Višak kilograma je složen zdravstveni izazov

Jed­na od naj­va­žni­jih te­ma sa­vre­me­nog dru­štva go­ja­znost otvo­re­na je na mar­gi­na­ma „Fu­tu­re & AI Sum­mi­ta 2026”, i to iz no­vog ugla ko­ji pre­va­zi­la­zi pre­ba­ci­va­nje od­go­vor­no­sti na po­je­din­ca. U fo­ku­su no­vog sta­va je­ste po­ru­ka da vi­šak ki­lo­gra­ma ni­je sa­mo pi­ta­nje vo­lje, već slo­žen zdrav­stve­ni iza­zov u ko­jem ključ­nu ulo­gu ima­ju bi­o­lo­gi­ja, hor­mo­ni, ge­ne­ti­ka i ži­vot­ne okol­no­sti.

Ini­ci­ja­ti­va „Uči­ni ži­vot lak­šim – isti­na o go­ja­zno­sti”, uka­zu­je da de­ce­ni­je is­ku­stva sa di­je­ta­ma i fi­zič­kom ak­tiv­no­šću je­su osno­va zdra­vi­jeg ži­vo­ta, ali če­sto ni­su do­volj­ne za du­go­roč­ne re­zul­ta­te.

„Sa­vre­me­na na­u­ka po­tvr­đu­je da or­ga­ni­zam na­kon gu­bit­ka ki­lo­gra­ma ak­ti­vi­ra me­ha­ni­zme ko­ji pod­sti­ču nji­hov po­vra­tak, jer se po­ve­ća­va ose­ćaj gla­di i uspo­ra­va me­ta­bo­li­zam. To zna­či da bor­ba sa ki­lo­gra­mi­ma ni­je sla­bost, već fi­zi­o­lo­ški pro­ces ko­ji zah­te­va raz­u­me­va­nje i ade­kvat­nu po­dr­šku. Go­ja­znost uti­če i na zdra­vlje že­na i to sa vi­še­stru­kim po­sle­di­ca­ma, od umo­ra i bo­lo­va u zglo­bo­vi­ma, do po­ve­ća­nog ri­zi­ka od kar­di­o­va­sku­lar­nih bo­le­sti, di­ja­be­te­sa i me­ta­bo­lič­kog sin­dro­ma. Po­se­ban iza­zov pred­sta­vlja pe­ri­od me­no­pa­u­ze, ka­da hor­mon­ske pro­me­ne če­sto do­vo­de do po­ve­ća­nja te­le­sne ma­se, či­me se do­dat­no po­ve­ća­va zdrav­stve­ni ri­zik”, ka­že ma­gi­star far­ma­ci­je Že­li­mir Ban­tić, osni­vač Aka­de­mi­je zdra­vih na­u­ka.

Go­ja­znost, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, mo­že uti­ca­ti i na re­pro­duk­tiv­no zdra­vlje, sma­nju­ju­ći šan­se za ostva­ri­va­nje trud­no­će, ka­ko pri­rod­nim pu­tem ta­ko i kroz van­te­le­snu oplod­nju.

„Pro­ce­ne po­ka­zu­ju da že­ne sa in­dek­som te­le­sne ma­se iz­nad 25 ima­ju do 30 od­sto ma­nje šan­se da osta­nu u dru­gom sta­nju. Isto­vre­me­no, po­ve­ća­va se i ri­zik od kom­pli­ka­ci­ja to­kom trud­no­će, što do­dat­no na­gla­ša­va zna­čaj pra­vo­vre­me­ne i struč­ne po­dr­ške”, ka­že Ban­tić, do­da­ju­ći da se po­red fi­zič­kih ne sme­ju za­ne­ma­ri­ti ni emo­ci­o­nal­ni aspek­ti po­put ose­ća­ja is­cr­plje­no­sti, gu­bit­ka mo­ti­va­ci­je i du­go­traj­nog na­po­ra bez re­zul­ta­ta.

Ka­ko je na­gla­še­no, bu­duć­nost zdra­vlja ne le­ži u uni­ver­zal­nim sa­ve­ti­ma, već u raz­u­me­va­nju kom­plek­sno­sti sva­kog po­je­din­ca i po­ve­zi­va­nju na­uč­nih do­stig­nu­ća sa re­al­nim ži­vot­nim po­tre­ba­ma.