Na Dan pobede u Zeti otkriven spomenik Sergeju Jesenjinu

ZETA – Spomenik ruskom pesniku Sergeju Aleksandroviču Jesenjinu otkriven je danas na trgu Anovi u Zeti, čime je, kako je poručeno sa svečanosti, odata počast jednom od najznačajnijih stvaralaca ruske i svetske književnosti, ali i naglašena simbolika veza između kulture, istorijskog sećanja i Dana pobede.

Svečanosti su, pored predstavnika lokalne vlasti, prisustvovali i predstavnici Demokratske narodne partije, kao i diplomatskog kora.

Predsednik opštine Zeta Mihailo Asanović poručio je da je Jesenjin svojim stihovima ostavio neizbrisiv trag u svetskoj književnosti.

„Neka ovo mesto bude podsetnik da umetnost povezuje narode, ljude i vremena. Hvala svima koji su učestvovali u realizaciji ovog programa i hvala što ste danas svojim prisustvom odali poštovanje ovom velikom pesniku”, rekao je Asanović.

Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević istakao je da se spomenik otkriva jednom od najvećih ruskih pesnika, ali da ovaj čin ima i dublje istorijsko značenje, posebno zato što se održava na Dan pobede.

„Postavljamo i pitanje: da li bismo mi danas mogli da otkrivamo spomenike Jesenjinu da nije bilo 9. maja 1945. godine i da nije bilo slavne ruske i sovjetske armije koja je, kada je pokorena Evropa bila pod Hitlerovom čizmom, jedina digla barjak slobode i, uz komandu ’ni korak nazad’, oduprla se i krenula u oslobađanje i donošenje mira čitavoj Evropi”, kazao je Knežević.

On je ocenio da se danas u delu Evrope, koju su, kako je naveo, oslobađali ruski i sovjetski vojnici, ruše njihovi spomenici i pokušava izjednačavanje nacističke Nemačke sa Sovjetskim Savezom. Upravo zato, dodao je, Zeta otkrivanjem spomenika Jesenjinu „kao luča slobode” otvara novu stranicu bratskih odnosa.

„I svim onim evropskim zemljama koje su proteklih godina rušile spomenike i sećanja na tu veliku borbu želimo da pošaljemo poruku: ne rušite te spomenike – pošaljite ih kod nas u Zetu. Naći ćemo im mesta, jer mi znamo da čuvamo zavete predaka i znamo da se odupremo onome što je novi globalni fašizam”, istakao je Knežević.

Prema njegovim rečima, Dan pobede je najveći datum u istoriji čovečanstva i treba da ga obeležavaju i pobednici i poraženi.

Knežević je naveo da se, kako je rekao, danas pokušava predstaviti da se 9. maja pre svega slavi Dan Evrope, ali je upitao „da li bi bilo ovakve Evrope da nije bilo ruskih vojnika”.

„Svakome je odgovor jasan. Mi bismo, možda danas, neki drugi, ja sigurno ne, ovde otvarali spomenik Gebelsu ili Geringu da nije bilo slavne ruske armije, koja je uz 27 miliona žrtava zauzela Rajhstag i postavila onu zastavu slobode kojoj se i danas klanjamo. Zato je ova simbioza između Jesenjina i Dana pobede neraskidiva”, poručio je Knežević.

On se osvrnuo i na kritike onih koji su tvrdili da je za postavljanje spomenika trebalo tražiti saglasnost od gradonačelnika Podgorice Saše Mujovića.

„Imam da im poručim da ga ne možemo tražiti po Parizu, pa ako hoće, neka dođe ovde i neka se pokloni spomeniku”, rekao je Knežević.