Srcem pišem ćirilicu

Ba­va­ni­šte – Pru­ži ru­ke u za­gr­ljaj, ose­ti mir i lju­bav, do­dir­ni slo­bo­de bes­kraj, me­rak go­lem i lju­bav. Ta to­pli­na ne­će pro­ći, ta lju­bav ne­ma kraj, sa­da otvo­ri oči – to je moj za­vi­čaj, sti­ho­vi su pe­sme „Za­vi­čaj” Vra­njan­ke Vi­le So­ko­lo­vić, uče­sni­ce „Da­na ći­ri­li­ce” u ju­žno­ba­nat­skom Ba­va­ni­štu. U go­di­ni ju­bi­le­ja 25. Sa­bor deč­jeg stva­ra­la­štva po­zvao je mla­de da po­sle, ka­ko po­ru­ču­ju, naj­sku­pljih srp­skih re­či – Ve­re, Na­de, Do­bro­te, Mi­lo­sr­đa, Ko­lev­ke, Bra­ta, Maj­ke, Ča­sti i Za­vi­ča­ja – ovo­ga pu­ta pro­mi­šlja­ju i stva­ra­ju na te­mu „Sr­cem pi­šem ći­ri­li­cu”.

Na po­ziv ma­ni­fe­sta­ci­je ko­ja pri­lje­žno ne­gu­je srp­ski je­zik i pi­smo pri­sti­gla su 4.734 ra­da – li­te­rar­ni sa­sta­vi, li­kov­ni i ka­li­graf­ski ra­do­vi, ini­ci­ja­li, ilu­stra­ci­je, vez i lut­ke u na­rod­noj no­šnji. Naj­vi­še ško­la uče­sni­ca je iz Sr­bi­je, ali po tra­di­ci­ji i iz ze­ma­lja u okru­že­nju, či­ta­ve Evro­pe, pa i sve­ta – oda­svud gde Sr­ba ima. Ži­ri­ra­nje je i ovo­ga pu­ta oba­vlje­no u Vu­ko­voj za­du­žbi­ni u Be­o­gra­du, a na­gra­de, po­hva­le i spe­ci­jal­na pri­zna­nja za­vre­de­lo je vi­še od 250 uče­sni­ka.

Iz ba­va­ni­štan­skog udru­že­nja „Da­ni ći­ri­li­ce”, or­ga­ni­za­to­ra sa­bo­ra, is­ti­ču da je ći­ri­li­ca na­še ve­li­ko bo­gat­stvo, na­ro­či­to da­nas, ka­da su de­ca go­to­vo ne­pre­kid­no uz ra­ču­na­re i sa mo­bil­nim te­le­fo­ni­ma u ru­ka­ma. Po­ru­ču­ju i da se, pre sve­ga, mo­ra­ju pro­na­ći lju­bav, en­tu­zi­ja­zam i do­bra vo­lja, te da se on­da mno­go to­ga mo­že ura­di­ti.

„U Ba­va­ni­štu ima ta­kve ener­gi­je, jer nas de­ca uče i opo­mi­nju. I ove go­di­ne se mo­že­mo po­hva­li­ti da je na­ša ma­ni­fe­sta­ci­ja iz­u­zet­no us­pe­la, pre sve­ga, jer broj pri­spe­lih ra­do­va iz go­di­ne u go­di­nu ra­ste. Iz­gle­da da je te­ma bi­la in­spi­ra­tiv­na za uče­sni­ke, ko­ji su se nad­me­ta­li u pet ka­te­go­ri­ja. Naj­pre, po­ka­za­li su pi­sme­nost u ka­te­go­ri­ji li­te­rar­nih ra­do­va, ali i li­kov­no i ume­će u iz­ra­di ruč­nih ra­do­va, u tri uz­ra­sne ka­te­go­ri­je i za to su na­gra­đe­ni pri­zna­nji­ma ko­ja su u ran­gu re­pu­blič­kog tak­mi­če­nja”, na­po­mi­nje Na­da Sa­pun­dži­ja, pred­sed­ni­ca Udru­že­nja „Da­ni ći­ri­li­ce” iz Ba­va­ni­šta.

Pred­škol­ce, uče­ni­ke ni­žih i vi­ših raz­re­da osnov­ne ško­le, sred­njo­škol­ce i udru­že­nja, na­stav­ni­ke, kao i sve one ko­ji ne­gu­ju na­rod­no stva­ra­la­štvo, sa­bra­la je i oku­pi­la ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ja je po­kre­nu­ta i ra­ste kao deo Ka­len­da­ra re­pu­blič­kih smo­tri Mi­ni­star­stva pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­škog raz­vo­ja, uži­va­ju­ći nji­ho­vu, ali i po­dr­šku Op­šti­ne Ko­vin. I ovo­ga pu­ta ba­va­ni­štan­sko udru­že­nje us­pe­lo je da ani­mi­ra ogro­man broj de­ce i mla­dih iz či­ta­ve Sr­bi­je, ali i di­ja­spo­re oko za­jed­nič­kog ci­lja – oču­va­nja, ši­re­nja i pro­mo­ci­je srp­ske tra­di­ci­je, a kre­i­ra­no i ura­đe­no bi­će pre­zen­to­va­no 16. ma­ja iz­lo­žbom na­gra­đe­nih ra­do­va u Osnov­noj ško­li „Bo­ra Ra­dić”.

To­kom cen­tral­nog do­ga­đa­ja ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­na ći­ri­li­ce”, isto­i­me­no udru­že­nje će ugo­sti­ti uče­sni­ke i nji­ho­ve men­to­re, pa i pred­sta­vi­ti po­stav­ku pro­bra­nih ra­do­va sa pret­hod­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja, a sve će, pre­ma na­ja­vi, bi­ti za­či­nje­no bo­ga­tim kul­tur­no-umet­nič­kim pro­gra­mom.

Deč­ji sa­bor na­rod­nog stva­ra­la­štva po­kre­nut je 2002. go­di­ne sa že­ljom da do­pri­ne­se oču­va­nju je­zi­ka i pi­sma, pe­sme i igre, sta­rih za­na­ta, obi­ča­ja i pra­vo­slav­ne ve­re. Od ta­da se, sve­do­če ov­de, oku­plja­ju Sr­bi oko svo­jih sve­ti­nja pra­vo­slav­ne ve­re, srp­skog je­zi­ka i srp­skog pi­sma – ći­ri­li­ce, kao sto­že­ra na­ci­o­nal­ne ba­šti­ne.

Kao trag, sva­ke go­di­ne osta­ne i zbor­nik naj­bo­ljih pi­sa­nih kre­a­ci­ja, ali i niz te­mat­skih pu­bli­ka­ci­ja. Ove svet­ko­vi­ne ći­ri­li­ce, ko­ja je za če­tvrt ve­ka oku­pi­la na de­se­ti­ne hi­lja­da đa­ka iz vi­še od 500 osnov­nih i sred­njih ško­la iz svih kra­je­va Sr­bi­je i sve­ta, gde se ne­gu­je tra­di­ci­ja srp­skog za­vi­ča­ja.