Karlsen poslednja brana sve bržem podmlađivanju

Superturnir u Malmeu simbolično je obeležio trenutno stanje u vrhunskom šahu. Magnus Karlsen je nakratko vratio klasičnom tempu, prvi put izvan njegove Norveške još od 2023, otvorivši ključno pitanje odnosa generacija u direktnom duelu sa novom zvezdom, četrnaestogodišnjim Jauzom Erdomušem. Izabrao je kratak turnir od sedam kola, ali stvari nisu krenule kako je želeo. Posle neočekivanog poraza od Jordena van Foresta našao se u velikom zaostatku, dok je vrh tabele preuzeo upravo Erdomuš, a ispred njega se našao i Erigajsi.

Ono što se događalo u poslednja tri kola jasno je pokazalo koliko je Norvežaninu značilo da postavi stvari na svoja mesta, a način na koji je je to učinio potvrđuje da je i dalje neprikosnoven u svim formatima igre – samo kada hoće. Sa dve uzastopne pobede ušao je u poslednji duel sa velikom turskom nadom i otvoreno najavio šta mu je cilj:

– Reći za Erdomuša da je talentovan nije dovoljno. On je veoma, veoma jak, najjači ikada u uzrastu od 14 godina. Verovatno ću morati da ga pobedim ali neće biti nimalo lako …

I došao je taj susret, koji prenosimo u rubrici izabranih partija. Strategija koju mogu da primene samo krajnje samouvereni: rana izmena kraljica, dugo laviranje u završnici sa povremeno malom prednošću a povremeno i potpuno izjednačenom pozicijom. Igra na klasu i psihološku nadmoć, sve do 50.poteza, kada mladi turski as čini prvu krupniju grešku i popušta pod pritiskom.

Koliko bezlična, toliko i ubitačna strategija igrača kome talenat dopušta da igra kako hoće, bez posebnih priprema u otvaranju. I tu nije bio kraj, mada je ostatak bio manje zanimljiv i već mnogo puta viđen. Usledilo je doigravanje sa Erigajsijem, koji je prethodno propustio priliku da sam obezbedi prvo mesto. Pobeda, pa poraz, pa opet odlučno dizanje posle pada i pobeda u trećoj partiji.

Karlsen je pokazao da je i dalje gazda i da će tako biti bar još neko vreme, ali kada prestane da drži branu mladima nastaće nadiranje generacije koju su do juče predstavljali dvadesetogodišnjaci Sindarov i Gukeš, a sada već i četrnaestogodišnji Jauz Kan Erdomuš. Njegovu snagu su u mečevima osetili Peter Svidler (4,5:1,5), Maksim Vašje-Lagrav (3,5:2,5) i Veselin Topalov (5:1). O tome je govorio i Vašje-Lagrav, dugo godina u svetskom vrhu:

– Ono što me impresionira kod Erdomuša, i što ranije nikada nisam video, jeste da troši mnogo vremena u središnjici, a pritom ne pravi greške. Kada mu ostane malo vremena, on ni tada ne počinje da greši. On je neverovatno jak. Kad biste me pitali da li već može da se kvalifikuje za Turnir kandidata u narednom ciklusu, prvo bih negirao, ali bih onda pomislio: a zašto da ne? Još uvek treba da napravi nekoliko koraka, iako već napreduje veoma brzo. Ono što mi se kod njega posebno sviđa jeste da izgleda da iskreno obožava šah.

Ni Fabijano Karuana nije štedeo komplimente na račun Erdomuša:

– Meč protiv Vašje-Lagrava bio je reprezentativan, jer je Maksim aktivni top-igrač, profesionalac.Taj meč je dobio bez ijednog poraza. Meč sa Svidlerom je takođe bio zanimljiv — Petar je i dalje veoma jak igrač, iako se delimično povukao iz profesionalnog šaha. Bio je među tri najbolja na svetu kada je bio na vrhuncu, osmostruki prvak Rusije. Topalov je druga priča. Bio je broj jedan na svetu, svetski prvak po verziji FIDE, na vrhuncu sa rejtingom 2820. Igrao sam s njim verovatno desetak puta u klasičnom šahu – veoma zanimljiv, dinamičan protivnik, ali to je bilo davno. Poslednji put smo igrali verovatno 2015. ili 2016. godine. Deset godina bez vrhunskog šaha. Na poslednjem turniru u Poljskoj osvojio je dva i po poena iz devet u rapidu i pet iz 18 u blicu. To je ono što se dešava kada ne radiš na šahu, ne igraš godinama, a onda se suočiš s igračem nivoa Erdomuša, koji je već među 30 najboljih na svetu, sa rejtingom oko 2700. Tada ćeš trpeti. Mislim da Topalov sada uglavnom igra iz zadovoljstva. Isto važi i za Garija Kasparova – i dalje ima 2.812 rejting, ali kada bi počeo da igra klasične partije, izgubio bi 100 poena za šest meseci. Bez igre je nemoguće održavati vrhunski nivo. Prvo što nestaje jeste sposobnost da jednostavno sediš i radiš maksimalno šest sati. Ta veština nestaje veoma brzo. Topalov je u drugoj partiji imao prednost, igrao dobro poziciono – ali je u ključnom trenutku napravio grubu grešku. Imao je dosta vremena na satu, ali nije želio da nastavi da radi šest sati pod tim pritiskom. A za mladog, gladnog igrača poput Erdomuša, koncentracija od osam do deset sati verovatno je jedna od glavnih osobina. On sedi i tokom cele partije razmišlja samo o rezultatu, bez ometanja. Nema još ono razumevanje koje dolazi iz deset godina igranja na vrhunskom nivou, ali zato ima druge kvalitete. Što se tiče njegovog cilja da dostigne rejting 2.900, to je relativno. Ja sam dostigao 2.850, što je bilo oko 20 poena ispod Magnusa Karlsena i prvog mesta na svetu. Ako pitate može li Erdomuš biti 50 poena jači od Magnusa – ne. Može li biti 120 poena jači od najboljih na svijetu – takođe ne. Ali, ako pod tim misli da želi da bude broj jedan na svetu – to je dostižan cilj, ako mu se karijera bude razvijala kako treba. Samo je još prerano da se govori o tome.