Da li biste se usudili da se provozate 1.236 metara dugim sistemom pokretnih stepenica koji se proteže uz strmu liticu planine Lingšan u južnoj Kini? Ova planina je poznata po granitnim vrhovima koji se uzdižu iznad pejzaža i po impresivnim oblacima koji često prekrivaju doline i grebene, stvarajući gotovo nadrealan prizor.

U takvom okruženju, izgrađen je jedan od najneobičnijih i najpraktičnijih turističkih infrastrukturnih projekata, sistem pokretnih stepenica koji se proteže uz liticu i omogućava posetiocima da savladaju veliki uspon bez iscrpljujućeg penjanja.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by CGTN (@cgtn)

Ove stepenice se uzdižu gotovo 250 metara vertikalno, što znači da umesto višesatnog pešačenja uz strmu planinsku stazu, posetioci mogu da se opuste i jednostavno uživaju u pogledu dok ih mehanizam polako vozi ka vrhu.

Konstrukcija je osmišljena tako da „teče” uz planinu u više segmenata, često kombinovana sa platformama za odmor i vidikovcima, piše CGTN.

Kapacitet sistema je impresivan - može da preveze i do 3.600 ljudi na sat, što ga čini ne samo turističkom atrakcijom, već i veoma efikasnim rešenjem za upravljanje velikim brojem posetilaca.

Zahvaljujući ovakvoj infrastrukturi, planina je postala dostupna mnogo širem krugu ljudi, uključujući porodice sa decom, starije osobe i sve one koji možda ne bi bili u stanju da savladaju zahtevnu planinsku stazu.

Urbani eskalatori

Ovaj sistem pokretnih stepenica na planini Lingšan deo je šireg trenda u Kini gde se na popularnim planinskim, ali i u urbanim destinacijama, gradi sve više megainfrastrukturnih projekata, kako bi se turistima i stanovništvu olakšalo kretanje.

Jedan od najzanimljivijih urbanih infrastrukturnih projekata u Kini nalazi se upravo u gradu Čongćing, koji je poznat kao „vertikalni grad” zbog svog izuzetno brdovitog terena, slojevite gradnje i ekstremnih razlika u visini između delova grada.

Zbog takve geografije, Čongćing je godinama razvijao jedinstvena rešenja za kretanje ljudi, od mostova i metro linija koje prolaze kroz zgrade, do izuzetno dugih pokretnih stepenica i liftova na otvorenom.

Jedan od najpoznatijih primera bio je čuveni Crown Grand Escalator ili Lianglukou eskalator, koji je dugo važio za jedan od najimpresivnijih u Aziji. Ovaj sistem je dug oko 112 metara, sa visinskom razlikom od oko 53 metra, i povezuje železničku stanicu sa višim delovima grada. Iako danas postoji veći broj sličnih projekata, ovaj eskalator je postao simbol ranog pokušaja da se olakša kretanje kroz strme gradske padine. Putovanje traje svega nekoliko minuta, ali je značajno, jer je nekada zamenjivalo veoma naporno penjanje uz dugačke stepenice.

Mnogo noviji i daleko spektakularniji projekat, međutim, pokazuje koliko je Čongćing napredovao u „vertikalnoj mobilnosti”. Wushan Goddess Escalator deo je šireg sistema u oblasti Vušan unutar Čongćinga. Ovaj sistem je trenutno jedan od najvećih i najdužih spoljašnjih eskalatorskih kompleksa na svetu.

Dug je oko 905 metara i penje se približno 242 metra u visinu, što je otprilike ekvivalent zgradi od 80 spratova. Umesto jednog kontinuiranog pokretnog stepeništa, sistem je sastavljen od više delova, oko 21 eskalatora, uz dodatne liftove, pokretne trake i pešačke mostove koji zajedno formiraju „vertikalni transportni koridor” kroz planinski deo grada.

Ovaj sistem može da preveze oko 9.000 ljudi dnevno, a kapacitet je znatno veći u periodima turističkih gužvi i praznika.

Pre njegove izgradnje, penjanje između donjih i gornjih delova grada trajalo i do sat vremena peške, dok sada put traje oko 20–21 minut vožnje eskalatorom.

Eskalator nije napravljen samo kao praktično sredstvo kretanja, već i kao turistička atrakcija. Duž trase postoje vidikovci sa pogledom na reku Jangce i okolne planine, pa vožnja postaje i svojevrsno razgledanje pejzaža.

Čongćing je zbog ovakvih projekata često nazivan „gradom vertikalnog saobraćaja”, jer se u njemu svakodnevni život odvija na više nivoa: ljudi se ne kreću samo horizontalno, već stalno koriste mostove, tunele, liftove i eskalatore da bi savladali visinske razlike.

U suštini, ovi sistemi pokazuju kako jedan grad može da „prilagodi” planinsku prirodu urbanom životu, umesto da je uklanja i zato Čongćing danas deluje futuristički, jer spaja prirodu i tehnologiju u isto vreme.