Kako je Kina od pretnje postala strateški partner Amerike

Iako su je i Si Đinping i Donald Tramp proglasili istorijskom, poseta američkog predsednika Pekingu završena je bez mnogo javno objavljenih sporazuma. Ali samit između dve najveće svetske ekonomije označio je naglu promenu kursa Sjedinjenih Država prema Kini. Tačno pre godinu dana CIA je označila Kinu kao „egzistencijalnu pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD”, a koliko juče Peking je prešao u poziciju ravnopravnog igrača sa kojim se deli dominacija nad ostatkom sveta.

Tramp je iz Kine otišao „impresioniran”, izražavajući nadu da će i Si biti „impresioniran” SAD kada bude došao u planiranu posetu toj zemlji u septembru. On je ocenio da su saradnja sa Kinom i bilateralni odnosi dve zemlje „veoma snažni”.

Na početku bilateralnog sastanka uz čaj, Tramp je rekao da Sija smatra osobom koju „veoma poštuje” i koja je „postala, zaista, prijatelj”. „Rešili smo mnogo različitih problema koje drugi ljudi ne bi mogli da reše, i naš odnos je veoma jak”, rekao je američki predsednik.

Tramp je čak usvojio naziv za sastanak sa kineskim kolegom Si Đinpingom, poredeći ga sa forumom G7.

„Ja to zovem G2”, rekao je šef Bele kuće juče za Foks njuz. Ta slika, kako ocenjuju analitičari, bila je upravo ono što je kineski lider želeo da postigne ovom posetom.

„Si je kroz raskošnu scenografiju posete jasno poručio svetu da su Kina i SAD dve dominantne, ravnopravne supersile. Nema povratka nazad”, rekao je Džulijan Gerc, koji je bio direktor za Kinu u Savetu za nacionalnu bezbednost u administraciji Džozefa Bajdena.

Tramp je juče takođe odbacio tvrdnje da su SAD sila u opadanju, reagujući na Sijevu referencu dan ranije u vezi sa „Tukididovom zamkom” – termin za situaciju u kojoj rastuća sila izaziva dominantnu. Šef Ovalne kancelarije je naveo da se slaže sa Sijem u kritici svog prethodnika, ali da je on već preokrenuo situaciju.

„Pre dve godine bili smo, zapravo, nacija u padu. U tome se potpuno slažem sa predsednikom Sijem! Ali sada su Sjedinjene Države najdinamičnija zemlja na svetu, i nadamo se da će naš odnos sa Kinom biti jači i bolji nego ikada pre”, napisao je on na društvenim mrežama. Ubrzo nakon te objave, Tramp je bio u avionu „Er fors uan”, spreman za povratak Beloj kući.

Čini se kao da je Tramp u Peking doputovao sa mnogo ambicije, ali bez jasno definisanih ciljeva. Nagovestio je da će razgovarati o sukobu sa Iranom i transportu nafte kroz Ormuski moreuz, ali nisu objavljeni konkretni dogovori ili napredak po tom i drugim pitanjima.

„Imamo vrlo sličan stav – želimo da se to završi”, bilo je sve što je, kada je reč o Iranu, rekao američki predsednik drugog dana samita. Ono što Vašington može da predstavi kao konkretan ishod svodi se na sporazum o kineskoj kupovini 200 „boing” aviona, kao i na dogovor o većim nabavkama američkih poljoprivrednih proizvoda, uključujući govedinu i soju, u vrednosti od „desetine milijardi dolara godišnje”, kako je to opisao američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir.

Ali cena tih poslovnih pobeda bilo je Trampovo ćutanje o „vrućem krompiru” – Tajvanu. Već prvog dana razgovora kineski lider je upozorio svog američkog kolegu da je odnos SAD prema Tajvanu „crvena linija” i da Vašington mora da pazi kako će da postupa ukoliko ne želi zaoštravanje odnosa sa Pekingom. Na kraju, Tramp nije potpisao odobrenje za prodaju Tajpeju paketa vojne opreme vrednog 11 milijardi dolara, iako je to tražilo više od dvadeset senatora i Demokratske i Republikanske stranke, kako bi se pokazao kontinuitet američke politike pred odlazak u Peking. Sada se još više sumnja da će to biti odobreno, posebno nakon što je Tramp pozvao Sija u Vašington 24. septembra. Trampovo izbegavanje ponavljanja dugogodišnje američke pozicije o ostrvu, koja traje još od 1972. predstavljao je jasan ustupak domaćinu Si Đinpingu. Iako je Marko Rubio tokom susreta dva lidera, kojem je prisustvovao, dobacio da nema promene politike SAD o tom pitanju, reči državnog sekretara ne mogu da nadjačaju ćutanje predsednika. A ministar finansija Skot Besent je nagovestio da u administraciji svi rade sve, ali samo jedan odlučuje – odnosno da će Tramp o Tajvanu govoriti „kasnije”.

Za razliku od Trampa koji je u Peking stigao opterećen ratom na Bliskom istoku, energetskim poremećajima i političkim kalkulacijama pred izbore za Kongres u novembru, Si je ostavljao utisak samouverenog lidera koji se oslanja na strpljenje istorijskih procesa. On je juče ugostio Trampa u kineskom pandanu Beloj kući – Džongnanhaju, kompleksu opasanom zidinama. Dvojica lidera održala su nove privatne razgovore, prošetala vrtovima i potom pozirala pred foto-reporterima.

U srdačnom tonu, Si je naglasio značaj samita.

„Dostigli smo novu fazu bilateralnih odnosa i uspostavili odnos zasnovan na konstruktivnoj strateškoj stabilnosti. Ova poseta može se opisati kao istorijska prekretnica”, istakao je predsednik Kine.

Tramp je, takođe, pokazao neuobičajeno blagu stranu, u skladu sa prethodnim danom kada je u više navrata hvalio kineskog lidera. „Ovo su najlepše ruže koje je iko ikada video”, rekao je Tramp nakon šetnje, preneli su novinari prisutni na događaju. Nakon toga, zajedno su popili čaj i ručali, pre nego što je ogromna kolona vozila predsednika SAD krenula ka aerodromu.

Takaičijeva i Tramp razgovarali nakon njegove posete Kini

Japanska premijerka Sanae Takaiči razgovarala je juče sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, preneo je Kjodo, pozivajući se na izvor iz njene vlade. Prema rečima izvora, Tramp je tokom razgovora izneo detalje svog razgovora sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, istakavši da su njih dvojica postigli „neke fantastične sporazume”, ali nije precizirao o kakvim sporazumima je reč. Dodao je da imaju „sličan osećaj” po pitanju ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza i okončanja rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana. Takaičijeva i Tramp su se poslednji put sastali u Vašingtonu u martu. Odnosi između Japana i Kine su narušeni nakon izjava Takaičijeve o tome da bi eventualna intervencija Kine na njenom regionu Tajvana dovela do „ugrožavanja opstanka Japana”.

Kinesko ministarstvo: dvojica lidera saglasni sa novom vizijom odnosa

Kineski predsednik Si Đinping i predsednik SAD Donald Tramp imali su detaljnu razmenu mišljenja o važnim pitanjima koja se tiču dve zemlje i sveta, i postigli su niz novih zajedničkih dogovora, rekao je juče portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova. Dva predsednika su se složila da uspostave „konstruktivne strateške i stabilne odnose između Kine i SAD” kao novu poziciju kinesko-američkih odnosa, pružajući strateške smernice za kinesko-američke odnose za naredne tri godine, pa i duže, „promovišući stabilan, zdrav i održivi razvoj bilateralnih odnosa i donoseći više mira, prosperiteta i napretka svetu”, saopštio je kineski zvaničnik. Tramp i Si su, takođe, postigli važan konsenzus o adekvatnom rešavanju međusobnih problema, i složili su se da ojačaju komunikaciju i koordinaciju po međunarodnim i regionalnim pitanjima, prenosi Sinhua.

Šef Bele kuće i Merc o Iranu, Ukrajini i NATO-u

Nemački kancelar Fridrih Merc razgovarao je sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, sa kojim se saglasio da pregovori sa Iranom moraju odmah početi. „Tramp se vratio iz Kine. Složili smo se da odmah moraju početi pregovori sa Iranom. Ormuski moreuz mora se odmah otvoriti. Teheranu ne sme biti dozvoljeno da poseduje nuklearno naoružanje”, napisao je Merc na svom nalogu na „Iksu”.

Merc je napisao da je sa Trampom razgovarao i o mirnom rešenju u Ukrajini, kao i da su „koordinisali” pozicije uoči predstojećeg samita NATO-a u Ankari. „Nemačka i Sjedinjene Američke Države ostaju snažni partneri u NATO-u”, istakao je nemački kancelar.

O ukidanju sankcija firmama koje kupuju iransku naftu

Američki predsednik je otkrio da je sa kineskim kolegom razgovarao o ukidanju sankcija kineskim kompanijama koje kupuju iransku naftu i da će uskoro o tome doneti odluku. „Razgovarali smo o tome i doneću odluku u narednih nekoliko dana”, rekao je Tramp novinarima na letu aviona „Er fors uan”, preneo je Rojters.

Prema njegovim rečima, tokom samita razgovaralo se i o tome da Kina poveća kupovinu energenata iz Sjedinjenih Američkih Država.