Sa reči na dela

Pažljivo sam slušao svaku rečenicu koju je izgovorio predsednik Srbije na konferenciji za štampu u subotu, na kojoj je zajedno sa direktorom policije iznosio određena zapažanja u vezi sa nestankom izvesnog Aleksandra Nešovića Baje, verovatno ubijenog, a u čemu su učešće uzeli, po onome što Više javno tužilaštvo u Beogradu na osnovu naredbe koju je obelodanilo, i pojedini policijski službenici, tj. čak i sam dojučerašnji načelnik beogradske policije Veselin Milić. Ne želeći da ulazim koliko su sumnje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu opravdane, na kraju krajeva vodi se istraga, te samim tim ne želim bilo koga da okrivljujem jer se kao advokat kruto držim načela da niko nije kriv dok se krivica ne dokaže – osvrnuću se samo na određene rečenice koje je predsednik države izgovorio, a koje su užasno zabrinjavajuće i koje meni lično kao nekom ko je o tome dosta pisao i govorio daju za pravo da ih analiziram.

Jedna od njih je svakako i ta, a ponavljam da je nju izgovorio predsednik države, da nam više od pola narko-dilera obezbeđuju pripadnici MUP-A. Složićemo se, jezivo priznanje koje svakog normalnog čoveka, što bi se reklo običnog građanina, dovodi do toga da se zapita da li policija štiti građane od kriminalaca ili se više bavi zaštitom kriminalaca. Razumem najavu predsednika da će se doneti zakon po kome će leteti svako iz policije ko radi dodatni naknadni posao, posebno ovakav u smislu pružanja zaštite određenim tajkunima, osobama sa druge strane zakona, kao i rada poslova obezbeđenja određenih ugostiteljskih objekata, ali uprkos tim zabranama naši policajci to rade, jer tako sebi obezbeđuju dodatni prihod, a veoma često i određene konekcije koje im životno dosta znače.

Postavlja se pitanje zašto se do sada nije reagovalo, odnosno šta radi Služba unutrašnje kontrole u MUP-u? Kako je moguće da ta služba nije znala za kontakte načelnika beogradske policije? Čemu ona zapravo služi? Da li će se novim zakonom nešto pooštriti, zaista ne znam, ali svakako da sami propisi nisu toliki problem, koliko je problem njihova primena, jer neretko kolega ne želi da udari na kolegu, a onda dobijemo kao proizvod ovo što smo dobili.

Znate, kada se načelnik gradskog SUP-a glavnog grada osumnjiči za ovako teška krivična dela, a sumnjiči se za neprijavljivanje krivičnih dela, uklanjanje tragova izvršenja krivičnog dela, pa čak i za saučesništvo, složićemo se da će svako pomisliti da smo postali Meksiko, tačnije Sinaloa, jer baš tamo gotovo kompletna policija radi za narko-kartel. Zato je nemoguće mirno oćutati na tvrdnju predsednika da nam tolike narko-dilere obezbeđuju policajci, jer ukoliko se nešto radikalno ne preduzme, doživećemo sudbinu meksičkih teritorija gde vojska i policija ne smeju da zađu i da pravu vlast vrše narko-bande koje pod direktnom kontrolom imaju policiju, lokalne političare, poslanike, ministre. Dakle, vreme je da se sa reči pređe ne dela i da se pokrene sveobuhvatna akcija čišćenja policije od onog pozornika do direktora, svako da se nađe na proveri i na udaru.

Saglasan sam sa tim da je samo po sebi sumanuto da država uloži u školovanje policajca, a da on po završetku tog školovanja i ulaganja države u njegovo obrazovanje pređe da radi protiv države, odnosno da štiti nekog narko-dilera. No, mora se priznati i sledeće, a to je da je sistem apsolutno kolabirao, što potvrđuju reči samog predsednika države još odranije, tačnije od momenta kada je rekao da je najveći deo MUP-a, posebno beogradske policije, prošle godine 15. marta bio spreman da učestvuje u obojenoj revoluciji i da je otkazao poslušnost vlastima.

Sjajno je to što je na sopstveni obraz predsednik Republike uspeo da obezbedi za Srbiju fenomenalnu spoljnopolitičku poziciju, jer ruku na srce spoljna politika Srbije nikada nije bila bolja. Super je što je podignut standard, ekonomija je ojačala, finansije su nikad stabilnije, vojska nikad jača, dolaze nam fabrike, niču naučno-tehnološki centri, ljudi prilično dobro žive, no ono što je problem jeste trulež sistema. Najveća greška, zapravo ono što će razoriti sadašnju vlast, jeste dopuštanje totalnog sloma sistema kojim upravljaju oni koji nikada nisu bili birani, a koji su kroz mrežu koju su unutar sistema napravili taj isti sistem doveli do pucanja. Raznih grupacija tu ima, od onih koji rade za kriminalne gangove, a vidimo da su ti veoma povezani sa policijom, pa i sa pravosuđem, do onih koji na međunarodnom nivou, najviše preko domaćeg NVO sektora, haraju srpskim institucijama.

Došli smo u fazu da je pozicija ministra nevažna i nebitna, da je sama vlada apsolutno nebitan faktor, jer suštinski vladi i njenim ministarstvima odavno su oduzete ključne ingerencije i prebačene su na kojekakva nezavisna i regulatorna tela gde se uglavnom uhlebio NVO sektor, te je tako država praktično ostala bez ozbiljnih nadležnosti. Našim sistemom, surovo je što se to mora priznati, praktično rukovode ljudi koje niko nikada nije birao, a koji su veoma često strana agentura, koji su iz kriminalnog miljea, tajkuni koji novcem kupuju određene službenike. Država mora da pokrene ozbiljan rez i da sistem od toga očisti, a biću i tu do kraja iskren – nisam siguran da ima dovoljno snage za tako nešto. Taj načelnik beogradske policije je u konkretnom momentu simbolizovao državu. Dakle, ispada da je država išla u neki restoran na susret sa čovekom za koga se sumnja da je iz kriminalnog miljea i da sa njim dogovora da se u restoran dovede osoba za koju se takođe sumnja da je iz kriminalnog miljea kako bi oni rešili nesuglasice.

Oprostite, da li je to posao načelnika beogradske policije? Da li je on prijavio nekom taj kontakt? On je na taj način obrukao državu, a država jeste kriva jer je omogućila da se takvi, a ko zna koliko ih još ima, uvuku u njen sistem. Dopustila je da se takvi godinama šepure sa pozicija i da se ispoljavaju bahatost. Decenijama unazad niko im ništa ne može. Zato, nemojmo da nas čudi što je narod veoma često, čak i ako podržava politiku predsednik Vučića, opravdano ljut i želi da se smeni vlast, jer neće više takvu osionost i bahatost da trpi. Neće da trpi da mu policiju vode oni koji sarađuju sa mafijom. Neće da mu takvi budu tužioci, pa i sudije. Problem je što oni koji bi da smene vlast, ne nude rešenje kako bi oni to rešili, a što je najgore baš su im takvi kadrovi iz sistema najviše pomogli da blokiraju sistem, odnosno oni su bili ključni pokretači obojene revolucije.

Šta mislite, koliko zlikovaca iz „kavačkog” ili „škaljarskog” klana jedva čeka da skloni Vučića, jer ipak je on jedini na prostorima bivše Jugoslavije skupio petlju, pa im je sasekao određene ogranke poput ovih u Srbiji. Zato je ključna poruka za naredne izbore – čišćenje sistema i vraćanje državnih nadležnosti državi. Ne možemo više da govorimo da je Vučić za sve kriv, pa čak i ako kiša pada, a da je sasvim jasno da on praktično nikakvu vlast u svojim rukama nema. Nije Vučić kriv za sudske presude, za katastrofalan rad tužilaštava, jer on nad tim nema mogućnost nikakvog uvida, a kamoli uticaja. Da li je to ispravno? Možda, jeste, ali kako vreme odmiče nisam više siguran.

Mi smo dobili paradoksalnu situaciju da nam o lošem stanju u pravosuđu govore oni koji donose presude, a to su same sudije, te da oni koji do tako lošeg stanja i nepoverenja građana dovode, za tako nešto okrivljuju Vučića. To je samo po sebi idiotizam, ali mi ga živimo. Običan čovek neće uperiti prst u sudiju Majića za presudu, već u Vučića, jer stvorena je takva imbecilna klima da je za svaku presudu u društvu kriv Vučić. Zato je važno najaviti promenu sistema i da se konačno zna ko kosi, a ko vodu nosi.

Narod na izborima bira vlast da bi ta vlast državom rukovodila. Tako mora i da bude. Umesto toga mi danas imamo sistem da izabrana vlast praktično nema vlast, a da oni koje niko ni za šta nije birao haraju zemljom, a ponavljam, sve više su to i oni koji su iz kriminalnog miljea. Moja malenkost je na to godinama unazad ukazivala, no čak sam i u sopstvenoj stranci zbog toga neretko bio omalovažavan. Očiti je razlog jer ne tako mali broj funkcionera SNS-a ima konekcije i kombinacije na sličan način kako je to imao i dojučerašnji načelnik beogradske policije. Njima bi istinski smetala ta promena sistema. No, ako hoćemo da se borimo protiv bahatosti, a vidimo da je predsednik države to najavio, onda sa reči pređimo na dela. Hitan obračun unutar sistema i njegova promena, moraju biti ključna obećanja za naredne izbore.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista