Povratak na Kutiljerov plan

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 16. februara – Izjavom da Bosna i Hercegovina treba da bude savez federalnih država premijer Republike Srpske Milorad Dodik je podelio bosanskohercegovačku političku scenu. Bošnjački politički lideri su odmah odbacili njegov predlog, hrvatski ga principijelno podržavaju, a opozicija u Republici Srpskoj je iznenađena zaokretom koji je Dodik napravio.

Predsednik Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić, prema izveštajima agencija, odbacio je Dodikov predlog i naglasio da „to o čemu on govori nema smisla i uporišta, kao i njegove ranije izjave o referendumu”. Tihić je kazao da je „BiH mala država da bi se mogla dalje deliti”. Potpredsednik Stranke za BiH Beriz Belkić je medijima u Federaciji BiH rekao da je Dodikov predlog nastavak „velikosrpske politike”, čijim se kreatorima za ratne zločine sudi u Hagu. Član Predsedništva BiH Željko Komšić je mostarskom „Dnevnom listu” kazao da bi stvaranje trećeg entiteta „izazvalo sukob u BiH”. Komšić je, inače, član Socijaldemokratske partije, koju predvodi Zlatko Lagumdžija.

Srpska demokratska stranka saopštila je da je Dodikova ideja „nastavak opasnog pohoda” na Dejtonski sporazum na štetu Republike Srpske. Potpredsednik Partije demokratskog progresa Slobodan Nagradić je našem listu rekao da je iznenađen Dodikovim zaokretom. „Pre desetak dana on se zalagao za BiH sastavljenu od četiri teritorijalne jedinice, a sada je za to da BiH bude savez tri federalne države”, upozorio je Nagradić.

„Oba ova koncepta znače redefinisanje Dejtonskog sporazuma, a u obe varijante moguće je umanjivanje ustavnopravnog kapaciteta Republike Srpske. Mudrije bi bilo da se najpre redefiniše Vašingtonski sporazum, kojim je osnovana Federacija BiH, koja je zbog nepovoljnog položaja Hrvata u odnosu na Bošnjake izvor svih napetosti u BiH. Redefinicija Vašingtonskog sporazuma je stvar dogovora Hrvata i Bošnjaka. I tek posle toga čina moglo bi se, eventualno, govoriti o promenama Dejtonskog sporazuma, i to pod uslovom da se uopšte ne menja dejtonska pozicija Republike Srpske”, podvukao je Nagradić.

Predsednik nevladine organizacije „Kroacija libertas” Leo Pločkinić je našem listu rekao da Dodik u suštini, „traži primenu mirovnog plana koji je uoči rata u BiH predlagao portugalski diplomata Žoze Kutiljero”. „Kutiljero je predložio da se BiH podeli na tri nacionalna kantona i da se ona spasi od rata. Bošnjaci su najpre prihvatili njegov plan, a zatim su odustali od njega. I to je, prema Kutiljerovim rečima, izazvalo rat u BiH. Oni su se tada rukovodili idejom da uspostave dominaciju nad Hrvatima i Srbima. To im tada nije pošlo za rukom, a neće ni sada. Bez obzira na to, oni i danas nisu spremni za razgovore i za traženje drugačijeg i dugotrajnijeg rešenja za BiH, kao državu ravnopravnih naroda”, ocenio je Pločkinić.

Član Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice Ivo Miro Jović je našem listu rekao: „Mi ćemo podržati samo onaj dogovor koji će od BiH napraviti funkcionalnu državu u kojoj će sva tri naroda – Srbi, Hrvati i Bošnjaci – biti potpuno ravnopravni. I, naravno, uslov je da se o svemu dogovore predstavnici tri naroda, a ne da se dva naroda dogovore na račun trećeg.”

------------------------------------------

Kuper: Neka se domaći političari dogovore

Predlog Milorada Dodika komentarisao je i direktor Generalnog sekretarijata Saveta Evrope za spoljnu politiku i političko-vojne poslove Robert Kuper. On je novinarima u Sarajevu rekao da je „Evropa puna različitih rešenja političkih uređenja država” i da o unutrašnjoj strukturi treba da odluče lideri u BiH, i to kompromisom. „Kako je BiH unutra uređena i kako se zovu te jedinice unutar nje – nas ne zanima. Zanima nas jaka, funkcionalna BiH koja je u stanju da razgovara sa nama. Treba nam nešto što je jednostavno, što nije skupo i što dobro funkcioniše”, rekao je, prema izvještaju agencija, Kuper.