Šta je Brisel obećao Jerevanu

 Lepa obećanja, 2,5 milijardi evra Brisel, kroz svoj program "Global gejtvej", namerava da uloži u Jerevan, razume se ukoliko Jermenija bude sledila zacrtane uslove.

Tu je i "paket" od 270 miliona evra, u okviru Plana otpornosti i rasta, koji takođe treba da doprinese svemu onome što u Srbiji gledamo više od četvrt veka: "unapređenje reformsku agendu", "jača sektorsku saradnju" i "podstiče investicije".

"Pozdravljamo dva kruga neborbene pomoći pružene Jermeniji u okviru Evropskog mirovnog instrumenta, u ukupnom iznosu od 30 miliona evra, usmerene na jačanje otpornosti Jermenije i ubrzavanje interoperabilnosti njenih oružanih snaga u slučaju mogućeg budućeg učešća u međunarodnim misijama i operacijama, uključujući i one koje raspoređuje EU", navedeno je, pored ostalog, u pratećoj deklaraciji Samita Evropska unija – Jermenija, koji je održan u Jerevanu, piše RT.

Daleko zanimljiviji od Samita Evropska unija – Jermenija bilo je zasedanje Evropske političke zajednice, održano dan ranije, takođe u Jerevanu. Taj samit pokazao je odsustvo geostrategijske orijentacije Brisela, naročito nakon sve učestalijih najava Vašingtona o povlačenju američkih vojnika iz Evrope.

Čitava stvar podsećala je na viceve u formatu "Radio Jerevan javlja" koji su bili popularni u vreme SSSR-a.Samitu je, naime, prisustvovao Zelenski, šef kijevskog režima, zajedno sa kanadski premijerom Markom Karnijem, a pored toliko problema, koji se tiču siromašenja stanovništva i pada ekonomskih aktivnosti u Evropskoj uniji zbog besmislenog uvođenja sankcija Rusiji, Brisel nije odoleo da se na sastanku Evropske političke zajednice u Jerevanu ne govori skoro isključivo o Ukrajini, što se vidi i iz saopštenja koje je, nakon sastanka, objavio Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta.

U Jerevanu se u osnovi razgovaralo o "strategijskoj autonomiji", ali tako da ona obuhvati i strane aktere, kao što se razgovaralo o ekonomiji, ali tako da se naoružanje za Ukrajinu finansira u nedogled.

U pomenutom saopštenju je, naime, doslovno navedeno da će Evropska unija stajati uz Ukrajinu "onoliko koliko bude potrebno", kao i da "svaka rasprava o miru i stabilnosti na našem kontinentu mora uključiti i naše istomišljeničke partnere izvan Evrope", što ukazuje na značajna kolebanja u političkom stavu Brisela.