Posle blokada stižu veće školarine na Beogradskom univerzitetu

BEOGRAD – Dok država preuzima na sebe polovinu troškova školarina kako bi pomogla studentima i njihovim porodicama, sedam fakulteta Univerziteta u Beogradu odlučilo je da od naredne akademske godine poveća cene studiranja za samofinansirajuće studente.

Tako će mera koja je predstavljena kao direktna podrška studentima sada u praksi značiti i veći izdatak za budžet, jer će se polovina školarine koju država refundira obračunavati na uvećane iznose. Na taj način, posle godine obeležene blokadama, poremećajima nastave i ozbiljnim pitanjima o funkcionisanju visokoškolskih ustanova, deo fakulteta odlučio je da trošak prebaci i na studente i na državu.

Prema konkursima za upis objavljenim na sajtu Univerziteta u Beogradu, školarine su povećali Fakultet organizacionih nauka, Mašinski fakultet, Ekonomski fakultet, Pravni fakultet, Filološki fakultet, Tehnički fakultet u Boru i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Najveće povećanje, u nominalnom iznosu, beleži Tehnički fakultet u Boru, gde je školarina sa 60.000 povećana na 70.000 dinara. Fakultet organizacionih nauka podigao je školarinu sa 171.000 na 180.000 dinara, što je povećanje od 9.000 dinara. Dekan FON-a Marko Mihić objasnio je za Nova.rs da je reč o korekciji od oko pet odsto, u skladu sa inflacijom u poslednje dve godine.

Na Mašinskom fakultetu školarina je povećana samo na studijskom programu Mašinsko inženjerstvo, sa 105.000 na 108.000 dinara. Dekan Vladimir Popović naveo je da je korekcija izvršena u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i prosečnom stopom inflacije, dok je cena studija na programu Informacione tehnologije u mašinstvu ostala 180.000 dinara.

Ekonomski fakultet novim cenovnikom predviđa školarine od 115.853 do 152.400 dinara, umesto dosadašnjih od 112.479 do 147.999 dinara. Na Pravnom fakultetu cena raste sa 114.000 na 117.000 dinara, a na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja sa 150.000 na 156.000 dinara.

Na Filološkom fakultetu školarina je povećana simbolično, sa 119.000 na 120.000 dinara. Dekanka Iva Draškić Vićanović navela je da je to učinjeno radi lakšeg obračuna prilikom refundacije polovine školarine koju studentima nadoknađuje Ministarstvo.

Upravo taj detalj otvara suštinsko pitanje - ako je država već preuzela 50 odsto školarina da bi pomogla studentima, zašto se sada, u trenutku kada se visokoškolski sistem još oporavlja od blokada i prekida redovne nastave, ulazi u novo povećanje cena?

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju predviđa da studenti državljani Srbije na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika imaju pravo na pokriće 50 odsto plaćene referentne školarine za godinu studija koju prvi put upisuju, odnosno za predmete koje prvi put upisuju. To pravo mogu da ostvare za jedan studijski program na istom stepenu studija.

Praktično, što fakulteti više podignu školarine, veći je i iznos koji će država morati da nadoknadi. Studenti će formalno i dalje dobijati polovinu nazad, ali će polazna cena biti viša, dok će javne finansije pokrivati veći račun.

Ova odluka posebno je osetljiva jer dolazi u vreme kada se Univerzitet u Beogradu i njegovo rukovodstvo, na čelu sa rektorom Vladanom Đokićem, suočavaju sa kritikama da nisu dovoljno zaštitili interese studenata koji žele redovnu nastavu, ispite i normalno funkcionisanje fakulteta. Sada se, pored posledica blokada, pred studente i njihove roditelje stavljaju i uvećani troškovi studiranja.

Iako pojedini dekani povećanja pravdaju inflacijom, a neka poskupljenja predstavljaju kao tehničku korekciju, ostaje činjenica da se cena studiranja na više fakulteta Beogradskog univerziteta podiže u trenutku kada država već izdvaja značajna sredstva da bi rasteretila studente. Umesto da ta mera bude iskorišćena kao olakšanje za porodice, deo fakulteta je njen efekat faktički umanjio novim cenovnikom.