Novi smisao starih stvari

Novi album Katarine Kačunković, pod nazivom „New Life”, odnedavno je u prodaji. Ovaj album EP formata dolazi kao pravo osveženje za sve ljubitelje savremenog džez zvuka.

„New Life” se samo u najkraćim crtama može okarakterisati kao džez ostvarenje. Ipak, ova konstatacija nije potpuna, s obzirom na to da se na albumu može osetiti specifična fuzija srodnih pravaca – ritma i bluza, fanka, „smooth” džeza, ali i svinga i evergrina.

Iako „New Life” predstavlja Katarinino drugo studijsko ostvarenje, ova pevačica već duže uspešno istrajava u turbulentnim vodama domaće muzičke scene. Nakon završene Muzičke škole „Stanković” i boravka u Londonu vraća se u Srbiju gde postaje solista Big benda RTB-a. Sarađivala je sa mnogim imenima domaće scene. Pomenimo samo neke: Zvonimir Skerl, Rade i Ognjen Radivojević, Vasil Hadžimanov, Bisera i Senka Veletanlić, Aleksandra i Kristina Kovač, Vladana Marković... Njen vokal se, između ostalog, može čuti i na nosačima zvuka „Balkan asimetrija” („Hazari”) ili kompilaciji „Beogradska džez scena” iz 1993. godine.

Kačunkovićeva u razgovoru za „Politiku” kaže da su segmenti albuma (poput teksta za naslovnu pesmu) odavno bili gotovi, ali da je njen lični osećaj bio da je upravo sada pravi momenat da se to što je snimljeno i „zavrti”.

– Sama pesma „New Life” je višeznačna. U jednu ruku može se okarakterisati kao odnos između dvoje ljudi koji se vole. Šire gledano, nosi elemente onog što svi mi u nekom trenutku svog života poželimo. A to je da ostavimo za sobom delove ili pak ceo stari život iza sebe, neke navike, uzaludna nadanja, strahove, i da slobodni, puni onog iskrenog, dečjeg, osećanja krenemo novim putem.

Iako je svoje rane muzičke korake napravila u klasičnoj muzici, Katarinina karijera je uglavnom u vezi sa džezom. Kaže da su oba vida umetnosti njene velike ljubavi, svaka na svoj način.

– I u klasici i u džezu najveću draž predstavlja mogućnost da se novom energijom i idejom interpretira nešto što je, uslovno rečeno, „staro”. Mnoge „priče” su već ispričane, ali ljudi im se često vraćaju. Jedan od razloga leži u tome da i u „starim” stvarima, pa tako i pesmama, možemo naći novi smisao.

Svoj višegodišnji rad u Big bendu Katarina opisuje kao izazov za svakog perspektivnog muzičara, gde individualnost poprima „patinu” profesionalnosti rada unutar kolektiva.

– Za mene institucija kao što je Big bend uvek predstavlja motiv više da se iznova dokažem. Taj osećaj „moći” koji se dobija u njegovom zvuku retko je ponovljiv. U takvom kolektivu se tačno zna ko šta radi. Nema mnogo aranžmanskih i drugih odstupanja. Ta vrsta „strogoće”, naravno u pozitivnom smislu, dobro utiče na razvoj i profilisanje nečijeg talenta.

Prema rečima naše sagovornice, određeni momenti albuma „New Life” na izvestan način ostavljaju odškrinuta vrata ka onom što možemo očekivati na njenom sledećem nosaču zvuka.