Marta Kos u misiji advokata Prištine

Pokušaj da na mala vrata Priština izađe iz izolacije i da se preko albanskih lobista u Evropskoj uniji ova teritorija predstavi kao legitimna i legalna tvorevina – tako bi mogla da se protumači izjava Marte Kos o „ohrabrujućem” razvoju događaja u vezi sa pet članica EU koje ne priznaju tzv. Kosovo. Poruka evropske komesarke za proširenje mogla bi da znači i da se događa nešto daleko od očiju javnosti u diplomatskim krugovima, jer ne postoji nijedan signal da bilo koji od tih pet nepriznavača u okviru Unije namerava da promeni svoj stav, koji je veoma čvrst po ovom pitanju.

Ubrzo nakon ove objave, usledila je i prva poseta Marte Kos Prištini, a uoči toga iz Evropske komisije je saopšteno da ova poseta naglašava nepokolebljivu podršku EU „evropskoj perspektivi Kosova i potrebu za brzim i odlučnim reformama kako bi se unapredio put ka evropskim integracijama”. Evropska komesarka se sastala sa premijerom privremenih prištinskih institucija Albinom Kurtijem, a u zajedničkom obraćanju je poručila da put ka članstvu u EU direktno zavisi od uspeha u dijalogu sa Beogradom i u sprovođenju reformi.

Naglasila je da „to znači i potrebu rešavanja pitanja vezanih za srpske institucije na inkluzivan način, u konsultacijama sa srpskom zajednicom i u okviru dijaloga”. Međutim, na pitanje da li će EU usloviti Srbiju u napretku na evropskom putu „privođenjem pravde odgovornih za Banjsku”, Marta Kos je rekla da je to veoma važno pitanje za evropski put Srbije. „To proizlazi iz non-pejpera iz novembra 2024. o privrženosti Srbije da se to reši i naravno očekujemo da se to implementira”, rekla je ona, a na pozive na dijalog Kurti je reagovao novim optužbama i postavljanjem uslova.

Šta god da je po sredi u slučaju poruke o „ohrabrujućem” razvoju kada je reč o pet država koje ne priznaju tzv. Kosovo i posete evropske komesarke Prištini, jedno je izvesno – da se Srbija, na osnovu izjava sa pojedinih adresa iz Brisela, suočava sa snažnim i svakodnevnim pritiscima. To potvrđuje i objava koja se tek kasnije ispostavila kao netačna, da su zamrznuta sredstva koja Srbija dobija od Evropske unije. Konstantni pritisci svedoče da se iza kulisa odvijaju procesi koji imaju cilj da slome Beograd koji bi, po stavovima neoliberalnih snaga na Starom kontinentu, trebalo da dovedu do uzajamnog priznanja Srbije i njene teritorije Kosova i Metohije. U finišu geopolitičkih preslagivanja u Evropi i svetu, zapadni deo međunarodne zajednice koji gubi pravo koje je sam sebi dao, da po svojoj volji, mahom nasilno, određuje ko će jednom zemljom upravljati i kakve će odluke donositi.

Nerešeni status Kosova i Metohije im je kost u grlu koju žele što pre da reše. Ostale države koje vode suverenističku politiku otvoreno govore da je Kosmet presedan sa stanovišta međunarodnog javnog prava, kakav bi se već sutra mogao primeniti i na njihovim teritorijama. To su prepoznali pre svih, pet članica Evropske unije – Rumunija, Slovačka, Kipar, Španija i Grčka, koje ne priznaju nezavisnost Kosova, a priča o tome da bi neke od njih mogle da promene stav ponovo je aktuelizovana.

Povodom toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je za neke zemlje siguran da neće „okrenuti ploču”, ali da u jednu nije. „Ali ne želim da iznosim javnu sumnju, jer to nisu uradili. I dok to ne urade, naši su veliki prijatelji”, rekao je on.

Nije nikakva tajna da je na jednoj konferenciji, o kojoj je pisao poznati nemački diplomata Vili Vimer, a koju su organizovali Amerikanci krajem aprila 2000. godine upravo u Bratislavi i gde su prisustvovali visoki političari sadašnje Evropske unije, doneta odluka da se nezavisnost Kosmeta mora priznati u granicama u kojima je sada i u okviru NATO-a. Iako je odluka doneta jednoglasno, sama činjenica da se o tome još govori više od četvrt veka kasnije, govori da za tako nešto još nema konsenzusa i da se ovakve izjave povremeno plasiraju kao jedan vid pritiska. I to ne samo na tih pet država članica Unije, nego i na Srbiju, koja bi mogla da se eventualno pokoleba i da sama napravi neki neoprezan potez koji bi u evropskim centrima moći mogao da se protumači kao neka vrsta konkludentnog priznanja Kosova. Prema tome, izjava Marte Kos je usmerena ka državama članicama EU koje nisu priznale nezavisnost takozvanog i lažnog Kosova, nego je ovo i svojevrsni vid pritiska na Beogradu.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je pitanje rešavanja kosovskog problema visoko na agendi Evropske unije i da se o tome intenzivno razgovara, ali i da je teško da će Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija promeniti stav. Za „Politiku” ističe da su svakako pregovori sa tih pet država jedan od ciljeva Evropske komisije kako bi se, na neki način, ispostavio neki predlog za rešenje kosovsko-metohijskog pitanja. „Ništa manje nije važna ni poruka da se pitanje Kosova i Metohije visoko kotira na agendi Evropske unije i da se ta priča, zbog geopolitičkih razloga, na neki način ubrzava. To možemo da zaključimo iz nekih drugih informacija, recimo iz aktuelizovanja pitanja članstva Kosova u Savetu Evrope, kao i iz pritisaka Nemaca i Britanaca u tom pravcu. Mislim da je izjava Marte Kos data u tom kontekstu”, kaže Milivojević.

Kada se pogledaju zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosmeta, u diplomatskim krugovima se može čuti da su dve od tih država najsigurnije da nikada neće povući taj potez. Tu se misli na Kipar iz razloga severnog dela Kipra koji je pod turskom okupacijom i upravo zbog toga je teško očekivati takav presedan. Sa druge strane, Španija, koja od izlaska Velike Britanije iz EU ima sve veći uticaj, ali i dovoljno političke moći da se odupre pritisku, ima i svoje razloge zašto neće da prizna nezavisnost Kosova. Kao glavni razlozi su činjenice da na svojoj teritoriji imaju regionalne vlade koje imaju slične ambicije kao kosovski Albanci, što se moglo videti proteklih decenija.

Ostale tri države jesu više izložene tom izazovu. Slovačka, Rumunija imaju svoje probleme, ali ne tako velike u tom teritorijalnom smislu. Grčka podržava Kipar, ali sa druge strane, u javnosti je bilo naznaka da bi u budućnosti mogla da podlegne pritisku po pitanju priznanja tzv. Kosova.

Upravo se u diplomatskim krugovima može čuti da je navodno Atina najviše pritisnuta, iako su grčki zvaničnici demantovali da planiraju priznanje. Takvi glasovi su ipak, najglasniji u nekim srpskim medijima nego u Grčkoj, kao da ima kod nas i onih koji to priželjkuju zbog svojih političkih interesa na opozicionom spektru. Navodno, unutar Ministarstva spoljnih poslova Grčke postoji jedna grupa diplomata koja misli da bi bilo korisnije za grčke nacionalne interese da se približi Albaniji. Oni procenjuju da ako Grčka prizna nezavisnost Kosova, korist će biti veća nego da održava odnose sa Beogradom, koji se više baziraju na tradiciji i emocijama.

Kada se analizira pet država EU koje ne priznaju jednostrano proglašenju nezavisnost Kosova i Metohije, iskusni diplomata Zoran Milivojević smatra da teško može doći do promene stava. „Kada je reč o Španiji, teško da ima šanse da promeni stav, zato što su razlozi zbog kojih ona ne priznaje KiM i dalje aktuelni, pre svega pitanje Katalonije i Baskije. Za Kipar mislim da ima najmanje šanse za promenu stava, jer bi time ušao u zamku da mora da dovede u pitanje i sopstveni teritorijalni problem, odnosno sever zemlje. Grčka je vezana kiparskim pitanjem i to je za nju pitanje teritorijalnog integriteta Kipra i grčko nacionalno pitanje. Ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova pre svega zbog Kipra. Ona sama, kao država, nema direktan razlog za takav stav, ali kiparsko pitanje je za nju strateško nacionalno pitanje”, kaže Milivojević.

Kada je reč o Rumuniji, Milivojević ističe da je njen motiv pre svega princip. „Ona u tom kontekstu ima u vidu i istorijska pitanja, uključujući Besarabiju. U poslednje vreme, ponovo se pominje ujedinjenje Moldavije i Rumunije i uvođenje rumunskog jezika kao zvaničnog u Moldaviji. Taj proces daje dodatnu težinu rumunskom principijelnom stavu. Bukurešt se drži tog principa i nikada se nije odrekao stava prema Besarabiji. Smatram da je to njihov ključni motiv. Ostaje Slovačka. Tu je pitanje slovačko-mađarskih odnosa. Imamo novu vlast u Mađarskoj i vidimo da se nacionalna politika ne menja. Za Slovačku je to takođe principijelno pitanje i ne očekujem promenu stava, iako očigledno postoji određeni pritisak i aktivnosti u tom pravcu”, navodi Milivojević.

Dodaje da bi Marta Kos pod ohrabrujućim znacima mogla da misli i na tzv. Ohridski sporazum. „Moguće je da na toj osnovi gospođa Kos i Evropska komisija grade svoju poziciju, jer sve članice EU to prihvataju i jer se insistira da je ohridski sporazum pravno obavezujući. To je ono što Srbiju obavezuje u pregovaračkom okviru kao završni čin normalizacije. Moguće je da se na tome gradi strategija i da se time prevaziđe činjenica da pet država ne priznaje Kosovo i Metohiju”, ističe Milivojević.

A politička analitičarka Milana Vuković kaže da je nedavna izjava Marte Kos o navodnoj mogućnosti da pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova, promene svoju odluku, otvorila brojna pitanja o tome koji je motiv za ovakvo istupanje baš u ovom trenutku i da li je to samo odraz lične projekcije ili ima utemeljenje zasnovano na činjenicama. Za „Politiku” kaže da bez ikakve sumnje, konačno rešavanje pitanja nezavisnosti i međunarodnog priznanja tzv. Kosova jeste jedan od dugogodišnjih ciljeva koje je briselska administracija postavila ispred sebe.

„Upravo je nepriznavanje lažne kosovske države jedan od glavnih simbola izostanka konsenzusa između do tada vrlo kompaktne i homogene politike Evropske unije, budući da se pet članica ove organizacije već više od 18 godina čvrsto drži svog principijelnog stava prema zaštiti teritorijalnog suvereniteta i integriteta naše zemlje. Odmah nakon izjave evropske komesarke, zvaničnici Rumunije i Slovačke su izdali saopštenja u kojima se decidno navodi da ostaju pri svom stavu i da pitanje eventualnog priznavanja nije uopšte tema koja se pominje u političkom diskursu pomenutih zemalja. Svakako ne smemo prenebregnuti ni subjektivni odnos koji pojedine zemlje imaju prema ’kosovskom pitanju’, imajući u vidu njihove unutrašnje probleme i narastajuće separatističke težnje određenih političko-teritorijalnih oblasti (poput Katalonije u Španije ili problema sa ’turskim’ delom Kipra), te da su vrlo svesne da jednostrano proglašena nezavisnost tzv. Kosova predstavlja otvaranje Pandorine kutije, a širenje ovakvog trenda imalo bi sigurno negativne refleksije i po teritorijalni integritet tih zemalja”, navodi Vukovićeva.

Dodaje da je snažna diplomatska ofanziva i akcija „otpriznavanja” tzv. nezavisnosti jedna od okosnica spoljne politike naše zemlje, koja je nesumnjivo doprinela tome da se spreči ulazak lažne države u Ujedinjene nacije i brojne druge međunarodne organizacije, uprkos agresivnom lobiranju prištinskih vlasti, ali i velikoj podršci od strane moćnih evropskih država pod čijim patronatom se tzv. Kosova nalazi. „Odlučnost u odbrani teritorijalne celovitosti naše zemlje, kao i nepokolebljivost kada je u pitanju zaštita nacionalnih interesa, umnogome je doprinela očuvanju suverenosti Srbije. Istovremeno, kosovski primer jasno nam pokazuje da je ’političko jedinstvo’ unutar Unije danas samo floskula i da sve češće možemo čuti disonantne tonove, ali i očekivati poteze kojima države članice štite, pre svega, ono što je interes njihove države i naroda, ne prateći slepo instrukcije od strane briselske administracije”, zaključuje Milana Vuković.

Politika Beograda nepremostiva prepreka za sve koji bi da otcepe KiM

Milana Vuković podseća da su evropski zvaničnici u više navrata najavili mogućnost redefinisanja političkog modela na kojem trenutno Unija počiva, kako bi funkcionisanje zajednice bilo što efikasnije u budućnosti. Takođe, najavljeno proširenje Evropske unije, gde bi zemlje zapadnog Balkana imale poseban status, a Beograd i Priština bili ravnopravni kandidati u daljem procesu integracija, predstavlja još jedan pokušaj Brisela da Srbija prihvatanjem takve političke konstrukcije da politički i pravni legitimitet bespravno otcepljenom delu svoje teritorije, a što bi kasnije tzv. Kosovu otvorilo vrata za ulazak u UN, ali i saveze poput NATO-a.

„Suverena i slobodarska politika, trasirala nas je kao garanta očuvanja međunarodnog prava, ali i respektabilnog faktora na svetskoj političkoj pozornici, uprkos brojnim pritiscima sa kojima se susrećemo zbog našeg nepokolebljivog stava da nikada nećemo ni de fakto ni de jure priznati jednostranu nezavisnost. Mudrom i vizionarskom politikom predsednika Aleksandra Vučića nastavljamo da promovišemo mir i stabilnost, pružamo ruku i pozivamo na dijalog zvaničnike iz Prištine, ali uz jasne poruke da će Srbija zaštiti svoj narod u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji i da nećemo dozvoliti nove progone i i egzoduse srpskog življa. Upravo će to biti nepremostiva prepreka svima onima koji se bore da Kosmet jednog dana više ne bude deo Srbije”, zaključuje Milana Vuković.

Kurtijevi snovi o članstvu u EU

Premijer u tehničkom mandatu Albin Kurti zatražio je od EU da KiM što pre dodeli status kandidata i otvori pregovore o članstvu, ističući da „Kosovo” ne sme da zaostaje u procesu evropskih integracija. „Za Kosovo, EU nije daleka realnost niti skup standarda koje treba ispuniti. Ona je prirodni dom našeg društva, okvir naših reformi i budućnost naših građana koja je već izabrana. Više od 80 odsto naših građana podržava članstvo u Evropskoj uniji, što je jedan od najviših nivoa podrške bilo gde u Evropi”, rekao je Kurti. Dva dana kasnije tzv. ministar spoljnih poslova i dijaspore KiM Gljauk Konjufca izjavio je u Briselu, da „Kosovo” traži ravnopravan i pravičan tretman od EU, naglasivši da je „zemlja spremna da ide napred u okviru meritokratskog procesa”.

Realnost je, međutim, daleko drugačija. Komentarišući ove izjave, vršiteljka dužnosti šefice Kancelarije Evropske unije na KiM Eva Palatova izjavila je da Priština ne može automatski da dobije status kandidata za EU i da mora da ubedi svih 27 država članica. „Znam, gospodine premijeru, da želite da EU nastavi sa aplikacijom za članstvo, koju ste predali tokom češkog predsedavanja u Pragu. Ali dozvolite mi da budem iskrena, Brisel ne može jednostavno da dodeli status kandidata. Vi morate da ubedite 27 država članica”, rekla je ona.