I životinje tuguju

Gotovo dve trećine naših sugrađana imaju psa ili mačku kao kućnog ljubimca, govore podaci iz najnovijeg istraživanja agencije „Ipsos” – broj kućnih ljubimaca porastao je čak za 11 odsto u odnosu na 2020. godinu. Broj pasa u domaćinstvima povećao se od 2020. sa 42 na 49 odsto, dok se broj mačaka povećao sa 28 na 34 procenta.

Zanimljivo je da tinejdžeri znatno češće imaju pse (82 odsto) nego mačke (26 procenata), dok u ostalim starosnim grupama nema značajnih razlika u preferencijama krznenih ljubimaca. Izuzetak su osobe starije od 60 godina, među kojima je manje onih koji imaju pse. Visoko obrazovani ređe imaju pse i najčešće nemaju ljubimca. Najveća razlika vidi se kod imućnijih – samo trećina njih ima psa, četvrtina mačku, a polovina nema nijednog krznenog prijatelja.

Očekivano, ljubimci su češći u ruralnim područjima, u kojima 76 odsto domaćinstava ima psa ili mačku, dok svega polovina porodica u gradu ima ljubimce. Gotovo polovina naših sugrađana kućne ljubimce vidi kao članove porodice, a ovaj odnos češće imaju žene – svaka druga smatra kućnog ljubimca članom porodice, u poređenju sa 40 odsto muškaraca. Kao članove porodice kućne ljubimce doživljava polovina generacije zed, 43 odsto milenijalaca, 46 odsto pripadnika generacije iks, dok je taj broj nešto manji kod bebi-bumera – 36 odsto.

Voleti životinje i imati kućnog ljubimca su dve odvojene emotivne priče, kojima je zajednički sadržalac ljubav, zahvaljujući kojoj vlasnici prilagođavaju život, planove, stambeni prostor i dnevni raspored aktivnosti – ne pada im teško šetnja ljubimca u gluvo doba noći, kao ni teška borba za njihov poslednji dah. Arheologija je prepuna dokaza o zajedničkim grobovima ljudi i životinja, a književnost bi svakako bila siromašnija bez knjiga kao što su „Mali princ”, „Lesi se vraća kući”, „Beli očnjak”, „Zov divljine”, „Umetnost vožnje po kiši” u kojima se govori o ljubavi prema životinjama.

Rukovođene idejom da sa životinjama stupamo u različite interakcije u rasponu od intenzivne privrženosti, preko ravnodušnosti do ciljanog uništavanja, autorke zbornika „Ljudsko-životinjski odnosi iz humanističke perspektive”, koji je izdao Institut za filozofiju i društvenu teoriju, osvetljavaju ove kompleksne odnose kroz prizmu filozofije, prava, sociologije, psihologije i antropologije. Publikacija je nastala u okviru istraživačke grupe „Sentience”, a kako je na njenoj nedavnoj promociji istakla Marija Branković, psiholog i vlasnica mačka Prleta, savremena nauka nedvosmisleno potkrepljuje ideju da su životinje osećajna bića.

– Filozof Meri Midžli kaže da je „ljudska predstava o životinji duboko i neizlečivo emotivna predstava”. Kembrička deklaracija o svesti koja predstavlja saopštenje grupe vodećih neuronaučnika ukazuje na to da sisare, ptice, ali i mnoge druge životinjske vrste treba smatrati osećajnim bićima. Ideje o tome da životinje tuguju, uspostavljaju odnose privrženosti između sebe ili s ljudima i anticipiraju budući odlazak kod veterinara, ne predstavljaju samo antropomorfizacije ili sklonost ljudi da pripisuju životinjama osobine i stanja nalik ljudskim, već su zaista nešto za šta su životinje kadre – ukazala je Brankovićeva.

Duga istorija suživota ljudi i životinja u odnosima koje karakterišu briga i uzajamna privrženost, ocenila je Brankovićeva, ima u savremenom društvu najčešći izraz u odnosu s ljubimcima.

– Psihologija potvrđuje da je briga o ljubimcima najčešće doživljena kao odnos međusobne privrženosti i posvećenosti, a ovaj odnos ocenjuje se kao sigurniji od partnerskog na svim procenjivanim dimenzijama. Ljudi koji brinu o životinjama često ih doživljavaju kao članove porodice i izvor socijalne podrške, a psihologija prepoznaje i ideju blagotvornog kontakta sa životinjama koji može dovesti do fizičkog, emocionalnog, kognitivnog i socijalnog boljitka za različite grupe ljudi. Studije pokazuju da među zatvorenicima koji učestvuju u programima intervencija sa životinjama dolazi do značajnog napretka u mentalnom zdravlju i međuljudskim odnosima, kao i do smanjenja recidivizma – zaključila je Brankovićeva.

Psiholog Anastasija Budžak, koja je na Filozofskom fakultetu u Beogradu odbranila prvu doktorsku disertaciju u oblasti psihologije interakcije ljudi i životinja, ocenila je da su životinje postale neizostavan deo svakodnevice i bitan deo interakcija.

– Ljudi su sposobni da ostvare značajne odnose sa životinjama. Zahvaljujući učestalosti ovih interakcija, one postaju važan faktor u formiranju socijalnog identiteta i vode boljem razumevanju životinja kroz identifikaciju i solidarnost s njima. Istraživanja govore da su žene sklonije, usled višeg nivoa empatije i činjenice što i same imaju podređen položaj u društvu, da u većoj meri smatraju da su životinje osećajna i svesna bića, pripisujući im kapacitete za različita osećanja, patnju i svest, nego muškarci. Druge studije ukazuju na to da mlađa populacija ima pozitivniji stav prema životinjama i da se u većoj meri zalaže za njihova prava i dobrobit... S druge strane, postoje istraživanja koja ne potvrđuju ove nalaze – navela je Budžakova.

U okviru studije sprovedene u našoj zemlji, kako je ukazala, pokazano je da nivo obrazovanja nije značajno povezan sa odnosom prema životinjama.

– Dok su neke studije pokazale da obrazovaniji ispitanici imaju pozitivniji stav prema životinjama. Osobe koje se u većoj meri zalažu za politički konzervativizam više podržavaju i različite oblike eksploatacije životinja, kako u našoj zemlji, tako i u svetu, a ljudi koji imaju pozitivne odnose prema životinjama u većoj meri vrednuju samostalnost u mišljenju i delovanju, u potrazi su za izazovima i novinama i imaju izraženiju brigu za druge i toleranciju – kazala je Budžakova.

Jedne volimo, drugih se plašimo, a treće jedemo

Objašnjavajući da u našem odnosu prema životinjama postoji hijerarhija, dr Maja Pasarić sa Instituta za etnologiju i folkloristiku u Zagrebu podsetila je da neke životinje volimo, drugih se plašimo, a treće jedemo, ne razmišljajući mnogo o moralnim aspektima te situacije. – Istraživanja govore da onako kako se odnosimo prema životinjama, tako se ponašamo prema drugim ljudima i socijalnim grupama. Životinje imaju različita afektivna stanja, a istovremeno znamo da imaju terapeutski efekat na ljude i pozitivno utiču na smanjenje anksiozno-depresivnih simptoma. Bez obzira na superioran odnos koji imamo prema ljudskoj vrsti, mnogo smo sličniji životinjama nego što to mislimo – zaključila je ona.