Reforma obrazovnog sistema

Ne kaže se bez razloga kada se započinje neki posao da bi valjano bilo uvek da se započne uz molitvu Gospodu. Simbolično ili kako god neko shvatio, a autoru ovih redova kao verujućem čoveku tako nešto izuzetno je srcu milo, najavljenu reformu srpskog obrazovanja predsednik Vučić otpočinje na pravi način – zajedno sa institucijom koja nas Gospodu približava i u koju naš narod ima najveće moguće poverenje, sa našom svetom, sabornom i apostolskom, Srpskom pravoslavnom crkvom. Samim tim, i molitva Gospodu da se započeti posao okonča na valjan način postaje snažnija. Republika Srbija i Srpska pravoslavna crkva potpisale su memorandum o razumevanju, na osnovu kojeg zajedničkim snagama kreću u veličanstveni poduhvat osnivanja državnog i crkvenog univerziteta, kome su dali ime po najvećem srpskom prosvetitelju i utemeljivaču srpske crkvene autokefalnosti, Svetom Savi. Univerzitet će imati širok dijapazon nauka, od društveno-humanističkih do prirodnih, kao i svih onih nauka koje su neophodne u današnjem svetu. Spoj tradicionalnog, verskog i modernog, baš ono što je srpskom društvu neophodno.

Autor ovih redova u više navrata je insistirao na radikalnoj reformi našeg visokog školstva i to na taj način da država dekretom ukine sve postojeće državne univerzitete koji su postali apsolutno beskorisni i pre svega politički obojeni. Poenta je da se formira jedan centralni državni univerzitet, ne mora čak ni u Beogradu da bude, već u nekom drugom gradu koji bi se proglasio za studentski centar, slično Oksfordu ili Kembridžu, gde bi se država istinski pitala o radu tog univerziteta i gde bi politički upliv bio onemogućen, osim u slučajevima koji su u vezi sa naučnim radom i polemikama. Nisam neko ko je sklon kompromisnim rešenjima, jer se bolest mora u korenu saseći, a radikalno levičarenje je kao kuga zahvatilo naše univerzitete i šansa za izlečenje je gotovo nemoguća. Država bespotrebno sipa novac u nešto od čega nema nikakvu korist u naučnom smislu, ali ni u doprinosu državi.

Naprotiv, ima samo štetu. Dobijamo generacije apsolutno nefunkcionalnih akademskih građana, koji osim što dobiju neophodnu političku indoktrinaciju da priđu nekom levo-liberalnom političkom pokretu, suštinski ništa drugo ne znaju. Večiti pobunjenici i revolucionari beskorisni za privredu i bilo kakav dalji razvoj zemlje. Jedan od najbesmislenijih argumenata protivnika osnivanja novog univerziteta je taj da država na taj način želi da ugasi kritičku i slobodnu misao koja dolazi sa sadašnjih univerziteta.

Elem, univerziteti pre svega imaju obrazovnu svrhu, a ona podrazumeva da se studenti nauče gradivu predviđenom planovima i programima. Nije sporno da se kroz učenje razvija i kritička misao, međutim ona je na našim postojećim državnim univerzitetima ubijena, jer ko drugačije misli od modernih komunističkih profesora i njihovih studenata revolucionara, taj na tom fakultetu ne može ništa da očekuje. Za njega nema mesta u daljem napredovanju, namerno će mu biti otežano polaganje ispita, biće proglašen za „ćaci-studenta”, na svako koraku biće izopštavan i diskriminisan. Današnji državni univerziteti zbog stava modernih marksista pretvoreni su u najgore mračne i totalitarne visokoškolske ustanove u kojima suprotno mišljenje od radikalno levičarskog nije dopušteno. Bogu hvala, država je odlučila da razbije taj monopol i otuda toliki otpor prema novom univerzitetu.

Sa jedne strane, Bogu hvala što se država zajedno sa Crkvom odlučila na ovaj korak i to se mora podržati i pozdraviti svim silama. Opet, sa druge strane, mišljenja sam da karcinom od postojećih univerziteta ne bi smeo da ostane, jer karcinom samo može da se širi. No, ukoliko se već odluči država da sadašnji univerziteti u ovakvom stanju ostanu, onda neka im zakine finansiranje. Pošto stalno ističu da su oni autonomni, a pod autonomijom podrazumevaju da im država sipa novac do ludila, a da ne sme ništa da se pita bez obzira što je ona sama jedini osnivač i finansijer istih, onda neka se sami snalaze za finansije. Država nema nikakav interes da baca novac u nešto što je apsolutno neproduktivno i čime se finansiraju nezajažljive političke ambicije rektora Đokića i gomile profesora koji su svoj položaj odlučili da dodatno kapitalizuju ulaskom u političke vode na grbači naroda koji ih plaća.

Ono što je neophodno pored formiranja novog državno-crkvenog univerziteta je dodatno omogućavanje konkurencije, a to je da se dopusti ozbiljnim i kredibilnim svetskim univerzitetima da oforme svoje fakultete kod nas. Naravno, mora da se uvedu strogi kriterijumi šta se podrazumeva pod fakultetom, šta pod univerzitetom, te da ne može svako kome padne na pamet da formira visokoškolske ustanove u kojima gotovo nikakav kriterijum za polaganje ispita ne postoji.

Izbor predavača na novooformljenoj univerzitetu mora da bude izuzetno strog, jer potrebni su najbolji i nije poenta samo popuniti broj. Mora da se pooštre kriterijumi za postdiplomske studije, posebno za doktorate, jer trenutno imamo hiperinflaciju doktora nauka. Dakle, puno posla je pred nama, ali ovo što je država sa Crkvom naumila je odličan početak i pun pogodak. Ono što bih zamolio samu Crkvu, a to je da ovog puta ne ide linijom da je za Crkvu vreme kategorija na koju se ne obraća pažnja, pa je sto godina mali vremenski period, već da se što pre pokrene i da se krene u realizaciju zacrtanog projekta formiranja novog univerziteta. Nemojte sumnjati da će narod u tome apsolutno pomoći.

Na kraju, osvrnuću se na kritiku koju je u dnevnom listu „Danas” napisao drugosrbijanski dogmata Aleksej Kišijuhas u vezi sa tim što je Viktor Orban ukinuo Sorošev univerzitet u Budimpešti. Kišijuhas kritikuje taj potez kao fašistički uz napomenu da je tako uništena kritička misao. Naprotiv, Orban je samo ukinuo politički obojenu instituciju koja je sve bila osim obrazovna. Nije služila za osposobljavanje mladih da nešto nauče, već da budu politički indoktrinirani i to se nikako nije moglo nazvati niti univerzitetom, niti fakultetom.

Otuda je Orban učinio pravu stvar, kao što je kasnije uradio sa raznim fondacijama, NVO sektorom i sl. Generacije mladih Mađara je tako spasio i za koju godinu Mađari će ga od blata praviti baš zbog takvih poteza. To je bio vizionarski potez koji je spasio Mađarsku od uticaja onih koji su želeli da im uništavaju tradicionalno društvo i porodicu pre svega. Razumem što se Kišijuhas žali što se uticaju drugosrbijanske lažne elite polako na univerzitetima počinju da seku krila, ali mora da shvati da je revolucija propala i da se sada država konsoliduje, a to svakako znači da će učiniti sve da one koji su tako brutalno državu napali onemogući da ubuduće isto ponove.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista