Kinezi bi mogli da spasu Amazansku prašumu

Kada je Sing Janling objavila na Vi-čet-u o svojoj poseti brazilskoj Amazoniji u aprilu, opisala je svojim prijateljima u Kini nezaboravan osećaj da je „obavijaju desetine hiljada nijansi zelene“.

Sing nije obična turistkinja. Ona vodi Udruženje mesne industrije Tjenđina, koje predstavlja uvoznike odgovorne za oko 40 odsto kupovine govedine u Kini iz Brazila.

Pod njenim vođstvom, članovi Tjenđina su se obavezali da će do kraja godine kupiti 50.000 metričkih tona brazilske govedine sertifikovane bez krčenja šuma, što bi mogao biti rani znak da je Kina, jedna od najmoćnijih sila u globalnoj trgovini robom, spremna da plati više za zelenije lance snabdevanja. Ta brojka iznosi 4,5 odsto onoga što se očekuje da će brazilski izvoznici govedine prodati Kini ove godine.

Ova obaveza dovodi u pitanje dugogodišnju pretpostavku brazilskih poljoprivrednika: da Kina, najveći svetski uvoznik govedine i soje, brine samo o ceni.

Ovo dolazi u trenutku kada kineska vlada šalje signale da želi da deluje na uticaj trgovine na životnu sredinu, istovremeno štiteći svoju domaću industriju. Godine 2019, promenila je svoj zakon o šumama kako bi zabranila trgovinu ilegalnim drvetom. Godine 2023, potpisala je zajedničku obavezu sa Brazilom da će okončati ilegalnu deforestaciju izazvanu trgovinom. Počev od prošle godine, kineski državni trgovac COFCO obavezao se da će eliminisati deforestaciju iz svog lanca snabdevanja.

Govedina povezana sa deforestacijom 

Lanac snabdevanja govedinom je zreo za konkretnu akciju jer nije toliko bitna za kinesku ishranu kao druge robe, poput soje, rekao je Andre Vaskonselos, šef globalnog angažovanja za Trejs, platformu koja prati uticaj nekoliko lanaca snabdevanja na životnu sredinu.

„Istovremeno, postoji svest, potkrepljena dostupnim informacijama, da je govedina, posebno brazilska govedina, roba koja se najviše povezuje sa deforestacijom među svim poljoprivrednim proizvodima koje uvozi Kina“, rekao je on.

Amazonska prašuma, najveća i najbioraznovrsnija na svetu, gubi stotine hiljada hektara drveća svake godine, a 90% tog zemljišta se pretvara u pašnjake za stoku odmah nakon krčenja, prema podacima MapBiomasa, brazilske neprofitne organizacije koja prati korišćenje zemljišta.

Neki kineski potrošači su toga svesni i postaju sve pronicljiviji kako postaju bogatiji, rekla je Sing.

„Nije samo 'jeftino je dobro'“, rekla je ona. „To znači da će govedina bez deforestacije, zelena, bezbedna i sa mogućnošću praćenja imati jače tržište u budućnosti.“

Izbor prehrambenih proizvoda prema ekološkim akreditivima, a ne prema ceni, je nepraktičan za većinu kineskih potrošača, koji se suočavaju sa višim cenama namirnica kao i veći deo sveta.

Ali, praćenje koje projekat nudi potrošačima takođe smiruje zabrinutost za bezbednost hrane.

Govedina će se plasirati na tržište sa oznakom „Govedina na pragu“ koju je dizajnirala brazilska neprofitna organizacija Imaflora, a koja uključuje četiri nivoa usklađenosti na osnovu toga koliko daleko u lancu snabdevanja se prati govedina i da li stočari mogu da dokažu da su njihove farme legalno odobrene.

Uvoznici iz Tjenđina su spremni da plate 10 odsto više za govedinu od proizvođača mesa koji dokažu da farme koje ih snabdevaju nemaju nikakve veze sa legalnom i ilegalnom krčenjem šuma, kao ni sa robovskim radom.

Ako ova promena dobije zamah, uticaj bi mogao biti značajan.

Kina kupuje preko 10 odsto brazilske govedine, prema vladinim podacima i udruženju za izvoz govedine ABIEK, čiji su članovi JBS (Z98.F) i MBRF (MBRF3.SA).

Ali svaki uticaj bi mogao biti potkopan krhkim brazilskim sistemom praćenja, koji se zasniva na dokumentima o transportu stoke za koje tužioci kažu da ih loši akteri mogu lako prevariti i kriju nepravilnosti u svom lancu snabdevanja, praksa poznata kao „pranje novca od stoke“, prenosi Rojters.