Pu­ti­no­va poseta Siju u ogledalu Trampove

Sve­ga če­ti­ri da­na na­kon što je iz Pe­kin­ga ot­pu­to­vao Do­nald Tramp, u po­se­tu Si Đin­pin­gu do­la­zi Vla­di­mir Pu­tin. Od dvo­dnev­ne po­se­te ru­skog pred­sed­ni­ka Ki­ni ko­ja po­či­nje da­nas Mo­skva ima „ozbilj­na oče­ki­va­nja”, po­ru­ču­ju iz Kre­mlja, a go­to­vo je iz­ve­sno da će re­zul­ta­ti ovog raz­go­vo­ra bi­ti upo­re­đi­va­ni sa oni­ma ko­ji su pro­is­te­kli iz su­sre­ta pred­sed­ni­ka Sje­di­nje­nih Dr­ža­va sa ki­ne­skim li­de­rom.

Kremlj je sa­op­štio da Pu­tin i Si pla­ni­ra­ju da „do­dat­no oja­ča­ju sve­o­bu­hvat­no part­ner­stvo i stra­te­šku sa­rad­nju” iz­me­đu Mo­skve i Pe­kin­ga.

Go­vo­re­ći na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re, port­pa­rol Kre­mlja Dmi­trij Pe­skov re­kao je da se oče­ku­je da će bi­ti raz­mo­tre­na sva pi­ta­nja eko­nom­ske agen­de od­no­sa Mo­skve i Pe­kin­ga.

„Od­no­si iz­me­đu Ru­si­je i Ki­ne su ve­o­ma ra­zno­vr­sni”, re­kao je Pe­skov i do­dao da se sa­rad­nja pro­te­že da­lje od tr­go­vi­ne i eko­no­mi­je na me­di­ci­nu, kul­tu­ru i obra­zo­va­nje.
Si je, pre­ma pi­sa­nju ki­ne­skih me­di­ja, po­ru­čio da se bi­la­te­ral­na sa­rad­nja iz­me­đu Ru­si­je i Ki­ne „kon­ti­nu­i­ra­no pro­du­blji­va­la i učvr­šći­va­la” i pod­se­tio da se ove go­di­ne obe­le­ža­va 30 go­di­na stra­te­škog part­ner­stva dve ze­mlje.

Po­seb­no se na­gla­ša­va či­nje­ni­ca da su Ki­na i Ru­si­ja tre­nut­no glav­ni mo­to­ri glo­bal­nog raz­vo­ja, bi­lo po­je­di­nač­no, bi­lo kroz eko­nom­sku sa­rad­nju u okvi­ri­ma BRIKS-a.

Tas je pre­neo da je po­se­ta tem­pi­ra­na ka­ko bi se obe­le­ži­la 25. go­di­šnji­ca pot­pi­si­va­nja Ugo­vo­ra o do­bro­su­sed­stvu i pri­ja­telj­skoj sa­rad­nji, ključ­nog spo­ra­zu­ma iz­me­đu Mo­skve i Pe­kin­ga pot­pi­sa­nog 2001. go­di­ne. Pu­tin i Si su se sa­sta­li vi­še od 40 pu­ta, što da­le­ko nad­ma­šu­je Si­je­ve su­sre­te sa za­pad­nim li­de­ri­ma.
Pr­vo što pa­da u oči je či­nje­ni­ca da će pred­sto­je­ći raz­go­vor u Pe­kin­gu sva­ka­ko do­dir­nu­ti mno­ga od pi­ta­nja po­kre­nu­tih to­kom Tram­po­ve po­se­te. Ru­ski pred­sed­nik imao je sa Tram­pom ta­ko­đe če­ste i te­me­lji­te raz­go­vo­re o glav­nim glo­bal­nim pro­ble­mi­ma i ve­ro­vat­no će od Si­ja sa­zna­ti i ne­ke de­ta­lje iz nje­go­vog su­sre­ta sa ame­rič­kim pred­sed­ni­kom, a ko­ji do sa­da ni­su pro­cu­ri­li u jav­nost. Jer tre­ba is­ta­ći da su ru­sko-ki­ne­ski od­no­si da­le­ko raz­vi­je­ni­ji od onih sa za­pad­nom si­lom, po­seb­no na­kon ras­plam­sa­va­nja su­ko­ba u Ukra­ji­ni.

Ipak, u pr­vi plan je u pro­te­klim go­di­na­ma iz­bi­lo i stra­te­ško zbli­ža­va­nje na bez­bed­no­snom pla­nu. Po­go­to­vo na­kon što je Ru­si­ja po­kre­nu­la tzv. spe­ci­jal­nu voj­nu ope­ra­ci­ju u Ukra­ji­ni. Ovo je na ne­ki na­čin za­u­sta­vi­lo ze­mlje Evrop­ske uni­je u nji­ho­vom glo­bal­nom do­ka­zi­va­nju, što se po­seb­no od­ra­zi­lo na eko­nom­skom pla­nu. Pod­se­ti­mo, Evro­pa je već ne­ko vre­me je­dan od naj­ve­ćih po­tro­ša­ča ki­ne­skih pro­iz­vo­da, i u ve­li­koj me­ri za­vi­si od ko­mu­ni­ka­ci­je sa da­le­ko­i­stoč­nim part­ne­rom. Isto­vre­me­no, Ru­si­ja je u re­la­tiv­no krat­kom ro­ku i za­hva­lju­ju­ći svom otva­ra­nju pre­ma Is­to­ku, u ne ta­ko ma­loj me­ri po­sta­la stra­te­ški va­žna za taj deo sve­ta ko­ji, pre­ma svim pro­ce­na­ma, ima šan­su da u naj­sko­ri­joj bu­duć­no­sti po­sta­ne oko­sni­ca svet­ske eko­no­mi­je.

Na­rav­no, na re­la­ci­ji Mo­skva–Pe­king po­sto­je i spor­ne tač­ke. Me­đu naj­va­žni­ji­ma sva­ka­ko je – ne­rav­no­te­ža mo­ći. Na­i­me, Ki­na je eko­nom­ski mno­go ja­ča od Ru­si­je. Nje­na pri­vre­da je vi­še­stru­ko ve­ća, a teh­no­lo­ški i in­du­strij­ski na­pre­dak br­ži. U Ru­si­ji po­sto­ji iz­ve­sna bo­ja­zan da bi se vre­me­nom mo­gla pre­tvo­ri­ti u „mla­đeg part­ne­ra” Ki­ne, po­seb­no usled za­pad­nih sank­ci­ja ko­je su Mo­skvu ja­če okre­nu­le Pe­kin­gu.

Ta­ko­đe, ze­mlje cen­tral­ne Azi­je, kao što su Ka­zah­stan, Kir­gi­zi­ja i Uz­be­ki­stan, ko­je su tra­di­ci­o­nal­no bi­le u ru­skoj sfe­ri uti­ca­ja, sa­da se okre­ću Ki­ni kao part­ne­ru kroz ini­ci­ja­ti­vu „Po­jas i put”. Ru­si­ja tu vi­di po­ste­pe­no sla­blje­nje svog uti­ca­ja. Ta­ko­đe, ru­ski Da­le­ki is­tok i Si­bir su ogrom­ni, ali sla­bo na­se­lje­ni. Sa dru­ge stra­ne, se­ver­ne ki­ne­ske pro­vin­ci­je ima­ju mno­go vi­še sta­nov­ni­ka i sna­žnu eko­no­mi­ju.
U da­le­ko­i­stoč­nim de­lo­vi­ma evro-azij­ske dr­ža­ve, u sa­gla­sno­sti sa Mo­skvom, već ni­ču ki­ne­ska na­se­lja, gra­de se pri­vred­ni objek­ti, pri­sti­že rad­na sna­ga… od­vi­ja se sva­ko­dnev­ni ži­vot.

Pod­se­ti­mo, iako su od­no­si dve ve­li­ke ze­mlje da­nas bli­ski, ni­su uvek bi­li ta­kvi. To­kom hlad­nog ra­ta do­šlo je do ve­li­kog su­ko­ba iz­me­đu SSSR-a i Ki­ne, po­zna­tog kao ki­ne­sko-so­vjet­ski ras­kol še­zde­se­tih go­di­na.
Bi­lo je čak i oru­ža­nih po­gra­nič­nih su­ko­ba 1969. oko re­ke Usu­ri.

Da­na­šnje Ru­si­ja i Ki­na, du­go­roč­no gle­da­no, ima­ju raz­li­či­te in­te­re­se. Ru­si­ja že­li da osta­ne ve­li­ka voj­na i ge­o­po­li­tič­ka si­la, dok Ki­na te­ži glo­bal­nom eko­nom­skom i teh­no­lo­škom li­der­stvu. Pe­king iz­be­ga­va da bu­de su­vi­še ve­zan za ru­ske kon­flik­te, jer mu je va­žna tr­go­vi­na sa ce­lim sve­tom, uklju­ču­ju­ći Evro­pu i mno­ge azij­ske ze­mlje. Tre­ba ima­ti u vi­du da Ru­si­ja pro­da­je Ki­ni naf­tu i gas, ali da­le­ko­i­stoč­ni džin kao ve­ći ku­pac če­sto ima ja­ču pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju.

Ipak, ono što ve­zu­je dve ve­li­ke ze­mlje sva­ka­ko je su­prot­sta­vlja­nje glo­bal­noj do­mi­na­ci­ji SAD. Tu je i sa­rad­nja u okvi­ri­ma već po­me­nu­tog BRIKS-a, ja­ča­nje mul­ti­po­lar­nog sve­ta, voj­na sa­rad­nja... Mno­gi sto­ga od­nos dve ve­li­ke si­le če­sto opi­su­ju kao „stra­te­ško part­ner­stvo iz in­te­re­sa”, a ne kao kla­si­čan sa­vez po­put NA­TO-a.