Sušenje evropske žile kucavice

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Problem niskog vodostaja Dunava u Mađarskoj se u novije vreme sve više tretira kao pitanje nacionalne bezbednosti, ekonomije i dugoročnog opstanka čitavih regiona, a ne samo kao meteorološka pojava. Stručnjaci upozoravaju da se zemlja nalazi u procesu postepenog isušivanja, koji traje godinama, a da je Dunav samo najvidljiviji pokazatelj dublje krize.

Ta reka je proteklih dana u Budimpešti bila na izuzetno niskom nivou za ovo doba godine. Prema zvaničnim podacima Hidrološke službe „Hidroinfo”, vodostaj kod mađarske prestonice je u sredu ujutru iznosio 92 centimetra, oko 13 časova 90, a u večernjim satima 88 centimetara. Procenjuje se da će nivo vode postepeno rasti, ali da će i dalje ostati u okvirima niskog vodostaja za ovaj period godine.

Za razliku od nekih drugih podunavskih zemalja, gde se već govori o potrebi da građani štede vodu, u Mađarskoj zasad nema opšteg apela stanovništvu da ograniči potrošnju. Problem se, međutim, tretira kao ozbiljan, pa su u fokusu poljoprivreda, upravljanje vodnim resursima, rečni saobraćaj i dugoročna bezbednost snabdevanja.

Najteža situacija je u regionu Velike mađarske ravnice. Stručnjaci kažu da je april bio izuzetno nepovoljan za poljoprivredu, sa vrlo malo padavina i da je u poslednjih 90 dana kiše bilo 20 do 70 milimetara manje od proseka. U najugroženijim delovima nedostaje oko 120 milimetara vlage u zemljištu. Kako navode, gornjih 20 do 30 centimetara zemljišta je gotovo svuda kritično suvo.

Mađarski problem, međutim, nije samo trenutni nizak vodostaj Dunava, već i širi vodni deficit. Organizacija OECD u svom izveštaju s početka ove godine ističe da je Mađarska na papiru vodom bogata zemlja, ali da većina njenih slatkovodnih resursa dolazi iz inostranstva. Klimatske promene pojačavaju rizike i od poplava i suša, dok ukupni obnovljivi slatkovodni resursi opadaju.

Vodosnabdevanje Budimpešte je, međutim, zasad stabilnije nego što bi se moglo zaključiti posmatranjem korita Dunava. Glavni grad se u velikoj meri snabdeva vodom dobijenom obalskom filtracijom. Ipak, nizak vodostaj može da optereti takav sistem ako suša potraje, tvrde nadležni, posebno imajući u vidu da su kod obalske filtracije važni i nivo vode u reci i stanje podzemnih voda. Kada se sušni period produži, padaju nivoi podzemnih voda, bunari imaju manji prinos, a sistem mora pažljivije da balansira između potrošnje, kvaliteta i raspoloživih količina.

Sudeći prema izveštajima medija, poljoprivreda je prva na udaru suše. Stručnjaci navode da je prošle godine sušom bilo pogođeno 550.000 hektara i da su osiguravajuće kuće isplatile skoro 40 milijardi forinti odštete. Ove godine bi, prema tim procenama, moglo biti i gore, jer je čak 90 odsto teritorije zemlje već u riziku od suše.

Novi premijer Peter Mađar najavio je da je od ministra ekologije Lasla Gajdoša zatražio plan pomoći poljoprivrednicima.

„Potreban nam je neposredan akcioni plan da bismo smanjili uticaj teške suše koja se očekuje ove godine, na vodne resurse, zaštitu prirode, predele i poljoprivredu”, naveo je Mađar.

Rečni saobraćaj je druga velika žrtva, jer nizak vodostaj podrazumeva da brodovi moraju da nose manje tereta nego u normalnim okolnostima. Tokom sličnog talasa niskog vodostaja u julu 2025, Atila Benčik, zamenik predsednika Mađarskog udruženja brodarstva, rekao je da su teretni brodovi na Dunavu mogli da plove sa samo 30 do 40 odsto kapaciteta, što je značilo da ostavljaju više od polovine tereta i da troškovi transporta mogu naglo da porastu.

Dunav je transportni koridor za žitarice, gorivo, građevinski materijal, hemijske proizvode i druge masovne terete i kada barže ne mogu da se pune do kraja, roba se prebacuje u više tura ili pak na druge vidove prevoza. To podiže cene, usporava isporuke i smanjuje prednost rečnog transporta, koji je inače jeftiniji i energetski efikasniji, upozoravaju ekonomisti.

Turistički kruzeri su nešto otporniji od teško natovarenih barži, ali ni oni nisu imuni na nizak vodostaj. U takvim situacijama menjaju se rute, skraćuju deonice, putnici se ponekad prebacuju autobusima između pristaništa, a manji „gaz” postaje presudan. Budimpešta kao turističko središte dunavskog priobalja zbog toga trpi pre svega logistički rizik, jer brodovi mogu da pristanu, ali planirani prolasci ka Beču, Bratislavi ili južno od grada, zavise od kritičnih plićaka na celoj ruti.

Najosetljivije pitanje je nuklearna elektrana „Pakš”, koja se nalazi na obali Dunava i koristi rečnu vodu za hlađenje. Prema podacima objavljenim prošle godine, reaktori koriste vodu iz Dunava, a propisano je da se proizvodnja mora smanjiti ako temperatura reke pređe 30 stepeni Celzijusovih. Mađarsko Ministarstvo energetike je tada navelo da klimatske promene sve češće dovode do dostizanja tog praga, naročito leti i pri niskim vodostajima.

Kako kažu u „Pakšu”, trenutno glavni problem nije temperatura vode, već pitanje šta bi se moglo dogoditi ako suša potraje do jula ili avgusta. Ova elektrana ima četiri reaktora ukupne snage oko 2.000 megavata, pa bi svako ograničenje njenog rada imalo značaj za elektroenergetski sistem zemlje.

Kada je reč o fabrikama, preduzećima i javnim ustanovama, zasad nema znakova da bi moglo doći do prekida rada zbog niskog Dunava. Rizik je indirektan, u vidu skupljeg transporta i navodnjavanja, većeg pritiska na lokalne vodovode i mogućih energetskih problema ukoliko tokom leta dođe do niskog vodostaja i visokih temperatura.

Mađarska se sa niskim vodostajima poslednjih decenija suočavala više puta. Posebno se pamte sušne godine: 2003, 2011, 2012, 2015, 2018, 2022. i 2025. U tim periodima problemi su bili otežana plovidba, pad podzemnih voda, štete u poljoprivredi, ugrožena vodena staništa faune i zabrinutost za industriju i energetiku.

Odgovor nadležnih na ovakve periode do sada je bio usmeren na zadržavanje vode u zemljištu, obnovu kanala, fleksibilnije upravljanje postojećom infrastrukturom i prekograničnu saradnju. Dunavska komisija je u aprilu ove godine objavila da su vodne uprave Austrije, Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Srbije i Ukrajine razmatrale hidrološke podatke i planove za 2026, s posebnim osvrtom na bagerovanje i održavanje plovnog puta. Zaključak je da Mađarska trenutno nije u fazi masovnih restrikcija vode, ali jeste pred ozbiljnom uzbunom.

Prema oceni Tibora Biroa, direktora Instituta za ekološku održivost i potpredsednika Mađarskog hidrološkog društva, ova zemlja je praktično u „kontinuiranom vodnom deficitu” još od 2017. godine. On je u emisiji „Plava planeta”, čiji je domaćin bivši predsednik Mađarske Janoš Ader, izjavio da se u zemlji smenjuju sušni periodi bez dovoljno vlažnih sezona, koje bi obnovile rezerve podzemnih voda.

Biro je upozorio da su u pojedinim delovima Mađarske nivoi podzemnih voda u poslednjih nekoliko decenija opali i za 10 do 12 metara. Posebno je ugrožen peščani region Homokhačag u centralnom delu zemlje, gde se već godinama beleži ubrzano isušivanje zemljišta. Prema njegovim rečima, suša više nije samo meteorološki, već i hidrološki i društveni problem, jer se sve teže obnavljaju i reke, i kanali, i podzemne rezerve.

Janoš Ader je ocenio da su posledice već dramatične i upozorio da u zemlji danas postoji 37 manjih vodotokova koji tokom leta periodično presušuju, što je do pre nekoliko decenija bilo karakteristično uglavnom za južnu Evropu. On je naglasio da je situacija naročito opasna jer se čak 95 odsto pijaće vode u Mađarskoj dobija iz podzemnih i obalski filtriranih izvora.

„Ne smemo dozvoliti da prekomerno eksploatišemo podzemne rezerve kao što se dogodilo u delovima Španije i Indije”, upozorio je Ader, dodajući da bi u narednih deset do 15 godina i poljoprivrednici i komunalni sistemi mogli da se suoče sa ozbiljnim nestašicama ako se sada ne preduzmu mere.

Mađarske vlasti poslednjih godina pokušavaju da promene pristup upravljanju vodama. Umesto decenijske politike brzog odvođenja vode posle poplava, sve više se praktikuje „zadržavanje vode u predelu”. To znači da se kanali, rukavci i plavne površine koriste tako da voda što duže ostane u zemljištu i dopuni podzemne rezerve.

Bivši državni sekretar za vodoprivredu Žolt V. Nemet izjavio je krajem 2025. da je Vlada zbog suše odobrila hitne mere za zadržavanje vode i izdvojila oko 4,7 milijardi forinti, odnosno približno 12 miliona evra. U okviru tih mera voda je namerno usmeravana u šumske i plavne predele na istoku zemlje kako bi se povećala vlažnost zemljišta i obnovili lokalni ekosistemi.

Mađarska danas pokušava da uvede model takozvanog mozaičnog zadržavanja vode. Ideja je da se voda ne koncentriše samo u velikim akumulacijama, već da se zadržava na što više tačaka – u kanalima, šumama, pašnjacima, starim rečnim rukavcima i močvarnim zonama. Stručnjaci smatraju da je to jedini način da se uspori pad podzemnih voda.

Nuklearni reaktori strepe od tople vode

Najosetljivije pitanje je nuklearna elektrana „Pakš”, koja se nalazi na obali Dunava i koristi rečnu vodu za hlađenje. Prema podacima objavljenim prošle godine, reaktori koriste vodu iz Dunava, a propisano je da se proizvodnja mora smanjiti ako temperatura reke pređe 30 stepeni Celzijusovih. Mađarsko Ministarstvo energetike je tada navelo da klimatske promene sve češće dovode do dostizanja tog praga, naročito leti i pri niskim vodostajima.

Kako kažu u „Pakšu”, trenutno glavni problem nije temperatura vode, već pitanje šta bi se moglo dogoditi ako suša potraje do jula ili avgusta. Ova elektrana ima četiri reaktora ukupne snage oko 2.000 megavata, pa bi svako ograničenje njenog rada imalo značaj za elektroenergetski sistem zemlje.