I preporuke ODIHR-a podelile poslanike

Završnicu načelne rasprave o izmenama zakona, koji bi, u skladu sa preporukama ODIHR-a, trebalo da unaprede izborni proces, poslanici Skupštine Srbije i juče su, treći dan, iskoristili za međusobne obračune, a nisu izostale uvrede. Opozicionari su ponavljali da zakonske izmene neće popraviti izborni proces, kritikujući rešenje proisteklo iz preporuke ODIHR-a, a poslanici vladajuće koalicije su navodili da je preporuka data na zahtev opozicije, a „sad im ni to ne valja”.

Đorđe Komlenski (PS) kazao je da je slušao „razne hvalospeve preporukama ODIHR-a kao o nečemu lekovitom”, a da je on sa „standardima ODIHR-a raskrstio kada su decembarske izbore iz 2000. godine proglasili slobodnim, i to u ludačkoj, pučističkoj eri dosovaca, kad su ljude izbacivali lopatama s radnih mesta”. Ipak, dodao je, ima ponešto i dobro u preporukama. Naveo je: „Učestvujući u radu Komisije za primenu preporuka ODIHR-a, video sam da je opozicija insistirala na tome da jedan birač može da podrži više lista, ja sam apsolutno protiv toga, a šta je njihov motiv da sad budu protiv toga, morate da pitate njih. Čini mi se da je gospoda iz opozicije shvatila da talas, koji navodno postoji i koji će doneti promene, u stvari neće promeniti poziciju vlasti, već njihovu, pa traže izgovor za to što u sledećem sazivu neće sedeti u poslaničkim klupama.”

Ana Jakovljević (NPS) rekla je da joj izmene izgledaju „kao kada piroman zapali vatru, pa pokušava da je gasi, prikazujući sebe kao heroja”. Istakla je: „Cilj preporuka ODIHR-a da se kroz širok društveni dijalog vrati poverenje u izborni proces. Poverenje se neće vratiti ako na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, uključujući RTS, slušate samo hvalospeve vlasti, ako neistomišljenike nazivate ustašama i nacistima. Izmene jesu rađene na osnovu preporuka ODIHR-a, ali ovako kako su napisane samo će dodatno urušiti izborni proces. Rešenjem da jedan birač može da podrži više lista samo se legalizuje praksa formiranja fantomskih lista. Sve ovo je predstava i obmana za EU, ne bi li ih ubedili da ipak dobiju deo novca iz Plana rasta, koji nam je potreban.”

Odgovorio joj je Aleksandar Mirković (SNS): „Neverovatno je da o poverenju govore ljudi koji su na izborni dan, umesto da se bave svojim bazama podataka i svojim biračima, svoju centralu i funkcionere koristili da glasače zovu i lažu da je doneta odluka da se ne podrži lista SNS-a, već njihova i još se ponose i dele to na društvenim mrežama. Poverenje se ne stiče tako što odete pred sud, protestujete i fizički napadnete policiju, a kad treba da odgovarate za to, pozivate se na imunitet. I dalje nismo ustanovili je li ODIHR važan ili je nebitan, da li se vi zalažete za EU ili ste protiv, ovo je treći dan i još nismo ustanovili za šta ste vi. Sigurno je samo, svaki čovek u Srbiji to zna, da ste vi zarad jednog mandata spremni da pregazite sve, a da vam je briga za narod na poslednjem mestu.”

Miloš Parandilović (NLS) kazao je da vlast priča o izbornim zakonima, a „vi ste od Srbije napravili ratnu zonu kad smo imali lokalne izbore, a ne republičke”. Dodao je: „Okrenuli ste brata na brata, oca na sina, mladost proglašavate fašistima, samo mafija da ostane na vlasti. Kaže ovaj srpski Musolini, Aleksandar Vučić – ’ne damo Srbiju’, kome je, bre, ti ne daš, ne da ćemo osloboditi Srbiju, nego ćete i da odgovarate pred oslobođenim pravosuđem.”

Predsednica parlamenta Ana Brnabić mu je izrekla opomenu, zato „što predsednika Srbije, legitimno izabranog, glasovima skoro 2,3 miliona građana naziva Musolinijem”. Dodala je: „Dobro, kažete srpskim Musolinijem, pa kako da vam kažem, vi sve sami o sebi kažete, ali ne možete to da kažete u Narodnoj skupštini bez opomene. Vređate ovde Srbiju, srpske institucije, predsednika, puzite pred Piculom, sve je to u redu, to je vaše lice, ali nećete predsednika Republike nazivati Musolinijem.”

Predlagač izmena zakona Miroslav Petrašinović (SNS) odbacio je Parandilovićeve tvrdnje da je vlast „okrenula brata na brata” i podsetio na izbore 2011. i na najveći protest kada je najveća stranka tražila izbore: „U Beogradu je bilo preko 100.000 ljudi koji su bili spremni da ostanu koliko je god potrebno u Beogradu dok tadašnji predsednik Boris Tadić ne raspiše izbore. Ti ljudi su bili spremni posle više sati čekanja da urade sve što je potrebno, samo da izbori budu raspisani. Smirio ih je Aleksandar Vučić, koji je zamolio okupljene da se mirno raziđu, da ne jurišaju ni na Vladu, ni na Skupštinu, ni na Predsedništvo. Kao opozicioni lider je pokazao koliki su njegovo državništvo i privrženost ovoj zemlji i državi. Nijednog momenta Aleksandar Vučić od nas nije tražio, niti nas podsticao da napadamo one koji drugačije misle. A šta smo mogli da vidimo prethodnih godinu i po dana? Oni su tukli naše aktiviste, razbijali nam štandove, palili prostorije, na najgori mogući način pretili deci predsednika Vučića. I onda neko govori o tome kako smo navodno mi okrenuli brata protiv brata, oca protiv sina i kako mi stvaramo tobož neko ratno poprište u Srbiji kada se održavaju izbori. Cilj zakona je da se ispoštuju sve međunarodne obaveze uključujući i reviziju jedinstvenog biračkog spiska.”

U popodnevnom delu sednice poslanici su počeli raspravu o amandmanima, u istom tonu kako su završili načelnu.