Banjaluka za poništavanje odluka kojima je menjan Dejton

Banjaluka – Nedavno potvrđena vest da Kristijan Šmit napušta BiH i da se traži njegov naslednik za poziciju visokog predstavnika za novu epohu u kojoj intervencionizam, kako se najavljuje, više neće biti prihvatljiv, u Banjaluci je dočekana zahtevom da se ponište sva prethodno nametnuta rešenja, jer je njima, kako navode, narušen balans uspostavljen Dejtonskim sporazumom. U međuvremenu, objavljen je i intervju koji je Šmit, prema navodima medija, pokušao da cenzuriše, nezadovoljan postavljenim pitanjima. U razgovoru za „Frankfurter algemajne cajtung”, Šmit je izneo stavove koji se u velikoj meri razlikuju od tonova koji su prethodnih sedmica dolazili iz pojedinih međunarodnih krugova, između ostalog i iz Vašingtona.

Nemački diplomata naime ocenjuje da je BiH uspešna zahvaljujući nametanjima i intervencijama visokih predstavnika. Šta to onda, pitaju u Banjaluci, govori o samoj BiH – ako je zemlja održiva samo uz spoljno upravljanje i stalne intervencije? Predsednik RS Siniša Karan podsetio je da je nametnuto više od 900 odluka, koje su, kako navodi, mahom slabile autonomiju RS. Premijer Srpske Savo Minić uverava da je RS odlučna da to „počisti” i poništi. „Te odluke su nelegalne, nelegitimne i nezakonite, ne samo zato što su na štetu Srpske već i zato što nisu donete u skladu sa predviđenom procedurom. Pokretaćemo sve moguće postupke da te odluke stavimo van snage”, naveo je Minić.

Poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Milorad Kojić izjavio je da sve neustavno što su doneli Kristijan Šmit i Valentin Incko treba da prestane da bude deo pravnog sistema. Naveo je da odluke nisu donosili oni koje je narod birao da budu deo zakonodavne vlasti, koji su, kako ističe, jedini ovlašćeni po Ustavu da donose zakone. Predsednik Narodne partije Srpske Darko Banjac ističe da treba da se ponište odluke koje su značile prenos ovlašćenja. „Izmene Ustava RS za vreme Volfganga Petriča i uvođenje Veća naroda treba poništiti. Srpska treba da ide u pravcu promene svog Ustava. Veće naroda nije postojalo u trenutku potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma”, naveo je Banjac.

Zamenik predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Nikola Špirić kaže da nakon povlačenja Šmita treba da se povuku i strane sudije iz Ustavnog suda BiH. „Svi oni koji su zaljubljeni i žale za Šmitom i stranim sudijama izgleda nisu spremni da prihvate odgovornost za stalne zastoje i nazadovanje BiH. To zahteva punu pažnju i trežnjenje”, naglasio je Špirić.

Istovremeno, Šmit je u „spornom” intervjuu za nemački list ponovo isticao odgovornost Republike Srpske i njenog rukovodstva, bez kritičkih tonova prema delovanju bošnjačkih lidera ili potezima međunarodne zajednice. Navodno, sporan mu je bio deo intervjua u kojem je novinar konstatovao da je upravo on bio žrtva „američke dinamike”, što je Šmit negirao. Međutim, novinar Mihael Martens nastavio je da insistira na tome, sugerišući da su „Amerikanci na srebrnoj tacni doneli Šmitovu glavu Dodiku”.

„Ja to tako ne vidim. Moja je odluka ovo što sada radim. Glava mi je na ramenima i tu će i ostati”, odgovorio je Šmit, uz konstataciju da „ne mora objašnjavati da nije skalpiran”. Šmit je u intervjuu razrađivao i mogući scenario navodne „secesije”, navodeći da u takvom slučaju više nisu dovoljna ovlašćenja visokog predstavnika, već da tada „na snagu stupaju diplomatske i vojne nadležnosti”. „Međunarodna zajednica i susedne države tada moraju mudro delovati kako bi to sprečile. Ali visoki predstavnik i danas ima svoju ulogu”, naveo je Šmit.