Kurti očistio biračka mesta od Srpske liste

Kosovska Mitrovica – Uoči novih vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji, Albin Kurti i njegov režim u Prištini, kao i u prethodnim izbornim procesima pokrenuli su žestoke udare i obračun sa političkom strankom koja uživa ubedljivo najveću podršku našeg naroda na KiM – Srpskom listom. Premijer privremenih prištinskih institucija u tehničkom mandatu i vladajuća većina koju predvodi ekstremističko Samoopredeljenje ponovo su uticali da centralna izborna komisija umanji broj mesta u biračkim odborima, namenjenih Srpskoj listi. Zbog toga je ova stranka uložila žalbu.

Tenzije, podstaknute ekstremističkom politikom Kurtija, uoči izbora, pojačane su i juče. Nepoznate osobe su razbile ulazna vrata na srpskoj ambulanti u selu Banjska kod Vučitrna, a prizor rasutog stakla i lom zatekao je radnik ambulante koji je juče ujutro došao na posao, saopštila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju, ističući da je ovaj slučaj nastavak antisrpske kampanje albanskih ekstremista usmerene protiv Srba i srpskih institucija na KiM. Ovo je jedina srpska ambulanta u ovoj srpskoj enklavi, koja opslužuje nekoliko desetina srpskih porodica, pretežno starije životne dobi, kojima je medicinska pomoć i najpotrebnija, ukazuje se u saopštenju, preneo je Tanjug.

Do vanrednih izbora koje su raspisale prištinske institucije ostalo je tri nedelje, a od 21 političkog subjekta koji će ući u izbornu trku 7. juna, Srpska lista, koja ima podršku države Srbije, nastupa pod rednim brojem 119, sa ukupno 25 kandidata za poslanike. CIK je kandidaturu verifikovao sa osam glasova „za” i dva „protiv”, a kao i na prethodnim izborima usprotivili su se predstavnici Kurtijevog Samoopredeljenja.

Kako je kazao Igor Simić, član Predsedništva Srpske liste i kandidat za poslanika, „Srpska lista u odnosu na izbore koji su održani u decembru prošle godine sada ima 25 članova manje u biračkim odborima, pa je tako situacija sada još gora”. Sve to, dodao je, govori u prilog činjenici „da se ne priznaju rezultati koji su ostvareni na tim izborima gde je Srpska lista odnela ubedljivu pobedu, ali se mesta u biračkim odborima dodeljuju albanskim političkim subjektima koje su imale neuporedivo manji broj glasova”. Naveo je i da se mesta u biračkim odborima dodeljuju i „miljenicima režima u Prištini koji su, takođe, imali više desetina puta manje glasova u opštinama sa srpskom većinom, ali i u drugim opštinama u odnosu na Srpsku listu”.

Simić je naveo da će – iako je Srpska lista u opštinama na severu Kosmeta ubedljivo, sa po nekoliko hiljada glasova odnela pobedu, i bila ispred Samoopredeljenja, Demokratske partije Kosova (DPK), Demokratskog saveza Kosova (DSK) – oni i sada u odborima biti u znatnoj većini i kao predsedavajući, ali i kao članovi. Podsetio je i na primer opštine Gračanica, gde je Srpska lista sa 6.600 glasova osvojenih u decembru prošle godine sada dobila pet predsedavajućih biračkih odbora. A tri pomenute albanske partije sa tadašnjih osvojenih 2.300 glasova 7. juna imaće čak 20 predsedavajućih, odnosno četiri puta više.

Simić je kao najdrastičniji primer istakao opštinu Parteš u Kosovskom Pomoravlju, gde će Srpska lista u junu imati dva predsedavajuća, dok će Samoopredeljenje, DSK i DPK delegirati tri predsedavajuća, iako su na decembarskim izborima osvojili tek 11, pet i jedan glas, a Srpskoj listi je glas dalo 1.714 birača. Srpska lista , naveo je Simić, očekuje da IPŽP „poništi ovu nezakonitu odluku i da sastav biračkih odbora održava etnički sastav opština, ali i rezultate na prethodnim izborima”. Podvukao je i da u biračkim odborima „od 28 opština sa albanskom većinom na prostoru Kosova i Metohije, Srpska lista nema nijednog predsedavajućeg”.

Sudeći po odluci CIK-a da i na ovim izborima u ovoj meri izuzme Srpsku listu kao ubedljivo vodeću srpsku političku partiju, utisak je da je sve očiglednija namera Kurtija da ovoj stranci faktički otme poslanički mandat, ili čak dva, da bi ga dodelio svom saradniku Nenadu Rašiću. Upravo to se dešavalo u prethodnim izbornim ciklusima, zbog čega je Srpskoj listi pripalo devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za Srbe. Uporedo sa tim, Kurti se i ovoga puta ustremio na severnu Kosovsku Mitrovicu, gde je, očigledno u propagandne svrhe, i bez ikakvih konsultacije sa lokalnom vlašću Srpske liste, najavio izgradnju džamije nadomak glavnog mosta na Ibru.

Kao i na glasanju u decembru, Kurti će se u velikoj meri osloniti na dijasporu, koju je pozvao da „investira u Kosovo”. Po podacima CIK-a do naznačenog roka prijavilo se 142.000 glasača, koji mogu da glasaju poštom i „diplomatskim predstavništvima”. S druge strane, član DSK Berat Rukići u objavi na „Fejsbuku” ističe da „nijedna Kurtijeva mera, pomoć, subvencije i socijalni paketi nikoga ne izvlače iz siromaštva”. „On samo upravlja siromaštvom. Isto kao antibiotik. Kontroliše simptome, ali ne stvara trajni imunitet” napisao je Rukići. Posebno se osvrnuo i na podatak Međunarodnog monetarnog fonda, gde u izveštaju stoji da je „Kosovo na drugom mestu po siromaštvu u Evropi”.

Priština započela gradnju fabrike municije kalibra 5,56 i 7,62 milimetra

Nekoliko dana nakon što je na vladi završena procedura za zemljište, a uoči još jednih vanrednih parlamentarnih izbora, počeli su radovi na izgradnji prve fabrike municije na Kosovu. To su u nedelju saopštili Albin Kurti i v. d. ministra odbrane Ejup Maćedonci, koji su obišli radove na gradilištu u Đakovici, preneo je „Kosev”. Kurti je precizirao da će se tu najpre početi sa proizvodnjom municije kalibra 5,56 milimetara i 7,62 milimetra, a ponovio je i sada da će se program potom dopuniti dronovima.