Norveška teži ka EU, ne može više sama

Norveška se ponovo suočava sa pitanjem koje decenijama deli njeno društvo, naime da li je vreme da se pridruži Evropskoj uniji.

Iako su građani odbacili članstvo na referendumima 1972. i 1994. godine, promenjene političke i bezbednosne okolnosti u Evropi ponovo su otvorile debatu o odnosu između Osla i Brisela.

Podstaknuti mogućim novim pregovorima između Islanda i EU, proevropski aktivisti u Norveškoj pokušavaju da vrate pitanje članstva na političku agendu, tvrdeći da trenutni sporazumi više nisu dovoljni za izazove savremenog sveta. Istovremeno, protivnici članstva upozoravaju na gubitak suvereniteta, pretnje domaćoj poljoprivredi i ograničen uticaj koji bi Norveška imala unutar evropskih institucija.

„Imamo ovo leto da dostignemo kritičnu masu kada je u pitanju pitanje EU“, rekla je Trine Lize Sundnes, poslanica Laburističke stranke i predsednica proevropskog Evropskog pokreta, organizacije koja se dugo zalaže za ulazak Norveške u EU.

Međutim, postoji i mana trenutne pozicije Norveške. Kao država koja nije članica, ona nije automatski deo ugovora EU, već mora da pregovara o svom pristupanju svakom od njih pojedinačno. Zemlja je takođe bila izostavljena iz carinskih pitanja, što je, na primer, stvaralo poteškoće tokom trgovinskih sporova sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Protivljenje EU može se naći i na levici i na desnici norveške političke scene, mada iz različitih razloga.

Na levom centru, glavne zabrinutosti se odnose na očuvanje snažnih radničkih prava u Norveškoj i zaštitu domaće poljoprivrede i ribarstva, sektora koji trenutno nisu deo sporazuma sa EU i opstaju zahvaljujući ogromnim državnim subvencijama.

Ali za pristalice članstva, ovi argumenti stari decenijama više nisu ubedljivi.

Zbog rastućih geopolitičkih tenzija i sumnji u podršku Sjedinjenih Američkih Država unutar NATO-a, EU je postala sve važniji bezbednosni akter, rekao je Fredrik Karstens, generalni sekretar Liberalne stranke, koja je snažan pristalica članstva u EU.

„Više ne možemo verovati SAD, možda nikada više. A u geopolitičkoj situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, veoma je opasno stajati sami. Norveška je verovatno jedna od najranjivijih zemalja u Evropi trenutno“, rekao je.

Politiko piše da bi dvostepeno glasanje Islanda moglo da posluži kao model: umesto glasanja o pristupanju na kraju procesa, Islanđani će prvo odlučiti da li pregovore uopšte treba ponovo pokrenuti. Ako zemlja dobije povoljan sporazum, Sundnes se nada da bi to moglo da probudi želju za novim pregovorima i u Norveškoj.