Medojević je zaključio da, iako su prosečne kamatne stope u međuvremenu snižene, ukupan rast zaduženosti doveo je do toga da građani u apsolutnom iznosu plaćaju više kamata bankama nego ranije.

„Kamate su niže, ali je dug toliko porastao da građani ukupno plaćaju više”, poručio je Medojević, ocenjujući da je to jedna od posledica ekonomske politike koja je, kako tvrdi, podstakla potrošnju i kreditno zaduživanje, umesto proizvodnje i održivog razvoja.