Kraj loše godine

Samiti šefova vlada zemalja Evropske unije sada su tako česti i tako predvidivi da su postali dosadni. Naime, lideri država EU se prvo sastanu, zatim se svađaju, onda se otarase nerešenog pitanja tako što sklope neki sporazum u poslednjem trenutku ili ga prebace za sledeći samit, pokrenu novu inicijativu i odu kući. Od sporazuma iz Rima, zapadnoevropske zemlje bile su spremne da ustupe sve više odgovornosti nadnacionalnim telima i taj je sistem dobro funkcionisao sve do "velikog praska", odnosno naglog proširenja EU državama bivšeg Varšavskog ugovora. Sada ima mnogo pitanja, od bezbednosti, poljoprivrede do broja glasova u parlamentu EU, o kojima jedna unija koja se proteže od zaliva Galvej do Turske sve teže nalazi zajednički jezik. Evropska institucionalna struktura sve teže dominira i EU će morati da potraži nove mehanizme efikasnosti.

Što se Srbije tiče, posebno kada je Kosmet u pitanju, EU kao da ponavlja nesrećno iskustvo iz 1991: nije važno da li će problem biti dobro i održivo rešen, važno je samo jedinstvo država EU. Ili privid tog jedinstva?

ČEČENSKI FRONT SE PRESELIO NA KOSMET, javljaju ruski mediji. Prema informacijama koje je prikupio list "Sevodnja" iz izvora ruske obaveštajne službe FSB, u periodu od 1998. do 2001. godine na teritoriji tadašnje Jugoslavije registrovano je nekoliko firmi na lica s lažnim imenima, koja su se bavila kupovinom nekretnina na Kosmetu i u Crnoj Gori. Vlasnici kupljenih vila i stanova postali su doseljenici iz Čečenije. Početkom avgusta 1999. čečenski teroristički komandant Hatab potvrdio je da su njegovi ratnici učestvovali u borbama u Jugoslaviji na strani kosovskih Albanaca. List "Sevodnja" tvrdi i da ima kopije dokumenata koji potvrđuju činjenicu da su plaćenici iz Čečenije sudelovali u kosovskom džihadu.

PEKING IMA PARANOIČAN STRAH od izbijanja "kosovske krize" u Aziji, u formi nove američke snažne podrške sadašnjoj poziciji Tajvana, ili zbog eventualnog pokušaja internacionalizacije "humanitarnog problema" na Tibetu. Možda je najveći uticaj koji je kosovska kriza izvršila na kinesku spoljnu politiku to što je rukovodstvo u Pekingu privremeno napustilo diplomatiju "velike sile" da bi se priklonilo "diplomatiji dobrosusedstva". Pre napada na Jugoslaviju 1999. godine strategija "velike sile" ili "daguo džanlue" bila je glavna komponenta po kojoj je Kina trebalo da udruži snage sa "teškašima" poput SAD i EU u krojenju novog svetskog poretka za 21. vek. Udari NATO-a i bombardovanje kineske ambasade u Beogradu zadali su i težak udarac toj koncepciji i od tada je glavni moto kineske spoljne politike "džubjan vajđijao", odnosno diplomatija koja promoviše prijateljstvo sa susednim zemljama. U tom svetlu trebalo bi posmatrati i hlađenje kinesko-nemačkih odnosa i sumnjičavost Pekinga na osetno poboljšavanje relacija Pariza i Berlina prema Vašingtonu. Dalaj lama tu je samo povod.

VIŠE OD 6.000 VOJNIKA JE DEZERTIRALO iz oružanih snaga SAD. Nesumnjivo, najviše zbog ratova u Iraku i Avganistanu. Pentagon priznaje da su oružane snage prenapregnute, da se to ne može nadomestiti ni povećanim angažovanjem jedinica Nacionalne garde, jer jednostavno nema dovoljno ljudi. Ni novi modeli regrutovanja većeg broja Hispanoamerikanaca mnogo ne pomažu iako upravo Hispanoamerikanci čine većinu loše plaćene radne snage u SAD. To je posledica nižeg stepena obrazovanja u odnosu na belce i crnce, a vojska nastoji da bira visokoobrazovane kandidate, jer je i sama uslovljena visokotehnološkim napretkom. Hispanoamerikanci imaju najveći procenat odustajanja od daljeg školovanja, 30 odsto na nacionalnom nivou, 50 odsto u nekim državama u SAD, Teksas na primer. Iako uniforma u Americi predstavlja propusnicu za napredovanje na društvenoj lestvici, regrutni problemi se nastavljaju. Dolazi u pitanje i sposobnost SAD da vode i dobiju dva veća regionalna rata istovremeno. Trenutna sposobnost Amerike zapravo više odgovara jednom do jednom i po ratu. Vašington troši na stotine milijardi dolara za sukobe u Iraku i Avganistanu, a izlazne strategije iz tih ratova nema ni na vidiku. Istovremeno, pojačavaju se i "otadžbinske pretnje" upućene matičnoj teritoriji SAD, a eventualni predsednički kandidati za Belu kuću imaju hroničan nedostatak specifičnog znanja o vojnim pitanjima. U stvari, ponavlja se stara priča o nacionalnoj bezbednosti, sve je u sferi akademskih rasprava dok ne dođe do neke nove katastrofe.

SI-EN-EN OPISUJE ATMOSFERU NA KOSMETU kao napetu poput one u vesternu "Tačno u podne" sa Garijem Kuperom. Samo ne znam ko je kosovski Gari Kuper? Kapetana Lešija smo već videli.

JEDAN OD MNOGOBROJNE BRAĆE OSAME BIN LADENA, inače bogat čovek što za familiju i nije ništa neobično, lansirao je novi parfem. I hteo da mu da ime po dragom braci. Nisu mu dali. Morao je da se zadovolji samo svojim imenom. Bez prezimena na parfemu. Globalizam je čudo. Ne trpi individualizam.