Ekspo je velika prilika za Srbiju

Srbiju vidim da sedi i dalje na našoj, srpskoj stolici. Da donosi najvažnije odluke, strateške, ali da vodi računa o nacionalnim i državnim interesima. Kada pričamo o suverenoj politici jedne države, ona ne isključuje uvažavanje međunarodnih odnosa, nego razumevanje svega što se dešava. To bi trebalo da rade svi ozbiljni i politički zreli narodi. Situacija je sve složenija. Veliki su događaji pred nama, rekao je juče predsednik Srpske napredne stranke i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević, učestvujući na Biznis samitu 2026. u Beogradu. Ovaj skup održan je u organizaciji Juronjuz Srbija, u Ložionici, pod sloganom „Vizija koja se gradi”.

Vučević je ukazao da je globalna podela najizraženija. „Gde kupujete naftu, od koga kupujete gas. Verujem da ćemo imati dobre vesti za građane. Vodimo izbalansiranu politiku, i to nije politika slabosti, već politika mudrosti. Zašto bismo mi unapred pokazivali karte. Mi donosimo odluke o našim interesima i ciljevima”, rekao je Vučević. Istakao je da je sve što se dešavalo u poslednjih 18 meseci uticalo na ekonomiju Srbije, a da je globalna ekonomija tek posebna stvar. „Ono što je možda i najveći problem je nepredvidivost. To je pitanje za dalje odnose na tržištu. Svet je ušao u fazu nepredvidivosti. Mi treba da se sačuvamo, da ne trčimo ovaj put, nego da sačuvamo državu. Ovo nisu floskule”, poručio je Vučević.

Istakao je da je za realizaciju plana „Srbija 2030–2035” potreban legitimitet na izborima. „Potrebno je da dobijemo podršku građana na izborima kako bismo pokazali da imamo plan kuda bi trebalo da se krećemo. Ti planovi u jednoj meri zavise od nas, a nekada postoje okolnosti koje su izvan našeg domašaja. Mi treba da se fokusiramo na ono što je do nas, da se neke stvari pojednostave, da se spuste političke tenzije”, rekao je Vučević. Objasnio je da je nemoguće da se kaže da ćemo se u budućnosti fokusirati samo na energetiku, a na neke druge stvari da nećemo. „Sve to zajedno je jedan paket koji je potreban za napredak. Po mom mišljenju bi bilo opasno da fragmentiramo da je nešto u fokusu, a da druge stvari nisu bitne”, rekao je on.

Istakao je da je Ekspo velika prilika za Srbiju i da će je nabolje promeniti. „Verujem da će Ekspo promeniti državu nabolje. Verujem da ćemo biti dobri domaćini. Pričao sam sa Sinišom baš o tome kako će to izgledati, da svi zvaničnici budu na tom prostoru i da to sve bude dobro organizovano. Jedva čekam narednu godinu. Predsednik Vučić je juče posetio gradilište i rekao da je ovo pitanje istorije i budućnosti”, rekao je juče Vučević. Podsetio je da je Ekspo definisan kroz projekat „Skok u budućnost”. „Segmenti Ekspa su u različitim krajevima Srbije. Svi građani će osetiti pogodnosti, to donosi boljitak. Ako raste BDP, onda će da rastu i plate i penzije, raste zaposlenost. Jedno drugo pokreće, to je čitav niz. Hoteli će biti puni, i ne samo u Beogradu, nego po celoj Srbiji”, objasnio je on.

Govoreći o investitorima i ekonomskom tržištu, Vučević je rekao da je politička stabilnost preduslov svih preduslova za privlačenje investicija. „Mir, politička stabilnost, to je preduslov svih preduslova. Ja bih ponovio ono što sam rekao i predvidivost. Ljudi koji donose važne odluke hoće da imaju tu predvidivost, kao jedan vid sigurnosti i spokoja. Da građani znaju da država ide u dobrom pravcu, tada oni pokazuju svoje zadovoljstvo i daju podršku”, rekao je Vučević. Dodao je da je potrebno konstantno otvaranje novih tržišta na kojima smo konkurentni.

„To je sada pitanje za Privrednu komoru. Gde treba da se fokusiramo, zašto se nekih tržišta olako odričemo. Ja sam bio u prilici da posetim Indoneziju, pa to je neverovatno šta sve možete da vidite u tom delu sveta. Ja mislim da je afrički kontinent sve konkurentniji, ne bi se tamo Amerikanci, Kinezi i Evropljani džabe pojavljivali”, objasnio je on. Vučević se osvrnuo na pregovore MOL-a i „Gasproma” oko NIS-a. „Imamo četiri strane u pregovorima. Naravno da je NIS malo parče tog energetskog paketa, svetsko, ali i to je deo dogovora. Ima i komplikacija sa promenom Vlade u Mađarskoj. Sada svi čekaju da vide kakav će da bude položaj nove Vlade. Mi ćemo uvek štititi naše interese, naše građane, ali i ekonomiju Srbije. Ne bih dao sebi za pravo da pričam o nekim stvarima”, rekao je Vučević.

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković je istakao da država ne treba unapred da otkriva svoje političke poteze, posebno kada su u pitanju međunarodni odnosi, regionalna pitanja i Kosovo i Metohija. Naglasio je da se odluke donose u skladu sa interesima Srbije i okolnostima u datom trenutku. „Dozvolite, pa ne moramo ni mi unapred da pokažemo sve karte. Ja to nikad nisam razumeo, zašto se stalno, ne znam, od predsednika države, Vlade, ljudi koji su u nekim procesima odlučuju, očekuje da oni pokažu sve unapred poteze Srbije. Ne znam, da li po pitanju Kosova i Metohije, ili regiona, ili nekih drugih međunarodnih odnosa, zašto bismo mi pokazivali unapred karte? Pa mi donosimo odluke spram onog što je s druge strane stola i spram onog što su naši, svakako, interesi i ciljevi”, rekao je Janković.

On je istakao da se Beograd značajno promenio u poslednjih dvanaest godina i da je postao moderna evropska metropola sa velikim brojem investicija i infrastrukturnih projekata. Kao simbol te transformacije naveden je projekat „Beograd na vodi”, koji je ocenjen kao primer uspešnog urbanog razvoja. Istakao je da je odnos Beograda i Ljubljane i ljudi u njima prijateljski i da među njima ne postoje granice.

Vučević i Janković na Biznis samitu su se obratili umesto predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je otkazao učešće iz zdravstvenih razloga, kako je rekla savetnica predsednika za medije Suzana Vasiljević. U uvodnom obraćanju, na početku dana, publici su se obratili predsednik Vlade Srbije Đuro Macut, Pedro Vargas David, generalni direktor kompanija „ALPAK kapital” i Juronjuz, Minja Miletić, regionalna direktorka Juronjuza za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. David, koji je otvorio Biznis samit, kritikovao je model, uvezen sa Zapada, u kojem medijske kuće nastupaju kao političke sile, a novinari kao politički akteri sa sopstvenim agendama.

„Kada novinske kuće žele da same budu vest, umesto da o njima izveštavaju, one postaju deo političke igre. To podriva poverenje javnosti. Iako je u demokratiji legitimno imati stav, smatram da to šteti profesiji. Alternativa koju mi nudimo u Juronjuzu jesu neutralnost, objektivnost i nezavisnost”, poručio je generalni direktor ove medijske kuće. Posebno je pohvalio rezultate Srbije u privlačenju stranih direktnih investicija. „Srbija je pokazala da je bolja od regiona u privlačenju investicija i taj put mora da nastavi. Verujem u budućnost ove zemlje”, istakao je David.

Minja Miletić rekla je da je ovaj Biznis samit mesto susreta ideja, kapitala i odgovornosti. „Naš cilj je jasan, a to je da ovaj samit zaista ne bude samo još jedan događaj, već početak novih saradnji, konkretnih projekata i dugoročnih partnerstava. Vizija koja se gradi, to nije samo slogan. To je proces i to je odgovornost”, navela je. Čadež je izjavio da je na prvom Biznis samitu 2026. godine prisutno više od 400 učesnika, uključujući više od 200 poslovnih lidera iz Srbije, ali i iz Evrope.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je strateški cilj Srbije pozicioniranje kao ključne tranzitne zemlje za energetske rute, što će direktno ojačati geopolitičku poziciju države. Na panelu „Energetski čvor”, obraćajući se preko video-poruke, rekla je da je jako važna povezanost kad je reč o energetskom sektoru jer je energetska kriza iz 2022. pokazala da su zemlje otpornije ukoliko imaju razvijeniju regionalnu povezanost i veće prekogranične kapacitete. Najavila je i obiman investicioni ciklus u energetski sektor do 2035. precizirajući da je njegova vrednost 14,4 milijarde evra i da on obuhvata ulaganja u gasnu infrastrukturu, prenosni sistem i nove proizvodne kapacitete.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je da Srbija prilagodljivo pristupa zelenoj tranziciji, težeći da očuva konkurentnost domaće privrede na evropskom tržištu. Ona je na panelu „CBAM i ETS”, rekla da je cilj države da kroz nove zakonske mehanizme omogući privredi nesmetan izvoz, uz istovremeno usklađivanje s ekološkim standardima EU.

Generalni direktor „Telekoma Srbija” Vladimir Lučić izjavio je da će svi startapi i firme koje rade na razvoju servisa veštačke inteligencije (VI) imati u 5G „stendalon” mreži „Telekoma Srbija” odlično test-okruženje. On je to kazao na panelu „Digitalni kapital – Može li veštačka inteligencija bez prirodne?”, objašnjavajući da je stendalon princip 5G mreže bitan kao podloga za razvoj veštačke inteligencije. „I generalno, Kina i Amerika forsiraju takav sistem”, rekao je Lučić.

Macut: Želimo da budemo zemlja stabilnosti, predvidivosti i razvoja

Srbija danas želi da bude zemlja stabilnosti, predvidivosti i razvoja, ali nijedna ozbiljna vizija ne može da se realizuje bez snažne saradnje institucija, privrede i finansijskog sektora, rekao je juče predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut. „Upravo zato je važno što se sada na jednom mestu nalaze ljudi koji donose odluke, pokreću investicije i stvaraju novu ekonomsku vrednost”, rekao je Macut na otvaranju samita. Naveo je da se samit održava u trenutku kada su dijalog, poverenje i partnerstvo između države i privrede, ali i medija, od izuzetnog značaja. Naglasio je da tema samita, „Vizija koja se gradi” dobro opisuje trenutak u kojem se nalazimo. „Pred nama su izazovi, ali i velika prilika da zajedno definišemo kada želimo da Srbija i region izgledaju bolje, jasnije i perspektivnije u godinama koje dolaze. Verujem da će današnji razgovori otvoriti prostor za nova partnerstva i konkretne projekte i još bolje povezati i državu i biznis, a kroz medije i zajednički nastup, kada možemo zajedno da gradimo stabilan, moderan i konkurentan ekonomski sistem”, rekao je premijer.

Alabar: U Beograd na vodi investirane četiri milijarde evra

Osnivač kompanija „Igl Hils” i „Emaar” Mohamed Alabar rekao je da su u Beograd na vodi investirane već četiri milijarde evra, da je ta investicija stvorila 10.000 dobro plaćenih radnih mesta, dovela do otvaranja 900 novih kompanija, a da je njen efekat na ekonomiju Srbije bar tri puta veći. Alabar je u „Hard tok” razgovoru naveo da je za sada u Srbiji plaćeno oko 1,2 miliona evra poreza i da je vrednost stanova i u staroj gradnji u okolini Beograda na vodi porasla za 400 odsto. Alabar je istakao da to vidi kao doprinos Srbiji i naveo da njegova kompanija ovde plaća dividende, kao i da koristi ovdašnje dobavljače. „To je zaista lepota celog tog projekta: potrošili ste četiri milijarde, ali efekat na ekonomiju je barem tri puta veći – 15 milijardi”, rekao je Alabar.

Istakao je da je počastvovan iskustvom i uspehom Beograda na vodi i ukazanim poverenjem predsednika Aleksandra Vučića. Uporedio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhameda bin Zajeda. „Obojica imaju strast prema svom narodu, hrabri su – da biste upravljali zemljom potrebni su vam hrabrost, strast, ljubav i sposobnost”, rekao je Alabar i dodao: „Za ovakav projekat potrebno je 13 godina da vidite rezultate, a oni imaju tu izdržljivost, ljubav, strast, hrabrost.” Naveo je da je Vučić ubrzao podršku i pogurao ceo projekat, kako kaže, da je insistirao na kvalitetu i na odličnim projektima. „Stalo mu je bilo do kvaliteta i drago mi je što smo mi to i ostvarili. I ministar finansija nas je podržao, naravno, ali da nije bilo tog tima, da nismo radili zajedno, ne bi to bilo završeno”, rekao je Alabar.

Fridman: Nuklearna energija je glavni izvor u budućnosti

Osnivač kompanije „Fridman global stratedžiz” i iskusni diplomata Džastin Fridman istakao je na panelu „Energetski čvor” da je „energetska bezbednost nacionalna bezbednost i da biste je imali, morate imati raznovrsnost izvora, kako dobavljača ugljovodonika, tako i samih izvora energije”. Smatram da je upravo nuklearna energija taj glavni izvor u budućnosti”, izjavio je Fridman. Diplomata je zaključio da je odluka Srbije da strateški razmišlja o nuklearnom programu racionalan ekonomski potez koji će zemlji pružiti stabilnost u svetu gde energetski resursi postaju glavno sredstvo geopolitičke borbe. Dodao je da je diverzifikacija jedini način da se izbegne prevelika zavisnost od bilo kojeg pojedinačnog energenta ili dobavljača.