Nemački desničarski AfD pozvan na samit u Sankt Peterburg

Poslanici nemačke partije Alternativa za Nemačku (AFD) prihvatili su poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da u junu prisustvuju Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. Reč je o jednom od najvećih ekonomskih i političko-privrednih skupova u Rusiji i Evroaziji, i od 1997. svake godine se održava u „severnoj ruskoj prestonici”. Od 2006. Forum je pod direktnim pokroviteljstvom prvog čoveka ruske države.

„Uvereni smo da će pragmatična međusobna saradnja doprineti jačanju uzajamnih poslovnih, političkih i kulturnih veza u korist pravednog sveta i bezbedne budućnosti”, stoji u pozivu koji je potpisao Putinov savetnik Anton Kobjakov.

Prema rečima Stefana Keutera, zaduženog za spoljne kontakte AFD-a:

„Posmatrajući sa političkog stanovišta, nema nikakvog razloga koji bi bio prepreka prisustvu naših predstavnika Markusa Fronmajera i Štefena Kotrea događaju u Sankt Peterburgu.” On je dodao da je ovaj forum uvek privlačio najuglednije zapadne posmatrače, ali je interesovanje za njega naglo splaslo od 2014. godine i ruske aneksije Krima. Dodajmo da je u Sankt Peterburgu 2013. boravila i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel.

U međuvremenu, a u skladu sa globalnim komešanjima i seobi ekonomske moći na istok naše planete, poraslo je interesovanje delegacija iz Kine, Indije, Turske, afričkih i arapskih zemalja za dolazak u Sankt Peterburg. Prošle godine, forum koji mnogi opisuju kao „Putinov Davos” održan je pod sloganom „Zajedničke vrednosti kao temelj rasta u multipolarnom svetu”. Prema navodima organizatora, prisutni su bili predstavnici iz oko 140 zemalja i više od 20.000 učesnika. Kako je najavljeno, ove godine skup će biti održan od 3. do 6. juna, i na njemu će se, kao i obično, učesnicima obratiti i ruski predsednik.

Na forumu će biti reči o ruskoj ekonomskoj politici, energetici i gasu, odnosima sa Evropom i SAD, BRIKS-u i novom svetskom poretku. Govoriće se i o svetskoj ekonomiji i energetici, investicijama i trgovini, saradnji zemalja BRIKS-a, finansijskim sistemima van dominacije dolara, tehnologiji, veštačkoj inteligenciji i infrastrukturi, odnosima Rusije sa zemljama Azije, Afrike i Bliskog istoka.

Valja napomenuti da je poslednjih godina forum dobio izražen geopolitički značaj jer je, posle rata u Ukrajini i zapadnih sankcija Rusiji, postao mesto okupljanja država takozvanog Globalnog juga i partnera Rusije. Ovom događaju prisustvovali su i predstavnici Srbije.

No, vratimo se nemačkom AFD-u. Glavne političke pozicije ove partije uključuju: strožu migracionu i politiku azila, protivljenje širenju ovlašćenja Evropske unije, naglašavanje nemačkog nacionalnog identiteta, kritiku „zelene” energetske politike, skepsu prema sankcijama Rusiji i delu zapadne politike prema Ukrajini.

Poslednjih godina ova partija beleži značajan rast podrške, posebno u istočnim delovima Nemačke, koji su u vremenima hladnog rata bili posebna država – Istočna Nemačka (DDR). Prema anketama iz 2026, u nekim istraživanjima AFD se nametnuo kao najjača stranka na saveznom nivou, sa oko 27-28 procenata podrške. Razlozi uključuju ekonomske probleme, visoke cene energije, nezadovoljstvo migracionom politikom i pad poverenja u tradicionalne stranke. Dešavanja na našem kontinentu, posebno nakon sabotaže na gasovodu „Severni tok” i usled aktuelnog sukoba SAD i Izraela sa Iranom, učinili su da budućnost Evrope kakvu želi da predstavi administracija iz Brisela ne izgleda preterano blistava.

Odluka nemačkih parlamentaraca da se upute u Sankt Peterburg jasan je znak da moć Evropske unije ubrzano slabi i da je već postalo jasno da njeni sadašnji čelnici nemaju ni viziju ni snagu da kontinent izvuku iz aktuelnih nevolja i vrate ga u mirnije vode prosperiteta.

Kako navode nemački mediji, AFD koju trenutno predvode Alis Vejdel i Tino Krupala, veoma je kontroverzna stranka. Njene pristalice vole da se diče kako „govore ono što drugi ne smeju”, dok kritičari smatraju da njihovo delovanje podstiče nacionalizam, antimigrantsko raspoloženje i relativizaciju ekstremne desnice.

U zemlji koju još uvek vodi predsednik Frank-Valter Štajnmajer sve je manje sledbenika aktuelne politike, a posebno loših odnosa sa Rusijom pošto se problemi koji se javljaju tim povodom u najvećoj meri odražavaju na svakodnevicu i životni standard tamošnjih građana.