Srpski model poželjan i u zemljama Skandinavije

U borbi protiv trgovine ljudima Beograd dobija pohvale od Vašingtona do Brisela. Birokratski činovnici iz Amerike i Evropske unije, koji su ne tako davno sumnjali da će Srbija moći da se izbori sa ovim problemom koji sve više pritiska savremeni svet, odaju priznanje našoj zemlji da na efikasan i pravno regulisan način rešava ovaj problem. O tome koliko se naša zemlja uz podršku vlasti izborila sa ovim problemom svedoče već postojeći signali interesovanja iz pojedinih skandinavskih zemalja, koje žele da se bliže upoznaju sa ovakvim modelom, posebno sa pristupom koji je osetljiv na potrebe žrtava.

Srbija je pre samo godinu dana bila suočena sa vrlo problematičnim scenariom. Tri godine uzastopno nalazila se na „listi za praćenje” američkog Stejt departmenta u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, što je u njihovom birokratskom sistemu istovremeno značilo i poslednju priliku da se pokaže napredak. U suprotnom, sledile bi ozbiljne posledice, od suspenzije pomoći, preko pooštravanja viznog režima do ograničavanja vojne saradnje.

U takvim okolnostima, reakcija sistema bila je konkretna, odlučna i efikasna. U samo jednoj godini obučeno je više od 2.000 ljudi da prepoznaju žrtve trgovine ljudima ili osobe u visokom riziku, kao i da pravilno postupaju u takvim situacijama i preduzmu osnovne korake zaštite. Drastično je podignut broj prijavljenih sumnji, što se na kraju ogleda i u većem broju osoba kojima je pružena pomoć.

Najveće zasluge za međunarodni uspeh naše zemlje u ovoj oblasti pripadaju Srđanu Barcu, koga eksperti u ovoj oblasti u Americi i Evropskoj uniji smatraju za pouzdanog i relevantnog sagovornika. Barac pak kaže da je najvažniji rezultat procesa donošenje Zakona o borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti žrtava trgovine ljudima. Za „Politiku” navodi da bi kao član radne grupe koja je učestvovala u procesu izrade zakona posebno istakao da je reč o primeru pozitivne prakse. Navodi da su u radu učestvovali ne samo predstavnici ministarstava i drugih državnih organa već i organizacije civilnog društva sa dugom i uspešnom tradicijom u ovoj oblasti.

„Ono što ovaj zakon izdvaja jeste pristup. U samo središte celokupnog sistema stavlja žrtvu i njene potrebe. Taj takozvani socijalni put podrazumeva da se ne reaguje samo kada je krivično delo već počinjeno, nego da se razvija sistem koji prepoznaje, štiti i prati žrtvu kroz ceo proces. U tom smislu, ovaj zakon ima i određeni pionirski karakter. U Evropi postoji mali broj država koje imaju poseban, samostalan zakon u ovoj oblasti, dok se većina i dalje oslanja na krivične zakonike i prateće propise. Posebno je važno što značajnu ulogu u novom sistemu dobija Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, kao institucija sa najviše iskustva i kapaciteta za rad sa žrtvama, koja sada dobija i šira ovlašćenja”, kaže Srđan Barac. Ističe da već sada postoje i prvi signali interesovanja iz pojedinih skandinavskih zemalja, koje žele da se bliže upoznaju sa ovakvim modelom, posebno sa pristupom koji je senzibilisan prema potrebama žrtava.

„Zakon je pozitivno ocenjen od strane ekspertskog tela Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima GRETA, kao i od strane Evropske komisije, što dodatno potvrđuje njegov kvalitet i usklađenost sa evropskim standardima. Treba imati u vidu i širi kontekst. Zakon je pisan u periodu kada je u Srbiji bilo teško postići konsenzus i oko mnogo jednostavnijih pitanja, a kamoli oko ovako složene i osetljive teme, posebno u periodu od novembra 2024. do aprila 2025. godine. Uprkos tome, postignut je dogovor celokupnog, složenog i međusobno isprepletanog državnog sistema, kao i organizacija civilnog društva, u cilju zaštite interesa države i društva. U vremenu u kojem se često govori da sistem ne funkcioniše, ovaj primer pokazuje da je moguće postići rezultate, čak i u složenim okolnostima, kada postoji jasna namera, saradnja institucija i fokus na ono što je zaista važno”, navodi Barac.

Borba protiv trgovine ljudima nije pitanje forme, već suštine. Mi smo kao društvo odgovorni da pomognemo najranjivijim među nama, a to svakako jesu žrtve. Dužnost svakog pojedinca je da se osvrne oko sebe i da osmotri da li je neko u njegovom okruženju osoba kojoj treba pomoći. Empatija, solidarnost i osećaj zajedništva su preko potrebni našem društvu, a čini se i svetu koji se užurbano transformiše. U svetu podela teško je ostati svoj, ali vredi pokušati.

Donošenje Zakona nije samo pravni okvir, već jasan i precizan odgovor države na jedan od najtežih oblika kriminala koji razara živote najranjivijih. Istovremeno, ugrožava temelje svakog društva. A nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima Nenad Simić kaže da su na inicijativu Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima u kabinetu ministra unutrašnjih poslova, rukovodioca Kancelarije i nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima pokrenuti ključni reformski procesi u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Za „Politiku” kaže da je to usvajanje Zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, kao i Programa za borbu protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji za period 2024–2029. godine sa pratećim Akcionim planom. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 23. aprila ove godine Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, čime je napravljen ključni iskorak u borbi protiv jednog od najtežih oblika organizovanog kriminala.

„Ovaj zakon prvi put na sveobuhvatan i sistemski način uređuje oblast prevencije i zaštite žrtava trgovine ljudima, postavljajući jasne mehanizme saradnje između institucija i jačajući prava i položaj žrtava. Usvajanje Zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava rezultat je višemesečnog rada Radne grupe kojom je rukovodio nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima u kabinetu ministra unutrašnjih poslova, koju su činili predstavnici državnih organa i organizacija civilnog društva, koji su svojim kontinuiranim učešćem i značajnim doprinosom u definisanju teksta zakona tokom čitavog procesa njegove izrade doprineli njegovom kvalitetu i sveobuhvatnosti”, kaže Simić.

Tekst Nacrta zakona prošao je javnu raspravu i usklađen je sa relevantnim međunarodnim standardima, svim preporukama Grupe eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA), Izveštaja o trgovini ljudima Stejt departmenta (TIP izveštaj) i važećim direktivama EU. Poseban značaj ima činjenica da je Evropska komisija u novembru 2025. godine dala pozitivno mišljenje na ovaj zakon, čime je potvrđena njegova usklađenost sa evropskim pravnim tekovinama. Donošenje ovog zakona predviđeno je i Reformskom agendom za zapadni Balkan, a njegova primena treba da obezbedi trajno i efikasnije suzbijanje trgovine ljudima, kao i bolju zaštitu žrtava.

„Značajni akteri u borbi protiv trgovine ljudima su lokalni timovi za borbu protiv trgovine ljudima, koji su kao takvi prepoznati Zakonom o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava. Njihov multidisciplinarni sastav omogućava pružanje najefikasnijeg odgovora na ovaj izazov. Trenutno na teritoriji Republike Srbije deluje 18 lokalnih timova, a u narednom periodu planirano je dalje širenje njihove mreže i povećanje njihovog broja”, navodi Simić.

Paralelno sa zakonodavnim aktivnostima, Srbija je u prethodnom periodu sprovodila i niz strateških mera. Usvojen je Program za borbu protiv trgovine ljudima za period 2024–2029. godine sa pratećim Akcionim planom, a tokom 2024. godine realizovano je 95 odsto planiranih aktivnosti, dok je 2025. godine realizovano preko 86 odsto aktivnosti na nacionalnom nivou. Ostvareni rezultati, odnosno sprovedeni ključni reformski procesi prepoznati su i na međunarodnom nivou.

„Republika Srbija je u prethodnom periodu bila svrstana u Nivo 2 – ’listu za praćenje’, posmatrana kao zemlja koja ne ispunjava minimalne standarde u borbi protiv trgovine ljudima, uz rizik da, ukoliko ne ispuni propisane kriterijume, bude automatski snižena na Nivo 3, što bi podrazumevalo određena politička i finansijska ograničenja od strane Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Imajući u vidu uložene napore i postignute rezultate, nakon tri godine Republika Srbija je prema poslednjem Izveštaju Stejt departmenta za 2025. godinu unapređena i rangirana u Nivo 2”, ističe Simić. Dodaje da je Republika Srbija u prethodnom periodu intenzivirala preventivne aktivnosti, sa posebnim akcentom na edukaciju profesionalaca, pre svega policije, tužilaštva, socijale, inspekcije rada, zdravstvenih i prosvetnih radnika. Poseban fokus bio je na finansijskim istragama, digitalnim istragama, radnoj eksploataciji i prepoznavanju žrtava među migrantskom populacijom.

„Obuke na temu digitalnih istraga u cilju prikupljanja dokaza, identifikacije žrtava i učinilaca krivičnog dela trgovina ljudima su kao primer dobre prakse prenete i na međunarodni nivo i realizovane u okviru Sporazuma o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima između Republike Srbije i Severne Makedonije. Srpski stručnjaci učestvovali su u realizaciji obuka za policijske službenike u Severnoj Makedoniji, čime je dodatno ojačana regionalna saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala. Na inicijativu Ministarstva unutrašnjih poslova, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, uspostavljena je Mreža poslodavaca za sprečavanje trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, kao novi mehanizam za jačanje društvene odgovornosti i etičkog poslovanja u Srbiji”, naglasio je Nenad Simić.

Najugroženiji su žene, devojke i naročito deca

Najčešći modus operandi izvršenja krivičnog dela trgovina ljudima je seksualna eksploatacija, radna eksploatacija, prosjačenje i prinuda na izvršenje krivičnog dela. Žrtve trgovine ljudima najčešće dolaze iz redova najranjivijih društvenih grupa. Izvršioci krivičnog dela trgovina ljudima sistematski koriste siromaštvo, neznanje i socijalnu isključenost kako bi vrbovali svoje žrtve.

„Među najugroženijima su žene i devojke, koje su najčešće žrtve seksualne eksploatacije. Trgovci ljudima ih često privlače lažnim obećanjima o zaposlenju, braku ili boljem životu u inostranstvu. Posebno osetljivu kategoriju čine deca, koja su izložena različitim oblicima eksploatacije – od prinudnog rada i prosjačenja do kriminalnih aktivnosti i seksualne zloupotrebe. Zbog uzrasta i nedostatka iskustva, deca lakše postaju meta manipulacije”, upozorava Simić i dodaje da su u riziku i migranti i izbeglice, koji se često nalaze u nesigurnim uslovima, koji u potrazi za sigurnijim životom, neretko postaju žrtve radne eksploatacije ili drugih oblika zloupotrebe.

Ekonomski ugroženi građani i nezaposleni takođe spadaju u rizičnu grupu, jer su skloniji prihvatanju sumnjivih ponuda za posao, naročito u inostranstvu. Nedostatak obrazovanja dodatno povećava rizik, budući da ove osobe često nisu dovoljno informisane o opasnostima. „Posebno su ranjive žrtave porodičnog nasilja, koje u pokušaju da napuste teške životne okolnosti lako mogu postati meta zloupotrebe. Slično tome, pripadnici marginalizovanih grupa (pripadnici nacionalnih i etničkih manjina, osobe sa psihičkim i fizičkim poteškoćama, LGBT) koji se već suočavaju sa diskriminacijom i društvenom isključenošću, češće dospevaju u rizične situacije”, kaže Simić.

U većini slučajeva trgovina ljudima počinje prevarom i zloupotrebom poverenja. Upravo zato podizanje svesti i pravovremeno informisanje građana ostaju ključni u sprečavanju ovog vida kriminala. „I dalje postoji prostor za unapređenje svesti državnih organa i drugih relevantnih subjekata o značaju problema trgovine ljudima, kao i o posledicama koje ova pojava nosi. To predstavlja jedan od izazova u oblasti borbe protiv trgovine ljudima na kome je potrebno dalje raditi”, zaključio je Nenad Simić.