Povratak u orbitu

Posle dve sezone provedene u ligama koje nisu „top pet” u Evropi, portugalski stručnjak Žoze Morinjo bi na velika vrata mogao da se vrati u madridski Real, koji je u svojoj dugoj i bogatoj istoriji često vraćao stručnjake kojima je uručivao otkaz. Početkom prethodne sezone otpušten je u Fenerbahčeu – što mu se sedmi put dogodilo u karijeri, ali je posle samo tri nedelje dobio posao u Benfiki, u kojoj je i počeo karijeru. Kad Real nije na vrhu, kao i obično, trener prvi mora da se pakuje, tako da je i pred kraj ove sezone predsednik tog kluba Florentino Perez primoran da angažuje trećeg šefa stručnog štaba za godinu dana (Ćabi Alonso je počeo sezonu, od sredine januara na klupi je Alvaro Arbeloa).

Kako navode španski mediji, Morinjo u pregovorima sa Realom postavlja veoma visoke zahteve. Navodno, traži dvogodišnji ugovor, punu kontrolu nad selekcijom tima i mogućnost da dovede sedam pouzdanih trenera. Perez je, navodno, predložio da se u tu grupu doda i Arbeloa. Povrh svega, Morinjo insistira na tome da Perez bude njegova jedina kontakt osoba, a ne savetnik Anas Lagrari ili generalni menadžer Hose Anhel Sančez.

Morinjo je, za neke možda i neočekivano, opet dospeo u krug najtraženijih trenera u Evropi. Poslednji od svojih 26 trofeja osvojio je pre četiri godine – Uefinu Ligu konferencija, sa Romom. Karijeru je počeo 1992, kada je radio kao prevodilac Bobija Robsona u Sportingu iz Lisabona. Ispostavilo se da je bio na pravom mestu u pravom trenutku, jer je Robson tražio lokalnog trenera koji govori engleski jezik. Možda je u tom trenutku bilo i iskusnijih trenera, ali Morinjo je imao prednost jer je znao engleski.

Pet godina bio je uz Robsona u Sportingu, Portu – u vreme kada je Ljubinko Drulović bio jedan od nosilaca igre – i Barseloni, a 2000. prvi put je postao šef stručnog štaba u Benfiki. Potom je vodio Uniao (2001/02), Porto (2002–2004), Čelsi (2004–2007), Inter (2008–2010), Real (2010–2013), ponovo Čelsi (2013-15), Mančester junajted (2016–2018), Totenhem (2019–2021) i Romu (2021–2024), Fenerbahče (2024/25) i opet Benifiku. Pre četiri godine postao je tek drugi trener u istoriji, posle Đovanija Trapatonija, sa pet evropskih pehara i treći (uz Trapatonija i Uda Lateka) koji je osvojio sva tri najveća postojeća evropska takmičenja.

– Posebno u mojoj karijeri je to što sam, pored Mančester junajteda, evropske trofeje osvajao i sa Portom, Interom i Romom. Jedno je pobeđivati kada svi to očekuju i kada je mnogo uloženo u uspeh, a nešto sasvim drugo kada pobeda postane deo istorije kluba – izjavio je svojevremeno Morinjo, koji je evropske titule osvajao sa Portom (Kup Uefe 2003, Liga šampiona 2004), Interom (Liga šampiona 2010), Mančester junajtedom (Liga Evrope 2017) i Romom (2022).

Harizmatičan i temperamentan, često je bio u centru pažnje medija. U Italiji se i danas prepričava njegov odgovor na prozivke Lo Monaka, direktora Katanije, dok je bio trener Intera. Morinjo je tada prezime Monako iskoristio u raznim značenjima:

– Znam monahe sa Tibeta („monako de Tibete”), Monte Karlo u Monaku, Bajern Minhen („Bajern Monako”), Monako gran-pri! Ako neko ko se preziva Monako želi da postane poznat pominjući moje ime, onda mora da mi plati, kao što „Adidas” plaća da govorim o njemu!