Đedović Handanovićeva: Očekujem novi predlog MOL-a danas ili sutra

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da očekuje u najkraćem mogućem roku novi predlog kompanije MOL u vezi sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) i dodala da bi to moglo da bude već danas ili sutra, kako bi pregovori mogli da se završe do 22. maja, što je rok koji je postavila američka administracija.

„Ono čime nismo zadovoljni su detalji u vezi budućeg rada Rafinerije, pokrivenosti tržišta Srbije u veleprodaji i u maloprodaji, ali i obaveza finansijskih na koje se NIS obavezao pre par godina i koje treba da ispuni”, rekla je ona za TV Prva.

Prema rečima Đedović Handanovićeve, ukoliko MOL nije zadovoljan time, mora da  nešto da zauzvrat.

„Nije pitanje da li će Rafinerija raditi ili ne, ona mora da radi. Pitanje je u kom obimu, u kom kapacitetu, kako ćemo da nadgledamo, šta ako se to ne ostvari i kako Srbija onda brani svoju poziciju, jer Rafinerija ima uticaj na sigurnost snabdevanja, na bruto domaći proizvod, na zaposlenost i na industrijski rast. Rafinerija za nas, pored toga što je kritična energetska infrastruktura, znači i nešto što u kriznim situacijama nama apsolutno treba”, istakla je Đedović Handanovićeva.

Ministarka je navela da država želi da bude apsolutno sigurna da se MOL neće samo voditi svojim privatnim interesima, pre svega sticanja profita, jer, kako je dodala, privatne kompanije tako funkcionišu, i da zato sa aspekta države Srbije moramo da određene detalje tog ugovora dogovorimo.

Prema njenim rečima, Srbija neće prihvatiti kompromis u pregovorima o budućnosti NIS-a po svaku cenu, a koji bi bio na štetu državnih interesa, ističući da država insistira na jačoj kontroli rada Rafinerije, sigurnosti snabdevanja i ispunjavanju finansijskih obaveza kompanije.

Na pitanje koilike su šanse da dođe do tog kompromisa, ministarka je kazala da to ne zavisi od nas i da je to pre svega uslovljeno odnosima Amerike i Rusije, ali da mi svakako imamo i „plan B i plan C”.

Dodala je i da Srbija pokušava da popravi poziciju koju je nasledila nakon prodaje NIS-a 2008. godine ruskom Gasprom njeftu.

Đedović Handanovićeva je istakla da Srbija nije odgovorna za uvođenje sankcija NIS-u i naglasila da je Vlada Srbije uspela da obezbedi stabilno snabdevanje tržišta uprkos globalnoj energetskoj krizi i rastu cena nafte.

„Nemamo nestašica, nemamo nekontrolisan rast cena, nemamo ograničenja na pumpama, otkazanih letova i mislim da je to veliki uspeh politike Vlade Srbije sa ciljem da se zaštite interesi građana”, rekla je Đedović Handanovićeva.

Ona je istakla da Srbija trenutno raspolaže državnim rezervama dizela dovoljnim za oko 63 dana prosečnog neto uvoza, dok sa komercijalnim rezervama naftnih kompanija ukupne rezerve pokrivaju oko 83 do 84 dana prosečne dnevne potrošnje.

„Od 2022. godine više nego smo duplirali državne rezerve. Trenutno imamo oko 260.000 tona državnih rezervi dizela, što je dovoljno”, navela je ministarka.

Podsetila je i da je država smanjenjem akciza na gorivo za 20, a potom i 25 odsto, preuzela veliki teret na budžetske prihode kako bi ublažila posledice energetske krize po građane i privredu.

Govoreći o poslovanju Elektroprivrede Srbije (EPS) ministarka je rekla da ta kompanija treću godinu zaredom posluje profitabilno, ali da još nije u potpunosti zadovoljna rezultatima kompanije.

„Uvek ima prostora za poboljšanje. Mislim da je EPS naša najveća kompanija i sigurno sa najviše izazova, izuzetno važna za našu energetsku sigurnost i uopšte za privredu Srbije i važno je održati taj kontinuitet, pre svega stabilnosti”, navela je Đedović Handanovićeva.

Dodala je da Srbija od kraja osamdesetih nije izgradila nove proizvodne kapacitete sve do poslednje dve godine, kada je na mrežu priključeno ukupno 426 megavata novih kapaciteta iz bazne energije i obnovljivih izvora.

„To su činjenice koje niko ne može da ospori. Transformacija mora da se nastavi”, istakla je ona.

Đedović Handanovićeva je podsetila da su poslednje dve godine bile među najsušnijim u poslednje tri decenije, što je uticalo na ukupnu proizvodnju električne energije, kao i na to da EPS ima izazove sa kvalitetom uglja.

Ukazala je da je završena rehabilitacija reverzibilne hidroelektrane u Bajinoj Bašti, prvi put posle 42 godine, što je značajno za sigurnost snabdevanja električnom energijom.

Ministarka je navela da EPS trenutno realizuje najveća ulaganja u rudarsku opremu u poslednjih 15 do 20 godina, čak oko 400 miliona evra iz sopstvenih sredstava.

„Deo je već završen, dok će pojedini bageri, transporteri i sve ono što se montira biti tokom ove godine. Očekujemo da proizvodnja uglja od naredne godine uđe u stabilniji ciklus”, rekla je ona.

Đedović Handanovićeva je odbacila navode o privatizaciji EPS-a.

„Kada sam 2022. godine ušla u Vladu Srbije, prvo što sam čula bilo je da država planira prodaju EPS-a. Vreme je pokazalo da od toga nije bilo ništa, niti su takvi planovi postojali”, istakla je ministarka.

Prema njenim rečima, EPS će nastaviti da posluje u državnom vlasništvu, po uzoru na uspešno poslovanje Telekoma Srbija.

Plan da gasna elektrana u Nišu bude završena u naredne četiri godine

Ministarka Đedović Handanović rekla je da bi uskoro trebalo da bude potpisan ugovor o izgradnji gasne elektrane kod Niša između azerbejdžanske kompanije Sokar, sa jedne strane, i Srbijagasa i Elektroprivrede Srbije, sa druge, ističući da se sve radi kako bi gasna elektrana bila završena u naredne četiri godine.

Đedović Hadanovićeva je podsetila da je potpisan sporazum Srbije i Azerbejdžana koji je ratifikovan u Skupštini Srbije i da se sada prelazi na dalje korake.

„Sledeći korak je, pre svega, da dogovorimo ugovor o izgradnji između kompanija koje će je graditi. Sa jedne strane, Sokar iz Azerbejdžana, s druge strane Srbijagas i Elektroprivreda Srbije. Vodili smo intenzivne razgovore u prethodnih mesec dana između kompanija. Ja sam boravila u Bakuu, dogovorili smo se skoro pa oko svega”, rekla je Đedović Handanovićeva za TV Prva.

Dodala je da su ostala još dva važna pitanja - jedno je vezano za cenu gasa, drugo za profitabilnost ulaganja.

„Ja ću sutra imati razgovor sa ministrom (Mikailom) Džabarovim, koji je i predsednik upravnog odbora azerbejdžanske gasne kompanije, da pokušamo da razrešimo i ta poslednja dva pitanja da bi u narednih nedelju ili dve dana potpisali ključne odredbe sporazuma koji će kasnije uslediti. A plan je da gasna elektrana bude završena u naredne četiri godine”, navela je Đedović Handanovićeva.

Kada je reč o izgradnji nuklearne elektrane, ministarka je navela da je to jako važna tema kada je reč o upravljanju resursima i energetskoj stabilnosti i dodala da je to pitanje detaljno predstavljeno u okviru četvrte tačke Plana za Srbiju u pet tačaka predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Bez nuklearne energije kao čistijeg vida energije, stabilnog baznog izvora energije, veoma će biti teško dostići i ekonomski rast i industrijski razvoj”, rekla je Đedović Handanović.

Dodala je da Srbiji trebaju stabilni, čisti izvori energije i da je u tom smislu naš plan da idemo u razvoj nuklearnog programa.

„Imamo i preliminarne studije završene kada je u pitanju integracija nuklearne elektrane u naš energetski sistem, ali nastavljamo dalje. Sa jedne strane, sarađujemo sa francuskom elektroprivredom, sa druge strane i na tržištu ćemo tražiti najpovoljnije ponuđače za pripremu prve faze razvoja gde moramo da sagledamo razvoj, odnosno kako ćemo razvijati i ljudske resurse i zakonodavni okvir”, istakla je Đedović Handanović.

Dodala je da se u okviru prve faze razmatra na kojoj lokaciji će se nalaziti nuklearna elektrana, kakav će uticaj imati na našu prenosnu mrežu i kako ćemo razvijati industrijski lanac vrednosti.

„To je sve bitno, jer mora i cela naša industrija da se prilagodi razvoju nuklearne elektrane, zato što ne možete sve da uvezete i ne treba sve da uvezete. Koliko god da vi potrošite ulažući u izgradnju, toliko će se i vratiti našoj privredi”, kazala je ministarka.

Naglasila je da će se sve te pripreme, analize i studije, realizovati u narednih godinu dana, nakon čega će se doneti odluka o tehnologiji, a potom ući u proces projektovanja i izgradnje, prenosi Tanjug.