Bivši ambasador SAD: U Srbiji nema ozbiljne alternative vlasti

PODGORICA – Bivši američki ambasador u Saveznoj Republici Jugoslaviji Vilijam Montgomeri izjavio je u intervjuu za podgoričke „Vijesti” da su Sjedinjene Američke Države znale za šverc cigareta u Crnoj Gori krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, ali da su, uprkos tome, „morale mnogo da pomognu” tadašnjem crnogorskom lideru Milu Đukanoviću.

Montgomeri, koji je u Podgorici boravio povodom promocije memoara „Nediplomatski životi”, napisanih sa suprugom Lin Montgomeri, u razgovoru za „Vijesti” govorio je o raspadu državne zajednice Srbije i Crne Gore, referendumu iz 2006. godine, ulozi Zapada u podršci Đukanoviću, ali i o aktuelnim političkim prilikama u Srbiji.

Iako je ocenio da je obnova nezavisnosti Crne Gore bila dobra odluka, Montgomeri je istovremeno izneo niz tvrdnji koje pokazuju da je put ka tom ishodu bio obeležen dubokim unutrašnjim podelama, snažnim uticajem vlasti na medije, spornim finansijskim tokovima i otvorenim geopolitičkim kalkulacijama velikih sila.

Govoreći o referendumu, Montgomeri je podsetio da je među prvima predlagao prag od 55 odsto za validnost odluke o nezavisnosti. Kako je naveo, smatrao je da bi tesna većina od jedan ili dva procenta stvorila „veoma lošu atmosferu” u Crnoj Gori, posebno zbog toga što je, po njegovim rečima, vlast imala očigledan uticaj na medije i druge prednosti.

Ta ocena bivšeg američkog diplomate dodatno osvetljava činjenicu da je odluka o razdvajanju Srbije i Crne Gore doneta u društvu koje je bilo oštro podeljeno, a da značajan deo građana, naročito srpski narod u Crnoj Gori, taj proces nije doživljavao kao prirodan državni razvoj, već kao politički projekat vladajuće strukture u Podgorici.

Najveću pažnju u intervjuu za „Vijesti” izazvale su Montgomerijeve tvrdnje o odnosu Zapada prema Đukanoviću u periodu kada su se pojavljivale optužbe o švercu cigareta. On je rekao da su SAD očigledno znale da je bilo krijumčarenja, ali da je Đukanović to pravdao kao način da obezbedi finansiranje crnogorske vlade nakon sukoba sa Slobodanom Miloševićem.

„Morali smo da pomognemo u jačanju policije u Crnoj Gori, jer je on kontrolisao policiju, dok je vojsku kontrolisao Milošević. Dakle, morali smo mnogo da pomognemo Đukanoviću”, rekao je Montgomeri za „Vijesti”.

Prema njegovim rečima, Britanci su zbog šverca cigareta želeli da se odmaknu od Đukanovića i da on ode sa vlasti, ali je američka procena bila da u tom trenutku nije postojala održiva prozapadna alternativa u Crnoj Gori. Montgomeri je naveo da je zato zaključio da bi smena Đukanovića mogla dovesti do nestabilne političke situacije.

Bivši ambasador je govorio i o Ivi Pukaniću, ubijenom vlasniku hrvatskog „Nacionala”, koji je pisao o švercu cigareta i navodnoj umešanosti Đukanovića. Montgomeri je odbacio tvrdnje da je Pukaniću on dostavljao informacije, navodeći da je jedan od izvora bio Ratko Knežević, nekadašnji bliski saradnik Đukanovića. Kako je rekao, Knežević je čak tražio podršku Zapada da nasledi Đukanovića, ali mu je on to odbio i zabranio ulazak u američku ambasadu u Zagrebu.

U delu razgovora koji se odnosi na današnju Srbiju, Montgomeri je izneo ocene koje idu u prilog stavu da aktuelna vlast u Beogradu ima jasniji politički kapacitet od onih koji bi želeli da je zamene. On je, govoreći o studentskim protestima, naveo da demonstranti nemaju plan za dan posle i da nije jasno ko bi preuzeo odgovornost ukoliko bi predsednik Aleksandar Vučić pao sa vlasti.

„Problem s protestima studenata je što ne znaju šta će sutra, šta ako Vučić padne, ko preuzima”, rekao je Montgomeri, dodajući da je razgovarao sa pojedinim opozicionim liderima u Srbiji i da su, kako je naveo, davali dečje, neozbiljne odgovore.

On je ukazao da Vučić, za razliku od protestnih struktura, stalno poziva na razgovore i traži da se jasno kaže šta su zahtevi. Prema Montgomerijevoj oceni, studenti nisu spremni da formulišu šta konkretno žele, što on vidi kao jedan od glavnih problema sadašnje političke krize.

Bivši američki diplomata je odbacio i tezu da je u Srbiji na delu klasična „obojena revolucija”. Kako je naveo, učestvovao je u američkim naporima usmerenim protiv Miloševića i zna kako takav proces izgleda. Prema njegovim rečima, za uspešnu smenu vlasti potrebni su harizmatični lideri, finansijska podrška strankama, obučena organizaciona struktura i politička alternativa.

Ono što se sada dešava u Srbiji, ocenio je Montgomeri, više liči na „Otpor 2.0”, ali bez svih ostalih elemenata koji bi ga pretvorili u ozbiljan politički projekat. Ta ocena dodatno potvrđuje da protesti, ukoliko nemaju program, jasno vođstvo i odgovor na pitanje šta dolazi posle, ne mogu biti predstavljeni kao zrela državna alternativa.

Montgomeri je u intervjuu za „Vijesti” govorio i o Kosovu i Metohiji, kritikujući Zapad što nije jače pritisnuo vlasti u Prištini, posebno Aljbina Kurtija, da poštuju Briselske sporazume i prestanu sa provokacijama prema Srbima. On je ocenio da Kurti računa na izazivanje dovoljno ozbiljne provokacije koja bi mogla da uvuče Srbiju u reakciju.

Intervju bivšeg američkog ambasadora, iako vođen iz perspektive zapadnog diplomate koji podržava crnogorsku nezavisnost, u suštini otkriva i drugu stranu tog procesa, da je Crna Gora ka razdvajanju od Srbije išla uz duboke društvene podele, pod dominacijom jedne vlasti, uz znanje zapadnih centara moći o kriminalnim aferama i uz procenu da je Đukanović, bez obzira na sve sporne okolnosti, u tom trenutku bio koristan partner.