Treća revizija nefinansijskog aranžmana između Srbije i MMF-a

Zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije sa misijom MMF-a održani su u Beogradu od 23. aprila do petog maja ove godine, povodom trećeg razmatranja (revizije) sprovođenja ekonomskog programa podržanog aktuelnim Instrumentom za koordinaciju politike (PCI – Policy Coordination Instrument), koji je MMF odobrio Srbiji decembra 2024. godine. Prvo i drugo razmatranje sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa okončani su u junu i decembru prošle godine odlukama Izvršnog odbora MMF-a o njihovom završetku.

Instrument za koordinaciju politike je savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Odobrava se zemljama koje su posvećene reformama i koje sprovode snažnu i kredibilnu ekonomsku politiku. On je nefinansijski aranžman namenjen zemljama članicama kojima ne treba finansijska pomoć, već žele podršku u oblikovanju i sprovođenju ekonomskih reformi. Pruža okvir za makroekonomsku stabilnost, potvrđuje kredibilitet politika i signalizira posvećenost strukturnim reformama. Cilj je nadzor i potvrda uspešnosti sprovođenja ekonomskog programa zemlje, što investitorima šalje pozitivan signal o sigurnosti ulaganja. Koristi se za podršku strukturisanim reformama, održavanje fiskalne discipline i jačanje ekonomske stabilnosti. Srbija je i ranije koristila ovaj instrument. Omogućava da MMF donosi redovne ocene o ekonomskoj situaciji i adekvatnosti mera koje vlasti sprovode.

Tokom razgovora razmotreni su najnovija makroekonomska kretanja, ekonomski izgledi i rizici, kao i ključna pitanja u vezi s realizacijom ekonomskog programa i napretkom u sprovođenju reformi. Pored plenarnog susreta u NBS, misija MMF-a razgovarala je s ministrom rudarstva i energetike Srbije, ministrom finansija Srbije, predsednikom Vlade Srbije i predsednikom Republike Srbije.

Misija MMF-a nakon završetka razgovora izdala je zvanično saopštenje, objavljeno na njegovom sajtu.

Navedeno je da se, poput drugih zemalja, Srbija suočava sa znatnim nepovoljnim efektima rata na Bliskom istoku. Rat utiče na ekonomiju preko viših cena energije i veće neizvesnosti, što se negativno odražava na privatne investicije i potrošnju. Očekuje se da će rast iznositi iznad dva procenta u 2026. i potom se ubrzati na četiri procenta u 2027, uz podršku realnih porasta dohotka, novih izvoznih kapaciteta u prerađivačkom sektoru, oporavka poljoprivredne proizvodnje, investicija u infrastrukturu i energetiku, kao i turizma povezanog s izložbom Ekspo.

Inflacija je ostala umerena, čemu su doprineli privremeno smanjenje akciza na gorivo i dosadašnji neznatan uticaj postepenog ukidanja kontrola marži i cena hrane i osnovnih potrepština. Zahvaljujući slabijim od očekivanih pritisaka cena hrane po osnovu faznog ukidanja kontrole marži i cena, očekuje se da će prosečna inflacija biti niža nego u izveštaju iz aprila, na nivou od 3,5 procenata u 2026. i 4,5 procenata u 2027. Prema prognozama, inflacija bi trebalo privremeno da premaši gornju granicu ciljanog opsega NBS krajem 2026, kao efekat transmisije viših cena energije, postepenog vraćanja marži koje su distributeri hrane izgubili dok su kontrole bile na snazi, kao i povišene inflacije usluga nakon nedavnih povećanja zarada. U 2027. široka potrošnja u vezi s izložbom Ekspo doprineće cenovnim pritiscima, ali se očekuje da će se inflacija vratiti u ciljani opseg NBS do sredine godine.

Izneto je da se projekcija suočava s neuobičajeno visokim nivoom neizvesnosti. Dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku i posledični dodatni poremećaji na tržištu energije – što predstavlja potencijalan nepovoljan scenario – podrazumevaju znatne rizike da bi rast mogao da bude niži, a inflacija viša od projektovanih nivoa. Ponovno intenziviranje političkih tenzija u zemlji ili kašnjenja u rešavanju pitanja NIS-a mogli bi da se dodatno negativno odraze na ekonomiju.

MMF navodi da snažni „baferi” Srbije – umereni javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem – pružaju čvrstu osnovu za prevazilaženje ponovljenih šokova. Zadržavanje razboritih i predvidivih makroekonomskih politika i dalje je od suštinskog značaja za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika. Smanjenja akciza na gorivo trebalo bi, po preporuci MMF-a, ukinuti u bliskoj budućnosti. Monetarna politika treba da ostane oprezna i možda će morati da se pooštri ukoliko se viši troškovi energije pretoče u šire poraste cena, na primer, kroz porast zarada ili viša dugoročna inflatorna očekivanja.

U nepovoljnom scenariju znatnog i upornog povećanja cena nafte, Srbija bi primenila dodatne privremene i ciljane mere kako bi podržala nesmetano makroekonomsko prilagođavanje i zaštitila ugrožena domaćinstva. Vlasti u Srbiji nastojale bi da ove troškove uklope u gornju granicu fiskalnog deficita od tri procenta BDP-a, kroz dalju reprioritizaciju kapitalne potrošnje.

Srbija radi na realizaciji fiskalnih i strukturnih reformi. Vlasti su objavile prvu aktuarsku analizu penzionog sistema i pripremaju svoj prvi izveštaj o poreskim rashodima, paralelno s implementacijom ključnih preporuka iz prošlogodišnje Evaluacije fiskalne transparentnosti koju je MMF sproveo. MMF podržava Poresku upravu Srbije u rešavanju problema nedovoljnog broja zaposlenih, unapređenju digitalizacije i jačanju poštovanja propisa u vezi s PDV-om, a takođe pruža tehničku pomoć u oblasti unapređenja upravljanja javnim investicijama, što bi trebalo da omogući da sistematska analiza troškova i koristi svih novih projekata javnih investicija bude osnova za transparentan i delotvoran izbor projekata. Brzo izmirenje unutrašnjih docnji i mere za sprečavanje novih docnji u Putevima Srbije od ključnog su značaja.

U energetskom sektoru, nedavna poboljšanja upravljanja treba očuvati, dok je neophodan brži napredak u reformi državnih preduzeća u cilju povećanja efikasnosti, naročito dok se Srbija priprema za velika ulaganja u energetiku, upozorava MMF. Godišnja indeksacija tarifa za domaćinstva prema inflaciji, u skladu s međunarodnom praksom, podržala bi finansijsku održivost energetskih državnih preduzeća. Jačanje discipline plaćanja dužnika prema energetskim preduzećima pitanje je socijalne pravičnosti i od presudnog je značaja u uslovima skuplje energije. Novi domaći porez na ugljenik pomoći će Srbiji da se prilagodi EU i podržati prelazak na efikasniju proizvodnju i upotrebu energije.

U uslovima napetog tržišta rada, budući rast sve više će zavisiti od rasta produktivnosti, što zahteva brži napredak u poboljšanju poslovnog okruženja. Prioriteti obuhvataju jačanje delotvornosti pravosuđa u privrednim predmetima, održavanje fleksibilnosti tržišta rada i pojednostavljenje poslovne regulative, izdavanja dozvola i inspekcijskog nadzora. Reforme u cilju olakšavanja trgovine mogu dodatno podržati integraciju Srbije u evropska tržišta, uz doprinos smanjenju troškova za potrošače u Srbiji, navedeno je u saopštenju MMF-a.

***

Misija MMF-a i srpske vlasti postigli su dogovor na nivou tima o trećoj reviziji u okviru MMF-ovog Instrumenta za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.

Privredni rast će se ubrzati u odnosu na 2025, ali će se na njega negativno odraziti prelivanje efekata rata na Bliskom istoku u 2026. U 2027. ekonomske aktivnosti će biti podržane potrošnjom povezanom s izložbom Ekspo. Zbog viših globalnih cena energije i primarnih proizvoda, očekuje se da će inflacija zabeležiti umeren porast i privremeno premašiti gornju granicu ciljanog opsega NBS na kraju 2026, pre povratka u opseg do sredine 2027. Monetarna politika treba i dalje da ostane oprezna i možda će morati da se pooštri ukoliko se viši troškovi energije pretoče u dugoročna inflatorna očekivanja i izazovu indirektne efekte.

Navedeno je da srpske vlasti ostaju opredeljene za ograničenje fiskalnog deficita od tri procenta BDP-a u periodu 2026–2027. i specijalna fiskalna pravila o platama u javnom sektoru i penzijama. Smanjenja akciza na gorivo uvedena u martu i aprilu 2026. amortizovala su udar cena nafte, ali bi ih trebalo ukinuti u bliskoj budućnosti, kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje energije i očuvala fiskalna održivost. Srpske vlasti rade na realizaciji fiskalnih i strukturnih reformi. Sistematska primena transparentne analize troškova i koristi na sve nove projekte javnih investicija predstavlja prioritet. Potreban je brži napredak u unapređenju poslovnog okruženja kako bi se ubrzao srednjoročni rast. Nastaviće se intenzivne međusobne konsultacije uz praćenje razvoja ekonomskih uslova, kako bi se obezbedio kontinuirani napredak ka ciljevima programa.

*Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista