Izmene izbornih zakona u parlamentu: Petrašinović odgovorio na kritike o obuci učesnika

Poslanici Skupštine Srbije završili su oko 17.40  rad za danas, a raspravu po amandmanima na izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika nastaviće u utorak u 10 časova.

Jutros su nastavili sednicu na kojoj su razmatrane izmene seta izbornih zakona kojima se ispunjavaju preporuke ODIHR-a sa ciljem poboljšanja izbornih uslova.

Sednici je prisustvovalo 104 poslanika.

Na početku su postavljali pitanja vladi i državnim organima.

Skupština je razmatrala dopune Zakona o izboru predsednika Republike, izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu.

Predlagač zakonskih izmena, poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović u dosadašnjoj raspravi je rekao da je do sada ispunjeno 12 od ukupno 25 preporuka ODIHR-a.

Poslanici su nakon načelne nastavili raspravu po amandmanima.

Nadležni odbori razmatrali amandmane na set izbornih zakona

U Skupštini Srbije danas su održane sednice Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kojima su razmatrani amandmani na set izbornih zakona.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrani su amandmani na Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, saopšteno je iz parlamenta.

Na Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike podneto je 10 amandmana narodnih poslanika, od kojih predlagač zakona poslanik Miroslav Petrašinović, nije prihvatio nijedan.

Odbor je većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da odbije podnete amandmane.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika podnet je 81 amandman, od kojih je predlagač zakona prihvatio osam amandmana. Odbor je većinom glasova odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati te amandmane.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima podneto je ukupno 60 amandmana narodnih poslanika, od kojih je predlagač prihvatio dva amandmana, a Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da te amandmane prihvati.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo takođe je razmatrao amandmane na predloge zakona koji su na dnevnom redu sednice.

Za 10 amandmana koji su podneti na Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike Odbor je ocenio da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Srbije.

Kada je u pitanju 81 amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, Odbor je odbacio 10 amandmana kao nepotpune.

Za amandman na član 17. Odbor je ocenio da nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, a za sve ostale amandmane je ocenjeno da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Odbor je odbacio kao nepotpune 12 od 60 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima.

Za amandman na član 11. Odbor je ocenio da nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, a za sve ostale amandmane je ocenjeno da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu podneto je 12 amandmana. Članovi Odbora odbacili su amandman na član 2. kao nepotpun.

Za amandman na član 3. Odbor je ocenio da nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, a za sve ostale amandmane je ocenjeno da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Odbor će predložiti Narodnoj skupštini da odbije 11 amandmana iz razloga celishodnosti.

Poslanici završili načelnu raspravu o izbornim zakonima, prešli na amandmane

Poslanici Skupštine Srbije završili su načelnu raspravu o izmenama seta izbornih zakona, koje je predložio poslanik SNS Miroslav Petrašinović u skladu sa preporukama ODIHR-a i sa ciljem poboljšanja izbornih uslova i prešli na raspravu o amandmanima.

Poslanica SNS Biljana Pantić Pilja ocenila je da se tokom načelne rasprave od opozicije nije moglo čuti ništa što im smeta oko izbornih zakona, navodeći da je i jedan predstavnik opozicije kazao da su zakonska rešenja formalno-pravno u redu.

„Mi ispunjavamo preporuke ODIHR-a, i sad pitanje je opet za vas: jeste li vi protiv ili ste za da mi ispunjavamo preporuke ODIHR-a, i šta vam u stvari smeta u tim zakonskim rešenjima”, pitala je Pantić Pilja opoziciju.

Pre proglašenja pauze, ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa su još jednom izneli mišljenje o izbornim zakonima.

Poslanik SVM Akoš Ujhelji ocenio je da su izmene zakona koje se odnose na izbor narodnih poslanika, lokalne izbore i izbor predsednika Republike direktan odgovor države na preporuke misije ODIHR-a.

On je dodao da Savez vojvođanskih Mađara posebno pozdravlja uvođenje obavezne sertifikacije za članove izbornih komisija i biračkih odbora, što je ključna novina.

„Do sada smo često svedočili situacijama na terenu gde su, uprkos najboljim namerama, proceduralne greške bacale senku na izborni dan”, rekao je on.

Ujhelji je rekao da se SVM protivi pojavi „takozvanih fantomskih manjinskih lista koje služe isključivo za izigravanje zakona i zloupotrebu prirodnog praga” i dodao da mu je žao što se ODIHR prilikom definisanja preporuka za unapređenje izbornog procesa u Srbiji po pitanjima političke participacije nacionalnih manjina nije prethodno konsultovao sa strankama koje ih decenijama zastupaju.

„Da su to učinili, mogli su od nas čuti, na primer, da davanje prava grupama građana da i one mogu formirati manjinske liste otvara vrata mogućnosti zloupotreba”, rekao je Ujhelji.

On je dodao i da je principijelan stav SVM da se, kada se menjaju zakoni ovolikog značaja, mora poštovati period od najmanje šest meseci između usvajanja izmena i samog dana održavanja izbora.

Poslanik „Mi glas iz naroda” Branko Pavlović rekao je da je za njih neprihvatljivo da jedna osoba podrži više izbornih lista, ocenjujući da će to omogućiti ogroman broj „fantomskih lista”.

On je kazao da je za njih ODIHR-ova preporuka koja se tiče nacionalnih manjina neprihvatljiva i ocenio da ne treba prihvatiti iz EU sve što traži.

Poslanik poslaničke grupe „Radnička partija, Ruska stranka i Ujedinjena sindikalna stranka” Milija Miletić ocenio je da predloženi set zakona doprinosi demokratiji u Srbiji, da je bolji nego što su bili prethodni predlozi zakona na ovu temu, kao i da će amandmani dodatno poboljšati predložene zakone.

Poslanik SDA Sandžaka Ahmedin Škrijelj je naveo da poslanici te stranke i njihove poslaničke grupe neće glasati za navedene predloge zakona, pozivajući i ostale poslanike da ne izglasaju set zakona.

Dodao je da predloženi zakoni nisu dobri i se njima „uvodi nered” u izborni proces, kako kaže, posebno na štetu nacionalnih manjina i pozvao  da se u inkluzivnom procesu, uz zajednički dogovor, dođe do rešenja koje će svi prihvatiti.

Poslanik „Srbija centar - SRCE” Zdravko Ponoš izneo je tvrdnju da set zakona koje je uputio Petrašinović neće unaprediti izborne uslove, već ih unazaditi kao i da služi „da se stvori ambijent da se nesmetano i nekažnjeno kradu izbori”.

Prema njegovim tvrdnjama, cilj Petrašinović zakona je „ostati na vlasti po svaku cenu”, a Mrdićevih da se obezbedi „nekažnjivost pljačke" nakon što se dobije nastavak vlasti.

Na to mu je šef poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov odgovorio pitanjem kako će to predloženi zakoni da utiču na izbornu krađu.

„Konkretno, kako to, što će jedan birač moći da podrži više lista, pritom je to u zakonu zato što je ODIHR tražio, a ODIHR tražio zato što mu se opozicija na to žalila, kako će to da dovede do izborne krađe? I kakve? Kako će to da dovede do izborne krađe, što će Ustavni sud u nekom roku koji je predviđen da rešava izborne sporove? Kako će to da dovede do izborne krađe sve ono drugo što se nalazi u ovim aktima? Na to nema odgovora zato što prosto i nije tačno”, rekao je Jovanov.

Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić je, odgovarajući na kritiku Ponoša da je vlast prihvatila preporuke Venecijanske komisije nakon što im je postalo jasno da Brisel „neće da im progleda kroz prste” za tzv. Mrdićeve zakone, rekla da bivša vlast nije ni imala nikakvu saradnju sa Venecijanskom komisijom.

„Baš vas je bilo briga šta govori Venecijanska komisija, zato što vas je baš bilo briga da pratite bilo kakve standarde Saveta Evrope ili Evropske unije, zato što bi ti standardi onemogućavali da se toliko dugo, relativno 12 godina, održite na vlasti. I ustav ste menjali bez Venecijanske komisije, i kada je Venecijanska komisija rekla sve najgore o tim izmenama i o takozvanoj reformi pravosuđa, baš vas je bilo briga”, rekla je Brnabić.

Navela je da je opozicija tražila da građani na referendumu glasaju protiv ustavnih amandmana iz oblasti pravosuđa, na koje je Venecijanska komisija dala dva pozitivna mišljenja.

„Kada smo mi donosili pravosudne zakone, na koje je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje, a to su ovi zakoni koje smo onda menjali tim takozvanim Mrdićevim zakonima, vi ste glasali protiv i tih zakona", rekla je Brnabić.

Odgovarajući na izjavu poslanika SRCE Zdravka Ponoša, koji je doveo u pitanje statuts koalicije SVM i SNS, poslanik SVM Boris Bajić je izjavio da ne razume otkud tolika zabrinutost za rad SVM i da ta stranka nema šta da krije, podsećajući da imaju potpisani koalicioni sporazum sa SNS i to peti po redu.

„Ti sporazumi obuhvataju sve ključne društvene oblasti i nastali su nakon svakih parlamentarnih izbora, na osnovu konkretnih programskih ciljeva i interesa građana koje predstavljamo. Ta saradnja je tokom prethodnih godina bila stabilna, odgovorna i plodonosna, ne samo za pripadnike mađarske zajednice, već za sve građane Srbije”, rekao je Bajić.

On je poručio da ne treba da brinu ni za SVM ni za koaliciju, jer sve je u najboljem redu.

Petrašinović podsetio na izbore koji su održani 2011. godine

U Skupštini Srbije proglašena je jednočasovna pauza do 15.00 časova, a poslanici su pri kraju načelne rasprave o izbornim zakonima koje je podneo poslanik SNS Miroslav Petrašinović.

U pitanju su predlozi za izmenu Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu.

Poslanici vlasti su ocenili da se opozicija ponaša kontradiktorno, jer su njihovi predstavnici tražili da se implementiraju preporuke ODIHR-a, a danas govore da neće da glasaju za njih, a tokom rasprave polemisali su i o nasilju koje se događalo u prethodnih godinu i po dana.

Poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović odbacio je tvrdnje Miloša Parandilovića da je vlast "okrenula brata na brata, oca na oca” i podsetio na izbore koji su održani 2011. godine i na najveći protest kada je sada najveća politička organizacija u zemlji tražila izbore.

„U Beogradu je bilo preko 100.000 ljudi koji su bili spremni da ostanu koliko je god potrebno u Beogradu dok tadašnji predsednik Boris Tadić ne raspiše izbore. Tih 100. 000 ljudi je bilo spremno posle više sati čekanja da uradi sve što je potrebno, samo da izbori budu raspisani. Te ljude je smirio Aleksandar Vučić”, rekao je Petrašinović.

On je naveo da je Vučić tada izašao i zamolio okupljene građane da se mirno raziđu i da ne jurišaju ni na Vladu, ni na Skupštinu, ni na Predsedništvo i da je tada kao opozicioni lider pokazao koliko je njegovo državništvo i kolika je njegova privrženost ovoj zemlji i državi.

„I nijednog jedinog momenta Aleksandar Vučić od nas nije tražio, niti zahtevao, niti na bilo koji način nas podsticao da napadamo one koji drugačije misle. A šta smo mogli da vidimo prethodnih godinu i po dana? ”, upitao je Petrašinović.

Kako je dodao, oni koji dugačije misle od njih su u tom periodu tukli njihove aktiviste, razbijali štandove, palili prostorije, na najgori mogući način pretili deci predsednika Vučića.

„Opozicioni predstavnici se tome smeju. To je za njih smešno, to njih zabavlja. Gađali direktora Doma zdravlja u Nišu, još to plus snimali, ismevali čoveka, fizički ga povređivali, i onda se naslađivali šerovanjem tih snimaka kako tako treba da prođe svako od nas koji podržava politiku predsednika Aleksandra Vučića. I onda neko govori o tome kako smo navodno mi okrenuli brata protiv brata, oca protiv sina”, rekao je Petrašinović.

On je dodao da je mržnja išla dotle da su decu u školama okretali jednu protiv druge, da su politiku hteli da uključe u sve, ne samo na univerzitetima i fakultetima gde je mesto da se mladi ljudi obrazuju, nego i u srednje škole, u osnovne škole.

„I sada takvi nama pričaju o tome kako mi stvaramo tobož neko ratno poprište u Srbiji kada se održavaju izbori”, rekao je Petrašinović.

On je rekao da je cilj predloženih zakona pokazana ozbiljna namera da se ispoštuju sve međunarodne obaveze uključujući i reviziju jedinstvenog biračkog spiska.

Petrašinović je naveo da Komisija za praćenje biračkog spiska može da prati i koliko ima ljudi starijih od 100 godina i ukazao da to nisu desetine hiljada kako neko pokušava da kaže veh daleko manji broj upisnaih u birački spisak.

Ponovio je da je od 25 preporuka ODIHR-a implementirano 12 i poručio da će se sa time nastaviti.

Poslanik SNS Nebojša Bakarec rekao je da je vlast pokazala da je spremna da udovoljava čak i hirovima opozicije i dodao da je izmene i dopune četiri izborna zakona tražila opozicija.

„Sad od‌jednom glume amneziju kao nisu oni to tražili. Pazite, mi smo imali okrugle stolove i u skupštini, mi kao većina, i 2021. i 2023. i 2024. i sada, ispunjavamo sve ono što ODIHR traži, ali ispunjavamo, da ponovim, i hirove opozicije”, rekao je Bakarec.

Poslanik Narodnog pokreta Srbije Uroš Đokić tvrdio je da je vlast 14 godina „ubijala” izborni proces i da od 25 preporuka ODIHR-a iz februara 2024. godine nije radila ništa.

On je izneo tvrdnju i da vlast ne sme da zakaže sednicu o nepoverenju Vladi ni da dozvoli Miroslavu Aleksiću da taj predlog obrazloži, već da na dnevni red stavlja ovih pet preporuka.

Đokić je rekao da se opozicija ne plaši ni u ovakvim okolnostima da „izađe na crtu" i dodao da „kada su opozicione stranke, pobunjeni građani i studenti na lokalnim izborima prvi put stali zajedno, tada je strah promenio stranu”.

Replicirao mu je poslanik SNS Aleksandar Mirković navodeći da na lokalnim izborima  29. marta srećom niko nije stradao, a moglo je da se desi u mestu gde je lider blokaderskog pokreta potezao pištolj na građane.

„Oko ubistva i smrti se takođe govorilo u tom istom gradu jer su porodici Jovanović pretili klanjem i bacanjem u Drinu zato što su glasali za Srpsku naprednu stranku”, rekao je Mirković.

On je kazao da su u Boru sledbenici „prethodnog  govornika” pretukli čoveka u 9.00 sati, dodajući da ga je njih 10 tuklo i gazilo.

„Drugi vaš blokader u Obrenovcu je pretukao četiri naše aktivistkinje. Brutalno ih je pretukao. O tome ni reči. Bruka i sramota koju nosite sa sobom trajaće večno, ali mislim da umesto što se bavite Srpskom naprednom strankom, našim glasačima i članovima, bolje da pođete od sebe i da se bavite vašim glasačima i ljudima koji vas podržavaju”, rekao je Mirković.

Đokić je rekao da je tačno da je jedan blokader vadio pištolj, ali da je to bilo plastični pištolj i da ga je izvadio da bi uplašio one koji su ih napadali, a da je pritom dobio batine i završio u bolnici.

Mirković je potom upitao ko uopšte nosi replike pištolja i upitao da li je dozvoljeno i u banku ući sa takvim pištoljem.

„Da li je moguće da pričate takve stvari, i još to kaže advokat. Takvu Srbiju nećemo gledati. Hvala vam što ste dali još jedan argument građanima Srbije zašto nikad više ne smeju da vam ukažu poverenje ni za mesnu zajednicu, i to vam već ponavljam nekoliko puta”, rekao je Mirković.

Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić rekla je da sve što se tiče izbora u Srbiji odavno nije tehničko pitanje, već je isključivo pitanje slobode.

„Na papiru su nam izborni zakoni Ustavnog suda, ono što zapravo živimo u realnosti je to da prisustvujemo jednoj epizodi serije kako da uspešno glumimo reforme, a da zapravo ništa ne promenimo”, rekla je Rokvić tvrdeći da vlast kada Brisel kaže da se poprave institucije, popravi fasadu.

Kako je rekla, umesto da se u Tužilaštvo za organizovani kriminal vrate svi oni tužioci kojima je mandat „nasilno prekinut, vlast je odlučila da vrati samo neke”.

Mirković je replicirao da mu je interesantno da opet moralne lekcije drže ljudi koji su tog 29. marta iz svog štaba pozivali ljude, lagali, vršili krivično delo, lažno se predstavljali kao SNS i obmanjivali ljude.

„Koliko su bahati bili u tome da su to radili sa brojeva telefona koji pripadaju njihovim članovima porodice. Ono što je mnogo veći problem što vam o nasilju govore ljudi koji su vadili, skalpele, nož ovde na ljude ispred Skupštine, pa se onda došlo do replike, kao replika ovog pištolja”, rekao je Mirković odajući da je najveća tragedija što u svakom govoru iz opozicionih redova u jednom trenutku hvale ODIHR preporuke, a u drugom kažu da to nije dobro.

Mirković je ocenio i da dokle god se opozicija ne dogovori sama sa sobom da li želi usvajanje preporuka ili ne, neće se, kako je rekao, maknuti dalje od samog početka na kome se nalazi danas.

Poslanici nastavili raspravu o izbornim zakonima, ostali pri istim argumentima

U Skupštini Srbije u toku je rasprava o izmenama izbornih zakona u kojoj su poslanici vlasti nastavili da iznose argumente da će se tim izmenama unaprediti izborni proces po preporukama ODIHR-a, dok su poslanici opozicije ostali pri stavu da za poboljšanje izbornih uslova nema iskrene želje.

Poslanik Srpske napredne stranke Milimir Vujadinović poručio je da će vlast uraditi sve ono što je opozicija tražila, a ranije nije uradila.

„Ovo je posao gde mi radimo sve ono što ste vi tražili od nas i što vi niste uradili kada smo mi preuzimali vlast od vas. Nikada niste pokušali na ovaj način da izađete u susret Srpskoj naprednoj stranci i njenim koalicionim  partnerima, i svi izborni procesi i tada i do danas su bili nekako po vašim pravilima, i svaki put smo vas po tim vašim pravilima pobeđivali”, rekao je Vujadinović.

On je rekao da će i sada biti održana izborna utakmica po "njihovim pravilima" i da je jedva čeka.

„Ali gle apsurda, poštovani građani Republike Srbije. Pored svega što smo obezbedili na njihove zahteve, pored svega što smo omogućili kao njihova pravila, i dalje su protiv ovoga, i dalje opstruišu procese”, rekao je Vujadinović.

Poslanik SNS Veroljub Arsić rekao je da je kolegama poslanicima iz „bivšeg režima” jasno da ne mogu da pobede ni na sledećim izborima.

„Ni takozvani studenti, koje su oni stvarali, koje su oni organizovali i za koje su čak i oni postali teret pa su od njih dobili pedalu”, rekao je Arsić.

Poslanica SNS Ljubica Vranješ rekla je da vlast ozbiljno, odgovorno i sistematski uređuje izborni proces u skladu sa preporukama ODIHR-a i najvišim demokratskim standardima.

"Ovaj predlog zakona jasno propisuje da lica koja učestvuju u sprovođenju izbora moraju da prođu obuku i poseduju validnu potvrdu o sposobnosti za rad u izbornim komisijama i biračkim odborima. Dakle, nema improvizacije, nema nestručnosti, već se do tančina uređuje kapacitet izborne administracije. I to je upravo ono što je ODIHR tražio”, rekla je ona.

Kako je rekla, Srbija je to prihvatila i sprovodi, ne deklarativno, ne kroz političke pamflete, već kroz konkretne zakonske norme.

„I sada dolazimo do suštine političkog licemerja dela opozicije. Godinama slušamo priče o izbornim uslovima, o preporukama ODIHR-a, o potrebi za uređenjem sistema. Kada država te preporuke sprovede, onda više nije problem administracija, nije problem kontrola, nije problem obuka, nije problem procedura. Onda ođednom postaje problem nešto drugo”, rekla je Vranješ.

Ona je navela da građani danas mogu da vide „fantomske studentske liste", bez političke odgovornosti, bez jasnog nosioca, bez imena i prezimena onih koji traže poverenje naroda i pokušaj da se iza navodnog studentskog aktivizma sakriju politički centri moći koji ne smeju da stanu pred građane svojim imenom i prezimenom.

„Srpska napredna stranka nema problem sa izborima, sa kontrolom, sa procedurama i sa preporukama međunarodnih institucija. Mi sve to prihvatamo i unapređujemo sistem, ali imamo problem sa političkom neodgovornošću i pokušajem da se građani dovedu u zabludu kroz anonimne i fantomske političke projekte", rekla je ona.

Poslanik Novog lica Srbije Miloš Parandilović tvrdio je da je vlast napravila, kako je rekao, „ratnu zonu” kada se održavaju lokalni i republički izbori.

Upitao je vlast da li Evropa treba da ih uči tome da je pravo glasa Ustavom zagarantovano i da je to svetinja u, kako je rekao, svakoj normalnoj demokratiji i normalnoj državi dodajući da je vlast nakon 15 godina shvatila da neko mora da im daje preporuke kako da poprave ono što su izazvali.

On je predsednika Aleksandra Vučića tokom izlaganja nazvao Muslonijem, zbog čega mu je predsednica parlamenta Ana Brnabić izrekla opomenu.

„Izričem vam, gospodine Parandiloviću, opomenu zato što predsednika Republike Srbije, legitimno izabranog glasovima skoro 2.300.000 građana nazivate Musolinijem. Pa kako da vam kažem, vi sve sami o sebi kažete, ali ne možete to da kažete u Narodnoj skupštini Republike Srbije bez opomene”, rekla je Brnabić.

Potpredsednica Skupštine iz redova SVM Elvira Kovač je navela da bi izmenama zakona koje se dotiču zastupljenosti nacionalnih manjina cilj trebalo da bude da se izbegnu zloupotrebe i da se reši politička zastupljenost brojčano manjih nacionalnih manjina.

„Ustav i zakon nacionalnim manjinama ove zemlje obezbeđuju određena prava, kako individualna, tako i kolektivna, i to je svakako za pohvalu. Što se tiče političke zastupljenosti, postoje mere afirmativne akcije, kao što je registracija stranaka nacionalnih manjina, za čiju registraciju je potreban jedan manji broj potpisa, 1.000 potpisa, kao i prilikom predaje liste nacionalnih manjina, sada je već smanjeno sa 10.000 na 5.000 potpisa”, rekla je Kovač.

Navela je da će SVM podržati izmene zakona koje se tiču izbornih lista nacionalnoh manjina, ali je navela da su čvrstog stava da je neophodno voditi računa da se ne zloupotrebljava, kako kaže, dobar sistem predstavljanja nacionalnih manjina.

Poslanik Jedinstvene Srbije Nenad Filipović je ocenio da će predloženi zakoni unaprediti izborni sistem i naveo je da je važno što se uvode ozbiljnije obuke i sertifikacija članova biračkih odbora.

„Obučeni ljudi znače manje propusta, manje spornih situacija i veću sigurnost u ceo izborni proces. Ako u biračkom odboru imate ljude, ljude, koji znaju svoj posao, velika je verovatnoća da će regularnost izbora biti visoka. Zapisnik sa biračkog mesta će uraditi ljudi koji znaju svoj posao, izbrojani glasovi će biti validni i svaka stranka će imati upravo onoliko glasova koliko je za nju i glasalo”, rekao je Filipović.

Poslanica SNS-a Vesna Nedović je istakla da je odgovornost svakog zakonodavca da izborni sistem bude što čvršći, čistiji i transparentniji.

„Upravo zato ove izmene zakona imaju jasnu, konkretnu i sistemsku težinu. One uvode obavezne i standardizovane obuke za članove biračkih odbora i izbornih komisija, kako bi svaki učesnik procesa bio obučen, odgovoran i profesionalan. One pooštravaju kaznenu politiku za izborne nepravilnosti, jer izborni proces ne sme biti prostor za zloupotrebe”, ocenila je Nedović.

Navela je da izmene uvode veći stepen transparentnosti rada izbornih organa, kako bi svaki korak bio vidljiv i proverljiv, kao i da jačaju nadzorne mehanizme i kontrolu da bi se sprečile bilo kakve sumnje u regularnost procesa.

„One u potpunosti uvažavaju preporuke ODIHR-a, čime Srbija pokazuje spremnost da svoj izborni sistem podiže na najviši evropsko-demokratski nivo”, rekla je Nedović.

Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ana Jakovljević je ocenila da predloženim setom izbornih zakona nema želje vlasti da se unapredi izborni proces i navela je da je najveći broj ODIRH-ovih preporuka nastao zato što je, kako kaže, vlast zloupotrebljavala izborni proces.

„Sve ovo što sada ovde vidite je predstava i obmana za Evropsku uniju, ne bi li ih ubedili da ipak nekako dobiju deo novca koji nam je potreban, jer moram da vas podsetim, mi zapravo finansijski i ekonomski najviše zavisimo od Evropske unije”, rekla je Jakovljević.

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su, posle postavljanja poslaničkih pitanja na početku sednice, raspravu o izmenama seta izbornih zakona.

Pitanja izvršnoj vlasti odnosila su se na izveštaj Narodne banke Srbije, izgradnju data centra na području Dimitrovgrada, „penalima” za raniji odlazak u penziju, kao i o aktivnostima rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića.

Poslanik SNS Nebojša Bakarec upitao je nadležno tužilaštvo da li su preduzeli bilo kakvu radnju u vezi toga što je rektor BU Vladan Đokić u sukobu interesa, podsećajući da je javno saopštio da je potpisao saglasnost da bude na „studentskoj blokaderskoj listi” za parlamentarne izbore, čime je, kako kaže Bakarec, Đokić prekršio odredbe Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o univerzitetu koji izričito zabranjuju i ne dozvoljavaju političko, stranačko ili versko organizovanje ili delovanje na fakultetu i univerzitetima.

„Pitam nadležno tužilaštvo da li su preduzeli bilo kakve radnje u vezi činjenice da je političar Vladan Đokić i njegov prorektor Bojović, da su tokom 2025. nezakonito pretvorili zgrade Beogradskog rektorata državnih univerziteta i fakulteta u prostorije svoje neregistrovane političke partije 'Studentska lista', studenti u blokadi čime su prekršili odredbe ova dva zakona”, rekao je Bakarec.

Upitao je nadležno tužilaštvo i dokle je stigla istraga o smrti studentkinje Filozofskog fakulteta, a MDULS je pitao da li se u registru političkih stranaka nalazi stranka „Studentska lista” ili stranka „Studenti u blokadi” i da li je u toku registracija iste.

Poslanik Narodnog pokret Srbije Đorđe Stanković upitao je premijera Đura Macuta šta se dešava sa ljudima koji su otpušteni u fabrikama u Kraljevu i u Nišu u prethodnom periodu.

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Akoš Ujhelji rekao je povodom najnovijeg izveštaja NBS da je naša finansijska stabilnost na čvrstim temeljima i pitao da li NBS planira smanjenje stope obavezne rezerve, dodajući da bi ovakva mera oslobodila značajna likvidna sredstva, smanjila pritisak na banke u potrazi za depozitima i otvorila dodatni prostor za održivo kreditiranje privrede i građana.

Ujhelji je pohavlio rad guvernerke Jorgovanke Tabaković i ukazao da rezultati NBS govore sami za sebe.

„Devizne i zlatne rezerve su na istorijskom maksimumu od 29,4 milijarde evra. Posebno je važno istaći da je međugodišnja inflacija uspešno vraćena u granice cilja i u decembru je iznosila 2,7 odsto, što je ispod centralne vrednosti cilja. Ovim rezultatom Srbija faktički ispunjava i stroge kriterijume iz Mastrihta koji u Evropskoj uniji nalažu stabilnost cena i inflaciju koja ne sme značajno da prelazi nivo od 3 odsto”, rekao je poslanik SVM-a.

On je dodao da je činjenica da Srbija već sada ispunjava ove evropske standarde, ocenjujući da je to jasan pokazatelj odgovorne i uspešne monetarne politike.

„Posebno pozdravljamo modernizaciju monetarnog sistema, razvoj DinaCard sistema, proces pristupanja SEPA području, kao i uvođenje e-menica”, rekao je Ujhelji.

Poslanik SDPS-a Muamer Bačevac uputio je inicijativu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se Bajram kao verski praznik za muslimane praznuje sa tri neradna dana.

„To bi bilo u skladu sa verskim pluralizmom i jednakošću svih verskih zajednica u ovoj našoj zajedničkoj državi. Sigurno mogu da kažem u Srbiji je da verske zajednice uživaju potpunu samostalnost i autonomiju. Ovo bi bio zaista jedan veliki korak da izjednačimo sve i na ovom polju”, rekao je Bačevac.

Poslanik Ekološkog ustanka Dragan Jonić pitao je Ministartsvo za zaštitu životne sredine da li imaju saznanja da se na području Dimitrovgrada, u okolini Smilovskih jezera, planira izgradnja data centra.

Kako je rekao, reč je o poljoprivrednom zemljištu gde kompanija Jadran planira ulaganje od dve milijarde evra na 60 hektara državnog zemljišta, navodeći da jedan omanji data centar koristi 10.000 litara dnevno vode, a veliki data centar poput ovog milion litara vode.

„Pošto dobro znam kakav je tamo teren, pitam se odakle planiraju tu vodu i odakle planiraju snabdevanje električnom energijom kada znamo da je Srbija od neto izvoznika postala neto uvoznik električne energije”, rekao je on.

Poslanik poslaničke grupe Radnička partija - Ruska stranka - Ujedinjena seljačka stranka Milija Miletić rekao je da je predložio rešenje kojim bi se ukinuli penali ljudima koji odu u penziju pre 65 godina sa 40 godina staža, kada napune te godine.

"Da li će nadležno ministarstvo u narednom periodu imati mogućnost da predloži da se ukinu kazneni poeni za sve one ljude koji su počeli da rade sa 18, 19, 20 godina, koji su radili 40 godina”, pitao je Miletić.

On je rekao da ima mnogo onih koji sada stiču uslove da mogu da odu u penziju, jer su počeli da rade mladi.

Narodni poslanik „Srbija centar SRCE” Petar Bošković upitao je Ministarstvo odbrane ko će da garantuje da tri miliona evra koja je vojska prebacila Ministarstvu sporta i Ministarstvu kulture neće biti dato, kako kaže, sportskim klubovima i navijačima.

Poslanik ZLF-a Robert Kozma upitao je Ministarstvo kulture da li je namera da država preuzme Muzej Jugoslavije, kako bi se eventualno na tom mestu gradio luksuzni hotel ili turistički kompleks.

„Nedavno je Vlada Srbije razrešila dužnosti dugogodišnju direktorku Muzeja Jugoslavije Nadu Knežević, kao i direktora Arhiva Jugoslavije Milana Terzića, a na njihova mesta je postavila, u statusu v.d. direktora, Gordanu Vujović i Tatjanu Kikić, stručnoj javnosti do sada u potpunosti nepoznate osobe”, rekao je Kozma dovodeći u pitanje nameru Ministarstva da na čelo ustanova kulture, kako je rekao, ne postavlja stručne ljude.

Ministra zdravlja Zlatibora Lončara je pitao šta se desilo sa otvaranjem namenskog računa za zaposlene u Apotekama Beograd koji je obećan da bi država ili osnivač mogli da uplate sredstva za isplatu plata zaposlenima, da bi mogli da uplate račune za struju ili za internet, kao i šta se desilo sa nabavljanjem hemikalija za izradu lekova.

„Primenjujemo sve ODIHR preporuke, a vi opet niste zadovoljni”

Poslanici Skupštine Srbije su u popodnevnom delu rada završili raspravu po amandmanima na izmene Zakona o izboru predsednika i potom prešli na pretres u pojedinostima na izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika.

Tokom rasprave po amandmanima poslanici su iznosili kritike na račun predloga izbornih zakona, između ostalog da vlast nije obrazovala telo koje će pomagati RIK-u u aktivnostima poput obuke učesnika u izbornom procesu.

Predlagač zakona Miroslav Petrašinović je na te kritike odgovorio da je nadležni skupšinski odbor 20. decembra 2024. godine obrazovao sektor za podršku rada RIK.

Dodao je da, pored ovog sektora koji će pomoći u radu RIK-a, RIK ima 1.500 edukatora koji će pomoći u edukaciji, kako članova opštinskih i gradskih izbornih komisija, tako i članova biračkih odbora.   

On je ocenio da je vlast pokazala ozbiljan i odgovoran pristup i istakao da će sa tim pristupom i nastaviti.

„U dobroj želji i u najboljoj nameri, mi menjamo ove zakone, želimo da učinimo izborni proces bolji. To je ono na šta nas obavezuju naše međunarodne obaveze. To je nešto na šta su nas ovi preko puta terali da to uradimo. Od konstituisanja parlamenta su nam čitali ovde ODIHR preporuke. Sada kad primenjujemo ODIHR preporuke, sada kad idemo da primenimo bukvalno sve ODIHR preporuke, e sada dobijamo komentare sa druge strane 'nemojte, pa nije to tako, pa to je ovako, pa zašto prvo ova preporuka, a zašto ne ona'", rekao je Petrašinović.

Dodao je da će sve preporuke ODIHR-a biti primenjene i naveo da se SNS ne plaši izbornih uslova.

„Kakvi god izborni uslovi da budu, Srpska napredna stranka će pobediti na tim izborima", rekao je Petrašinović, prenosi Tanjug.