Na inauguraciji Petera Mađara četiri himne

Bu­dim­pe­šta – Pe­ter Ma­đar, li­der stran­ke Ti­sa, po­lo­žio je za­kle­tvu u ma­đar­skom par­la­men­tu i ti­me zva­nič­no pre­u­zeo du­žnost pre­mi­je­ra Ma­đar­ske, ozna­čiv­ši kraj še­sna­e­sto­go­di­šnje vla­da­vi­ne Vik­to­ra Or­ba­na. Nje­go­va stran­ka je na april­skim iz­bo­ri­ma ostva­ri­la po­be­du, osvo­jiv­ši dvo­tre­ćin­sku ve­ći­nu u par­la­men­tu, što no­vom pre­mi­je­ru da­je ne sa­mo po­li­tič­ki man­dat već i in­sti­tu­ci­o­nal­nu mo­guć­nost da me­nja si­stem ko­ji je Fi­des gra­dio pro­te­klih go­di­na. Ina­u­gu­ra­ci­ja je odr­ža­na u pri­su­stvu do­ma­ćih i stra­nih zva­nič­ni­ka, a do­ga­đaj je bio pro­pra­ćen i ve­li­kim jav­nim sku­pom is­pred par­la­men­ta, na­ja­vlje­nim kao „pra­znik pro­me­ne re­ži­ma”.

Ma­đar je u svo­jim pr­vim po­ru­ka­ma kao ci­lje­ve no­ve vla­de na­gla­sio bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je, ob­no­vu in­sti­tu­ci­ja i vra­ća­nje Ma­đar­ske na ja­sni­ji evrop­ski kurs. Upra­vo za­to ni­je slu­čaj­no što je je­dan od pr­vih sim­bo­lič­nih po­te­za no­ve vla­sti po­vra­tak za­sta­ve Evrop­ske uni­je na zgra­du par­la­men­ta, po­sle vi­še od jed­ne de­ce­ni­je. To­kom ce­re­mo­ni­je u par­la­men­tu, po­red ma­đar­ske, ču­le su se i evrop­ska, se­kelj­ska i rom­ska him­na, dok su de­ca iz tam­bu­ra­škog an­sam­bla „Šu­go” iz Ši­keš­da iz­ve­la na­rod­nu pe­smu „Pro­leć­ni ve­tar vo­du pla­vi”. Ma­đar­ski me­di­ji is­ti­ču da se ni­ka­da do sa­da u ma­đar­skom par­la­men­tu ni­je ču­la ni­jed­na him­na osim ma­đar­ske, pa ana­li­ti­ča­ri taj po­tez tu­ma­če kao svo­je­vr­sne po­ru­ke no­ve vla­sti.

Se­kelj­ska him­na no­si po­seb­nu te­ži­nu, jer se ve­zu­je za Ma­đa­re van gra­ni­ca, pre sve­ga u ru­mun­skoj Tran­sil­va­ni­ji. U pro­te­klim de­ce­ni­ja­ma ova sim­bo­li­ka je uglav­nom bi­la po­ve­zi­va­na sa de­sni­com i Fi­de­so­vom po­li­ti­kom „na­ci­o­nal­nog je­din­stva”. Ma­đar je nje­nim uklju­či­va­njem prak­tič­no po­ru­čio da bri­ga za Ma­đa­re van nji­ho­ve ma­ti­ce ne­će bi­ti pre­pu­šte­na sa­mo Or­ba­no­vom po­li­tič­kom na­sle­đu. Po­sma­tra­či to tu­ma­če kao po­ku­šaj da se va­žna na­ci­o­nal­na te­ma iz­me­sti iz okri­lja Fi­de­sa i pred­sta­vi kao deo ši­reg dr­žav­nog kon­sen­zu­sa.

Po nji­ma je iz­vo­đe­nje him­ne ma­đar­ske ma­nji­ne u Ru­mu­ni­ji u ma­đar­skom par­la­men­tu sim­bo­lič­na po­ru­ka da Ma­đar­ska i da­lje sma­tra su­na­rod­ni­ke van svo­jih gra­ni­ca de­lom je­din­stve­ne ma­đar­ske na­ci­je. Do sa­da su za­la­ga­nja zva­nič­ne Bu­dim­pe­šte za auto­no­mi­ju Se­ke­lja u Ru­mu­ni­ji, u Bu­ku­re­štu če­sto iza­zi­va­la ne­go­do­va­nja, jer su shva­ta­na kao po­ku­ša­ji me­ša­nja u unu­tra­šnja pi­ta­nja te ze­mlje. Rom­sku him­nu ko­ju je ot­pe­vao đač­ki hor te ve­o­ma broj­ne et­nič­ke gru­pe mno­gi su vi­de­li kao gest pre­ma za­jed­ni­ci ko­ja je u ma­đar­skoj po­li­ti­ci i dru­štvu če­sto bi­la mar­gi­na­li­zo­va­na ili po­mi­nja­na uglav­nom u ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu. Ugled­ni list HVG je ra­ni­je pre­neo da je Ma­đar još pro­šle go­di­ne obe­ćao de­ci iz Ši­keš­da na­stup u par­la­men­tu, pa je ovaj čin pred­sta­vljen i kao is­pu­nje­nje lič­nog obe­ća­nja, a ne sa­mo kao pro­to­ko­lar­na od­lu­ka.

Ko­men­ta­ri su, oče­ki­va­no, po­de­lje­ni. Li­be­ral­ni­ji i pro­e­vrop­ski kru­go­vi tu­ma­če ovaj iz­bor kao sim­bo­lič­ko „otva­ra­nje dr­ža­ve”, dok je deo de­sni­ce kri­ti­ko­vao iz­vo­đe­nje evrop­ske i rom­ske him­ne. Pre­ma po­je­di­nim ana­li­ti­ča­ri­ma, Ma­đar je ova­ko iz­ve­de­nom ce­re­mo­ni­jom po­ku­šao da po­ša­lje jav­no­sti če­ti­ri po­ru­ke o svo­jim naj­va­žni­jim ci­lje­vi­ma: dr­žav­ni kon­ti­nu­i­tet kroz ma­đar­sku him­nu, na­ci­o­nal­no je­din­stvo kroz se­kelj­sku, evrop­ski pra­vac kroz „Odu ra­do­sti” i so­ci­jal­nu jed­na­kost kroz rom­sku him­nu.

Za­jed­no sa Ma­đa­rom, za­kle­tvu su u par­la­men­tu po­lo­ži­li i čla­no­vi nje­go­ve vla­de. Za­ni­mlji­vo je da je sa­mo dva da­na ra­ni­je kan­di­dat za me­sto mi­ni­stra prav­de Mar­ton Me­le­tei-Bar­na od­u­stao od svo­je kan­di­da­tu­re, na­kon što su se u jav­no­sti po­ve­le ši­ro­ke ras­pra­ve o to­me da li je mo­ral­no i po­li­tič­ki is­prav­no da pre­mi­jer Ma­đar pred­la­že svog ze­ta za ta­ko vi­so­ku funk­ci­ju u vla­di. U krat­kom sa­op­šte­nju Me­le­tei-Bar­na je na­veo da se po­vla­či, iako je do tog tre­nut­ka bio pred­sta­vljan kao čo­vek ko­ji će pred­vo­di­ti „re­for­mu pra­vo­su­đa i ob­no­vu vla­da­vi­ne pra­va u Ma­đar­skoj”. Pe­ter Ma­đar ga je lič­no pred­lo­žio za tu funk­ci­ju, is­ti­ču­ći da je reč o prav­ni­ku sa me­đu­na­rod­nim is­ku­stvom ko­ji bi tre­ba­lo da vo­di pro­ces „de­mon­ta­že si­ste­ma us­po­sta­vlje­nog to­kom še­sna­e­sto­go­di­šnje vla­da­vi­ne Vik­to­ra Or­ba­na”. Nji­hov od­nos po­stao je po­ro­dič­ni ka­da se u sep­tem­bru 2025. go­di­ne Me­le­tei-Bar­na ože­nio se­strom Pe­te­ra Ma­đa­ra. Pre­ma na­ja­va­ma Ti­se, Me­le­tei-Bar­na je tre­ba­lo da vo­di ne­ko­li­ko ose­tlji­vih pro­ce­sa, me­đu ko­ji­ma je i uvo­đe­nje Na­ci­o­nal­ne kan­ce­la­ri­je za po­vra­ćaj dr­žav­ne imo­vi­ne iz ru­ku onih ko­ji su ne­za­ko­ni­to do­šli do nje.

Pre­mi­jer je već na­red­nog da­na sa­op­štio da će no­va mi­ni­star­ka prav­de bi­ti dr Mar­ta Ge­reg, de­kan Prav­nog fa­kul­te­ta u Se­ge­di­nu, ko­ju je Ma­đar na­zvao „ne­kru­ni­sa­nom kra­lji­com prav­ne stru­ke u Ma­đar­skoj”. Pod­se­tio je da je dva­de­set­pe­to­go­di­šnja aka­dem­ska ka­ri­je­ra bu­du­će mi­ni­star­ke ga­ran­ci­ja da će „pod nje­nim vođ­stvom bi­ti ob­no­vljen ustav­ni po­re­dak, prav­na dr­ža­va, si­ste­mi pro­ve­ra i rav­no­te­ža, kao i prav­na si­gur­nost”.