Neki osmaci će polagati čak pet prijemnih ispita

Upisna trka na prelazu iz osnovnog u srednje obrazovanje počela je prijemnim ispitima koji su u jeku, nastaviće se završnim ispitom – obaveznom trodnevnom proverom znanja za kraj osmoletke 15, 16. i 17. juna, a zatim će u prvom, takozvanom junskom, upisnom roku, kao i uvek, u dva upisna kruga najviše malih maturanata zavredeti mesto u klupama prvog razreda gimnazija, stručnih i umetničkih škola. Planiranih mesta za najmlađu generaciju srednjoškolaca u narednoj 2026/27. školskoj godini ima oko 7.600 više nego sadašnjih osmaka, svedoče podaci koje je resorno Ministarstvo prosvete preciziralo za „Politiku”.

– Više od 64.400 učenika završava osmi razred osnovne škole. Planom upisa u srednje škole za školsku 2026/27. godinu predviđeno je nešto manje od 72.000 mesta u srednjim stručnim školama i gimnazijama u celoj Srbiji. Najviše mesta, oko 40.000, planirano je u srednjim stručnim školama u četvorogodišnjem trajanju. U gimnazijama je predviđeno oko 17.000 mesta za buduće prvake, a od toga u specijalizovanim odeljenjima gimnazija planirano je blizu 3.000 mesta. U muzičkim, baletskim i likovnim školama ukupno je 1.770 mesta. Obrazovni profili u trogodišnjem trajanju mogu da upišu oko 14.000 učenika u prvi razred, dok je nešto više od 800 mesta u dvogodišnjem i trogodišnjem trajanju obezbeđeno za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. A za učenike koji žele da se školuju po dualnom modelu obrazovanja predviđeno je nešto više od 3.000 mesta – ukazuju iz prosvetnog vrha.

Nadležni napominju da ima dovoljno mesta za sve buduće prvake u srednjim školama širom države, a da je ovogodišnji plan upisa balans između onoga što su lokalne i regionalne potrebe tržišta rada i interesovanja učenika. Sugerišu đacima i njihovim roditeljima da detaljne informacije o odeljenjima gimnazija, ponudi obrazovnih profila i broju učenika po opštinama i školama mogu pronaći na portalu „Moja srednja škola” kao i u planu upisa objavljenom na sajtu Ministarstva prosvete.

– U sistemu obrazovanja su i umetničke škole (muzičke, likovne i baletske) u koje se upisuju učenici sa izraženim umetničkim sposobnostima i talentima. Ovakvih škola je 53, a u njima se, uz opšte srednje obrazovanje, stiču kvalitetna znanja i veštine u oblasti muzike, baleta, likovnih umetnosti, dizajna, umetničkih zanata. Takođe, postoje i specijalizovane gimnazije, poput Matematičke, Filološke, Sportske, kao i specijalizovani gimnazijski smerovi (114 odeljenja gimnazija) širom Srbije u kojima se vodi posebna briga o učenicima sa izuzetnom motivacijom i posebnim sposobnostima – pojašnjavaju najodgovorniji za obrazovanje.

Ukupan broj prijava za polaganje prijemnih ispita, koji su prva prepreka i uslov za konkurisanje za upis u neko od specijalizovanih odeljenja gimnazija ili umetničke škole i smerove, i ove godine veći je nego što ima mesta za darovite, ali veći je i od broja dece koja će izaći na ove provere znanja i talenta, jer među njima ima i osmaka koji nameravaju da polažu, dva, tri, pa čak i pet prijemnih ispita. Na naš upit iz resornog ministarstva precizirali su da za polaganje prijemnih ukupno evidentirano 6.511 prijava, da je ukupan broj kandidata koji polažu 5.590, a da umetničkim školama i specijalizovanim gimnazijama i odeljenjima ima svega 4.230 mesta za buduće prvake.

– Za polaganje dva prijemna ispita prijavilo se ukupno 657 učenika, za tri prijemna ispita 101 učenik, za četiri 18 učenika i za pet dva učenika. Termini polaganja prijemnih su usklađeni (ili se mogu uskladiti jer se neki delovi ispita polažu u grupama koje se zakazuju u različitim terminima), tako da đaci mogu da pristupe polaganju više različitih prijemnih ispita – pojasnili su iz Ministarstva prosvete.

Napomenuli su da prema Zakonu o srednjem obrazovanju učenik ima svojstvo redovnog učenika u jednoj školi, osim ako se uporedo školuje u školi koja ostvaruje programe muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanja. Prema tome pojedini đaci mogu da upišu i dve specijalizovane škole za koje su položili prijemni ispit, što bi u praksi, primera radi, moglo da znači da učenik može paralelno da krene u prvi razred Matematičke gimnazije i srednje muzičke škole „Stanković” ili, recimo, u prvi razred Filološke gimnazije i baletske „Lujo Davičo”, ali ne može istovremeno da pohađa Matematičku i Filološku gimnaziju.

Ubedljivo najtraženije škole

Ne vlada jednako interesovanje osmaka za isti smer u različitim školama. Neke su, jednostavno, po čuvenju na glasu kao prestižne i u njima je konkurencija ogromna. Na upisu prošle godine najveće interesovanje bilo je za pojedine jezike u odeljenjima Karlovačke i Filološke gimnazije, za dvojezična odeljenja u Desetoj beogradskoj gimnaziji „Mihajlo Pupin”, Vazduhoplovnoj akademiji, gimnazijama „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu i „Svetozar Marković" u Nišu. Velika konkurencija bila je i za upis u odeljenja za đake sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku u Prvoj i Trećoj beogradskoj gimnaziji, kao i za upis u Sportsku i Matematičku gimnaziju, pokazuje evidencija Ministarstva prosvete.

Najslabije interesovanje za fiziku

Uvek bude više kandidata nego mesta i uvek ostane slobodnih stolica u klupama prvog razreda specijalizovanih smerova za talente na republičkom nivou. – Na prošlogodišnjem upisu u specijalizovana odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima i umetničke srednje škole ostalo je ukupno 697 slobodnih mesta. Najpopunjeniji smer u bio je za učenike sa posebnim sposobnostima za sport, a procenat popunjenosti upisne kvote iznosio je 97,5 odsto. Zatim slede umetničke

škole likovne oblasti (93 odsto) i gimnazijska odeljenja za scenske i audio-vizuelne umetnosti (91,4 odsto). Popunjenost IT odeljenja bila je 75,6 odsto pri čemu, zbog malog broja učenika koji su polagali prijemne ispite ili malog broja upisanih učenika, nije formirano šest odeljenja u pet škola. Najslabije interesovanje je zabeleženo u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku u koja je upisano 39 učenika, a planirano je 60. U ostalim specijalizovanim školama i odeljenjima popunjenost je iznosila između 80 i 90 procenata – precizirali su za „Politiku” iz prosvetnog vrha.