Preispitivanje, a ne ukidanje nacionalnih priznanja

Povodom predloga Komisije za promenu Uredbe o nacionalnim sportskim priznanjima, da treneri više ne mogu da dobiju ovo priznanje (ali i da im se dupliraju nagrade za medalje, odnosno da tu budu izjednačeni sa sportistima), razgovarali smo s Nenadom Manojlovićem, predsednikom Udruženja trenera Srbije. On na to kaže:

– Pre svega, nije uredu da jedna tako važna delatnost, kao što je naša, ostane bez mogućnosti da dobije nacionalno priznanje. Takođe, svesni smo da struka prolazi kroz krizu, da bi trebalo da pruža još više, da selekcija kadrova nije najbolja, da je potrebna edukacija… Sve su to pitanja u čije rešavanje želi da se uključi i Udruženje. Međutim, moram da kažem i to da su me neke od mojih kolega razočarale što su primile priznanja, a vrlo dobro znaju da svojim radom to nisu zaslužile. Upoznat sam da je bilo zloupotreba Uredbe i Udruženje će pokušati da pomogne državi da se tome stane na put. Predložićemo da se neka priznanja preispitaju.

Manojlović, uspešni vaterpolo selektor, ističe da priznanja nisu samo stvar novca – mada mnogi na to gledaju tako – već i stvar principa. Za sutra je najavio sastanak Udruženja trenera, na kojem će biti reči i o zloupotrebama i o položaju trenera u predlogu nove Uredbe, koja bi mogla da stupi na snagu do kraja marta. Do kraja nedelje trebalo bi da se sretnu predstavnici Udruženja trenera i Komisije za izmenu uredbe, osnovane pre nepunih godinu dana, na ideju ministra omladine i sporta Snežane Samardžić-Marković, a s namerom da se stane na kraj zloupotrebama.

Uredba za nacionalna sportska priznanja, doneta 27. juna 2006, prvi put je pretrpela izmene početkom naredne godine. I oni koji su je pravili nisu sporili da je nedorečena, a pokazalo se da je najviše zloupotreba bilo upravo kod trenera. Bilo je slučajeva da jednog uspešnog takmičara vodi nekoliko trenera na nekoliko uzastopnih takmičenja (na svakom po jedan) i da svi oni steknu nacionalno priznanje u vidu doživotne mesečne naknade. Ako se ima u vidu to da je to od 34. 000 do 102.000 dinara mesečno (najmanje se dobija za evropsku bronzu a najviše za olimpijsko zlato) onda je očigledno da ogroman novac već odlazi na pogrešnu adresu.