Evakuacija sa kruzera u strahu od hantavirusa

Prvi avion sa putnicima evakuisanim sa kruzera „Hondius”, na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus, poleteo je juče sa Tenerifa na Kanarskim ostrvima ka vojnoj bolnici u Madridu. Španski državljani bili su prvi koji su napustili brod, usidren kod Tenerifa. Po dolasku u Madrid biće smešteni u karantin, saopštile su španske zdravstvene vlasti. Samo će španski državljani biti u karantinu u toj zemlji, javlja AP.

Kompanija za krstarenja „Oušenvajd ekspedišens” navela je da se na brodu nalazilo 13 španskih putnika i jedan španski član posade. Ministarstvo zdravlja Španije, Svetska zdravstvena organizacija i kompanija saopštili su da niko od više od 140 ljudi na brodu ne pokazuje simptome virusa. Putnici su podeljeni u grupe po nacionalnosti, nakon čega je predviđeno da na obalu budu prebačeni u malim brodovima, a do tada bi trebalo da su na lokalnom aerodromu spremni čarter-avioni koji će ih odvesti u njihove zemlje. Tako su odmah za Špancima evakuisani Francuzi. Holandija će organizovati prevoz svojih i državljana Nemačke, Belgije i Grčke. Nakon toga biće evakuisani putnici iz Turske, Velike Britanije i SAD, javljaju mediji. Trideset članova posade ostaće na brodu i otploviti za Holandiju, gde će kruzer biti dezinfikovan.

Brod je u sredu krenuo sa Zelenortskih Ostrva ka Španiji nakon što su Svetska zdravstvena organizacija i Evropska unija zatražile da se organizuje evakuacija putnika zbog izbijanja hantavirusa, navodi Tanjug. Troje ljudi je umrlo otkad je izbila epidemija i pet putnika koji su napustili brod inficirano je hantavirusom. Virus ima period inkubacije do devet nedelja. Kruzer je stigao u Tenerife mesec dana posle prijave prvog smrtnog slučaja, prenosi Beta.

Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejezus, kao i španski ministri zdravlja i unutrašnjih poslova nadziru evakuaciju broda. Vlasti su saopštile da putnici i članovi posade koji budu izašli sa broda neće imati kontakt sa lokalnim stanovništvom i da će biti preuzeti sa broda tek kada letovi za evakuaciju budu spremni da ih odvezu do njihovih destinacija. Proces evakuacije putnika sa kruzera trajaće do ponedeljka po podne po lokalnom vremenu.

Ovaj slučaj podsetio je na neke ranije epidemije i podstakao na razmišljanje kako se to i zbog čega dogodilo. Biolog i profesor na Nacionalnom univerzitetu u Kordobi Raul Gonzalez Itig izjavio je da veruje da je porast broja inficiranih usko povezan sa ponašanjem glodara, napominjući da je 2023. i 2024. godinu obeležila značajna suša, nakon čega je usledilo povećanje padavina u narednim godinama, što je značilo i formiranje većeg vegetacijskog pokrivača – samim tim i više hrane za te životinje.

Sada su se, kako piše „Gardijan”, u centru pažnje našli slučajevi infekcije hantavirusom prenetim sa osobe na osobu u Argentini pre više decenija. Naime, prenos ovog virusa sa čoveka na čoveka prvi put je dokumentovan pre 30 godina u ruralnim zajednicama u Patagoniji, a do tada se znalo da se širi samo kontaktom sa glodarima. Druga epidemija hantavirusa, takođe u Patagoniji, pojavila se pre desetak godina i pružila je detaljne dokaze o prenosu bolesti među ljudima, kada je zaraženi 68-godišnji seoski radnik prisustvovao rođendanskoj zabavi u malom selu, nakon čega se infekcija proširila i izazvala 11 smrtnih slučajeva.

Iako još nije potvrđeno kako su putnici na kruzeru zaraženi, hipoteza koju istražuje SZO jeste da je do infekcije došlo pre ukrcavanja, zbog čega se Argentina našla pod lupom pažnje javnosti. Testovi na putnicima koji su preživeli takođe su potvrdili da su zaraženi sojem andes, jedinim sojem kod kojeg je dokumentovano širenje sa čoveka na čoveka i koji se nalazi uglavnom u delovima Argentine i Čilea. Od jula prošle godine, Argentina je zabeležila 101 slučaj hantavirusa, od kojeg su umrle 32 osobe. Međutim, čak i sa ovim porastom, Argentina ostaje u okviru svog godišnjeg proseka od oko 100 slučajeva, što je daleko ispod, na primer, Kine i Republike Koreje, gde se, prema podacima SZO, beleže hiljade slučajeva godišnje.

Velika većina, čak 100.000 slučajeva hantavirusa godišnje, javlja se u Aziji i Evropi, ali ključna razlika leži u težini bolesti koju izazivaju različiti sojevi, pa tako dok je u tim regionima stopa smrtnosti do 15 odsto, u Americi ona može da dostigne 50 odsto.

SZO je, ipak, saopštila da je rizik od hantavirusa za opštu populaciju mali, napominjući da se prenos sa osobe na osobu ne odvija lako.

Da bi se utvrdilo gde je došlo do kontaminacije na kruzeru, argentinsko Ministarstvo zdravlja planira da zbog analiza uhvati glodare duž rute kojom se kretao holandski par kod kojeg su se prvi razvili simptomi. Oni su boravili u toj zemlji od 27. novembra, putujući i u Čile i Urugvaj, pre nego što su se u luci Ušuaja ukrcali na brod „Hondius”.

Lekari se padobranima spustili na ostrvo

Lekari britanske vojske spustili su se padobranima na udaljeno atlantsko ostrvo Tristan da Kunja da pomognu zemljaku koji je najverovatnije zaražen hantavirusom, javlja Bi-Bi-Si. On je sredinom aprila napustio brod „Hondius”, gde je izbila smrtonosna epidemija virusa, kod najudaljenije britanske prekomorske teritorije u južnom Atlantiku, gde živi. Tristan da Kunja ima 221 stanovnika, nema pistu za sletanje aviona i do njega se može doći samo morskim putem – brodom.

Smrtonosniji virus od kovida, ali se teško prenosi

Ministarstvo zdravlja Italije saopštilo je da je hantavirus drugačiji od kovida – smrtonosniji je, ali sa niskom stopom širenja zaraze – i ocenilo da je ispravan postupak sprovođenje izolacije. „Ne postoji rizik od nove pandemije hantavirusa, ne nalazimo se u istoj situaciji kao sa kovidom. Trenutno nema bilo kakve uzbune. To je virus koji se razlikuje od kovida – iako je smrtonosniji, slabo se prenosi, glavni način prenošenja je putem pljuvačke, urina i fecesa glodara, a samo u manjoj meri vazdušnim putem i između ljudi”, izjavila je za „Rai njuz 24” direktorka odeljenja za prevenciju u italijanskom Ministarstvu zdravlja Mara Kampitielo, prenosi Tanjug.