Najavljen kraj epohe protektorata nad BiH

Ba­nja­lu­ka – Sed­ni­ca Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN po­tvr­di­la je pret­po­stav­ke ko­je su se po­sled­njih sed­mi­ca po­ja­vlji­va­le u jav­no­sti – Kri­sti­jan Šmit na­red­nog me­se­ca na­pu­šta Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, dok bi nje­gov even­tu­al­ni na­sled­nik, uko­li­ko bu­de ime­no­van, pre­ma na­ja­va­ma tre­ba­lo da ima znat­no uži man­dat i ogra­ni­če­nje ovla­šće­nja sa za­dat­kom po­ste­pe­nog pre­no­še­nja pro­ce­sa upra­vlja­nja na do­ma­će in­sti­tu­ci­je i po­li­tič­ke ak­te­re. Ta­kve oce­ne uglav­nom pro­is­ti­ču iz iz­la­ga­nja pred­stav­ni­ce SAD u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti UN Ta­mi Brus, ko­ja je na­ve­la da na­red­ni iza­bra­ni vi­so­ki pred­stav­nik tre­ba da ra­di na pre­ba­ci­va­nju nad­le­žno­sti upra­vlja­nja in­sti­tu­ci­ja­ma na do­ma­će iza­bra­ne po­li­ti­ča­re, te da mo­ra da ima i unu­tra­šnji i me­đu­na­rod­ni kon­sen­zus, kao i da će ima­ti „mno­go ogra­ni­če­ni­ji set od­go­vor­no­sti”. Ona je na­gla­si­la da BiH ne tre­ba dik­tat i da ze­mlji usko­ro ne­će bi­ti po­tre­ban vi­so­ki pred­stav­nik ob­ja­sniv­ši da je „jed­na fa­za me­đu­na­rod­ne mi­si­je za­vr­še­na”.

Nje­ne re­či u me­di­ji­ma su in­ter­pre­ti­ra­ne kao na­ja­va ga­še­nja OHR-a. Ru­si­ja i Ki­na, kao i Sr­bi­ja po­no­vi­le su stav da upra­vlja­nje ze­mljom tre­ba pre­pu­sti­ti do­ma­ćim ak­te­ri­ma. Zva­nič­ni­ci u Re­pu­bli­ci Srp­skoj in­si­sti­ra­ju na ukla­nja­nju „za­o­stav­šti­ne vi­so­kih pred­stav­ni­ka”. „Do­bro je da su i ne­ki dru­gi shva­ti­li da vi­so­ki pred­stav­ni­ci mo­ra­ju oti­ći iz BiH, ali oni sa so­bom mo­ra­ju po­vu­ći svo­je an­ti­dej­ton­ske od­lu­ke, jer te od­lu­ke ko­je osta­ju iza njih ni­su pod­lo­ga na ko­joj mo­gu do­ma­ći li­de­ri da ra­de i gra­de dej­ton­sku BiH. Do­ne­li su 913 od­lu­ka, u ko­ji­ma su ne sa­mo ru­ši­li 'Dej­ton' i Ustav BiH, ne­go do­mi­nant­no ustav­no­prav­nu po­zi­ci­ju Re­pu­bli­ke Srp­ske, ko­ja po anek­su če­ti­ri ima sna­žnu auto­no­mi­ju”, is­ta­kao je pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Si­ni­ša Ka­ran no­vi­na­ri­ma u Ba­nja­lu­ci.

Vr­ši­lac du­žno­sti di­rek­to­ra Kan­ce­la­ri­je za me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju Re­pu­bli­ke Srp­ske, Ana Tri­šić Ba­bić, na­vo­di ka­ko uspeh re­a­li­za­ci­je ame­rič­ke vi­zi­je su­ve­re­ne BiH ko­ju vo­de „lo­kal­ni li­de­ri”, od­no­sno pred­sed­ni­ci en­ti­te­ta, pod­ra­zu­me­va da pret­hod­ni „dik­ta­ti” me­đu­na­rod­nih ak­te­ra mo­ra­ju bi­ti po­ni­šte­ni. „Ne mo­že­te oče­ki­va­ti da će lo­kal­ni li­de­ri vo­di­ti ako ih je sad već biv­ši im­pe­ra­tor una­pred dis­kva­li­fi­ko­vao”. Ona je uka­za­la da ne­ma su­ve­re­ni­te­ta ako u Kri­vič­nom za­ko­nu BiH osta­je de­lo – ne­po­što­va­nje od­lu­ka vi­so­kog pred­stav­ni­ka.

Iako bi se na pr­vi po­gled mo­glo uči­ni­ti da zbog na­ja­ve od­la­ska Šmi­ta i obe­ća­nja da za­po­či­nje fa­za ga­še­nja OHR-a, naj­vi­še raz­lo­ga za za­do­volj­stvo ima­ju po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci iz Ba­nja­lu­ke – ko­ji su ot­por me­đu­na­rod­nom pro­tek­to­ra­tu i „ko­lo­ni­ja­li­zmu” go­di­na­ma po­sta­vlja­li kao je­dan od ključ­nih po­li­tič­kih pra­va­ca – po­je­di­ni ana­li­ti­ča­ri uoča­va­ju da je reč o mno­go ši­roj pro­me­ni ko­ja bi, ka­da za­ži­vi, mo­gla ozna­či­ti po­če­tak no­ve po­li­tič­ke fa­ze za BiH.

Od­su­stvo me­đu­na­rod­nog su­per­vi­zor­stva mo­glo bi u bu­duć­no­sti do­ve­sti do sa­svim no­vih po­li­tič­kih od­no­sa i pre­ra­spo­de­le uti­ca­ja, ali i di­na­mi­ke i at­mos­fe­re unu­tar sa­me ze­mlje, a ve­ro­vat­no i re­gi­o­na. Uko­li­ko se ob­i­sti­ne na­ja­ve o sko­rom po­ste­pe­nom okon­ča­nju pro­tek­to­ra­ta, ti­me bi bio za­tvo­ren i mo­del po­li­tič­kog de­lo­va­nja u ko­jem su do­ma­ći li­de­ri naj­ve­ći deo ener­gi­je usme­ra­va­li ka obez­be­đi­va­nju na­klo­no­sti vi­so­kog pred­stav­ni­ka i cen­ta­ra me­đu­na­rod­ne mo­ći. Ume­sto po­li­ti­ke do­dvo­ra­va­nja i po­sre­do­va­nja pre­ko OHR-a, do­ma­ći ak­te­ri bi, po pri­ro­di stva­ri, bi­li upu­će­ni­ji jed­ni na dru­ge i na ne­po­sred­ni­je do­go­vo­re.

Isto­vre­me­no, ze­mlja bi se u ta­kvom am­bi­jen­tu de­li­mič­no ras­te­re­ti­la i te­ma ko­je već tri de­ce­ni­je do­mi­ni­ra­ju po­li­tič­kim pro­sto­rom i hi­per­pro­du­ku­ju stal­ne kri­ze i ten­zi­je. Srp­ski, a de­lom i hr­vat­ski po­li­tič­ki kor­pus, go­di­na­ma je funk­ci­o­ni­sao pod uti­skom da se naj­va­žni­ja na­ci­o­nal­na i ustav­na pi­ta­nja re­ša­va­ju iz­van in­sti­tu­ci­ja, kroz do­go­vo­re sa struk­tu­ra­ma mo­ći unu­tar OHR-a, ma­hom bez ši­reg po­li­tič­kog kon­sen­zu­sa.

Ta vr­sta ne­iz­ve­sno­sti i ne­po­ve­re­nja pro­iz­vo­di­la je oštre po­li­tič­ke od­go­vo­re, uklju­ču­ju­ći i re­to­ri­ku o ot­ce­plje­nju ili blo­ka­da­ma in­sti­tu­ci­ja. Sa sla­blje­njem spolj­njeg mo­de­la upra­vlja­nja – ko­ji bi mo­rao uklju­či­ti i od­la­zak stra­nih su­di­ja iz Ustav­nog su­da BiH i uvo­đe­nje od­lu­či­va­nja unu­tar te in­sti­tu­ci­je na ba­zi pu­nog kon­sen­zu­sa – mo­gu­će je da bi po­ste­pe­no mo­gli ne­sta­ti i me­ha­ni­zmi po­li­tič­ke mo­bi­li­za­ci­je za­sno­va­ni na stra­hu od in­ter­ven­ci­ja spo­lja. U ta­kvim okol­no­sti­ma pa­žnja jav­no­sti sve bi se vi­še mo­gla usme­ra­va­ti ka pi­ta­nji­ma ko­ja su go­di­na­ma osta­ja­la u dru­gom pla­nu – eko­no­mi­ji, ži­vot­nom stan­dar­du, so­ci­jal­noj si­gur­no­sti i funk­ci­o­ni­sa­nju prav­ne dr­ža­ve. Jer, uko­li­ko se me­đu­na­rod­ni pro­tek­to­rat za­i­sta bu­de pri­vo­dio kra­ju, pro­stor za pre­ba­ci­va­nje od­go­vor­no­sti na stra­ne fak­to­re bi­će sve uži, a oče­ki­va­nja gra­đa­na od do­ma­ćih po­li­ti­ča­ra sve kon­kret­ni­ja, što će pred po­li­tič­ke par­ti­je po­sta­vi­ti pot­pu­no no­ve za­dat­ke.