Sednica Skupštine: za danas završena rasprava o izbornim zakonima

Poslanici Skupštine Srbije završili su u 18 časova rad za danas, a raspravu o amandmanima na izmene seta zakona kojima se ispunjavaju preporuke ODIHR-a sa ciljem poboljšanja izbornih uslova, nastaviće sutra u 10.00 sati.

Poslanici skupštine Srbije su jutros, nakon postavljanja poslaničkih pitanja, prešli su na raspravu o amandmanima na  izmene Zakona o izboru narodnih poslanika.

Poslanici raspravljali u obukama članova biračkih odbora i izbornih komisija

Skupštinsku raspravu o amandmanima na izmene Zakona o izborima narodnih poslanika obeležila je diskusija poslanika vlasti i opozicije o obukama koje bi trebalo da prođu članovi biračkih odbora i opštinskih i gradskih izbornih komisija.

Takođe, u okviru rasprave poslanicaci su polemisali i o slučaju pucnjave na Senjaku, na šta je više puta reagovala predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić pozivajući ih da se pridržavaju dnevnog reda. 

Predlagač zakonskih izmena, poslanik SNS Miroslav Petrašinović, rekao je da je predloženim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika jasno definisano ko treba da održi obuku i ko sprovodi obuku. 

„Jasno je definisano ovim predlogom Zakona o izboru narodnih poslanika da će obuku sprovoditi RIK i da će RIK podzakonskim aktom odrediti način i vreme sprovođenja obuke", rekao je on.

 Prema njegovim rečima, RIK ima 1.500 trenera koji će u skladu sa onim kako RIK bude propisao sprovoditi obuku.

„Ovim predlogom zakona definisano je da od momenta stupanja na snagu ovog zakona RIK ima vremenski okvir od tri meseca da pripremi način sprovođenja obuka. Vezano za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija, oni koji su imenovani pre stupanja na snagu ovog zakona imaju rok od šest meseci da prođu obuku i steknu sertifikat, odnosno potvrdu o uspešno završenoj obuci, a oni koji budu imenovani nakon stupanja na snagu ovog zakona imaju rok od tri meseca da pohađaju obuku i steknu sertifikat o obuci", objasnio je Petrašinović.

Poslanik Ahmedin Škrijelj iz SDA Sandžaka u okviru rasprave o amandmanima na izmene Zakona o izboru narodnih poslanika rekao je da zbunjuje odredba o tome da RIK organizuje i sprovodi obuke za rad u lokalnim izbornim komisijama i biračkim odborima, a onda se kaže da i lokalne izborne komisije učestvuju u planiranju i sprovođenju obuka, a oni sami moraju da prođu tu obuku. 

Dodao je da je potrebno objasniti kako neko ko sam treba da prođe obuku, učestvuje u planiranju obuke i testova koje sam treba da položi.

Prema njegovim rečima, te nejasnoće dovode u pitanje adekvatnu kontrolu izbornog procesa. 

„Ove odredbe, odnosno obuke, potvrde o završenim obukama su jedan od osnovnih preduslova za održavanje izbora. Dakle, ako nemamo ljude koji su prošli obuke i dobili odgovarajuće potvrde ili sertifikate izbori ne mogu da se održe", kazao je Škrijelj.

Takođe, napomenuo je da se u predloženim zakonskim rešenjima ne navodi gde će se sprovoditi obuke.

„Hoće li ljudi iz Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Prijepolja da te obuke prolaze u svojim lokalnim sredinama ili će da dolaze u Beograd, Kragujevac, Kraljevo ili ne znam gde već", upitao je Škrijelj.

Poslanica Natalija Stevanović iz Zeleno-levog fronta izrazila je sumnju da će obuke koje je predviđeno da sprovodi RIK biti adekvatne, tvrdeći i 

da se setom zakonskih rešenja ne sprečava "krađa izbora", jer kako je rekla, ne veruje da će zakonima moći da se sklone "fantomski birači" iz biračkog spiska.

Poslanik Robert Kozma iz Zeleno-levog fronta ocenio je da u predloženim zakonskim rešenjima nije jasno precizirano šta je sadržina  obuke za predstavnike u biračkim odborima, kao ni ko obuke treba da sprovodi i na koji način. 

„Da li će svi da idu u Beograd ili će se održavati u nekim gradovima po regionima i tako dalje. Čini mi se da u Srbiji postoje preča posla i važniji problemi od toga šta će biti sadržina obuka ljudi koji će biti u biračkim odborima i u lokalnim izbornim komisijama", naveo je Kozma.

Takođe, smatra da se setom izbornih zakona ne odgovara suštinski na preporuke ODIHR-a, već da su izmene sačinjene tako da, kako tvrdi,  omogućavaju malverzacije u okviru izbornog procesa.

Vujić: Preporuka ODIHR da obuka bude obavezna

Ministar pravde Nenad Vujić objasnio je na sednici da obuke za članove biračkih odbora i izbornih komisija nisu ništa novo, da su one postojale i ranije, a da je sada samo prihvaćena preporuka ODIHR-a da one moraju da budu obavezne.

Vujić je naglasio da one moraju da budu sprovdene na adekvatan i kvalitetan način.

„Zato je i postavljeno da se jedan deo članova mora obučiti do 1. januara 2027. godine, a veći deo 1. januara 2028. godine. Što se tiče iskustava Republike Srbije, ove obuke nisu nešto što je nepoznato. I do sada smo imali obuke, samo što je na ovaj način regulisano zakonom da su one obavezne. Do sada nisu bile”, rekao je Vujić.

Istakao je da se kroz te obuke uvodi sistematizovan pristup obukama. 

„Ono što je preporuka ODIHR-a, OEBS-a, Venecijanske komisije, a to je da se ide ka profesionalizaciji ljudi koji učestvuju u biračkim odborima. To je jedna od glavnih težnji svih ovih organizacija, jer zato i Venecijanska komisija u svojim opštim standardnim pravilima vezanim za izbore govori da članovi moraju proći obuku koja je standardizovana. Ovo jeste korak ka standardizaciji obuka, što je neophodno”, istakao je ministar.

On je dodao da Srbija već ima dugi niz godina obuke koje su sprovođene u saradnji sa OEBS-om, sa Međunarodnom organizacijom za izbore i izborne sisteme i da to iskustvo postoji, kao i iskustvo kada su u pitanju priručnici i drugi materijali za obuku. 

„Sa uvođenjem ovih obaveznih obuka pravi se još jedan korak unapred, a to je da to sve bude standardizovano, jasnije i da se onda pristupa tome na jedan sistematizovani način. Rokovi koji su ostavljeni za pripremu su rokovi koji su dovoljni da bi se to sve uradilo na pravi način, a ne da to bude samo nešto što je formalno”, naveo je Vujić.

Istakao je da je osnovni cilj da se izbegnu greške koje se javljaju na pojedinim biračkim mestima i da bi lica koja rade izbore mogli da budu mnogo sigurnija  i spremnija za posao koji ih čeka u tog jednog dana.

„A znamo da sve te greške onda povlače druge probleme. I na ovaj način, vrlo je smislena i preporuka koja ne važi samo za Srbiju, nego to i jeste generalni stav i Saveta Evrope i OEBS-a, ODIHR-a i Venecijanske komisije o jednoj standardizaciji i profesionalizaciji obuka i obaveznih obuka”, rekao je Vujić.

Poslanik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić rekao je da je izuzetno važno pitanje u vezi reforme izbornog sistema rad Komisije za reviziju biračkog spiska, tvrdeći da njima nije omogućen uvid u birački spisak.

„Članovima Komisije nije omogućen uvid u baze podataka, već samo u pojedinačna imena i adrese, i to samo u trenutno stanje, a ne i u promenu”, tvrdi Nikezić.

On je tvrdio i da članovi komisije ne mogu da uporede bazu preminulih sa bazom birača navodeći da je ukupan broj birača u Srbiji 6,4 miliona, a da, prema popisu ima 5,4 miliona punoletnih građana kao i da postoje mnoge greške u biračkom spisku.

Na tvrdnje da vlast usvaja pet od 25 preporuka ODIHR-a i da opstruiše reviziju biračkog spiska, kao i rad Ustavnog suda, formiranje REM-a i rad Skupštine odgovorio mu je šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane” Milenko Jovanov koji je citirao jednog člana Komisije za reviziju biračkog spiska koji je rekao da "svakodnevno otkrivaju nove nepravilnosti i fantome ubačene samo da bi naprednjaci sačuvali svoje fotelje i privilegije”.

„Ako je tačno da nemaju pristup, kako otkriva nepravilnosti i fantome? Ako nije tačno da nemaju pristup, zašto onda narodni poslanik ovde obmanjuje javnost? Dakle, ne može biti i jedno i drugo”, rekao je Jovanov. 

Na tvrdnje Nikezića da je vlast omogućila mafiji da kupuje razne nekretnine, Jovanov je rekao da je to bilo za vreme bivše vlasti kada je, kako je rekao, mafijaš Darko Šarić kupovao na desetine poljoprivrednih kombinata po Vojvodini, hotele po Novom Sadu, firme po Srbiji.

„Taj čovek nije uhapšen za vreme njihove vlasti, bio je uvaženi investitor. Njegov proksi biznismen je rekao da su tri sata brojali novac kojim je trebalo da se kupuju te firme, pa su onda sutradan kupili onu mašinu za brojanje para jer je to valjda jedini način bio da prebroje tolike pare u kešu”, rekao je Jovanov.

Na tvrdnje Nikezića da su u Pionirskom parku kriminalci, Jovanov je odgovorio da ti kriminalci nikoga nisu ubili ni u koga nisu pucali, već da je pucano u čoveka koji je bio u parku, kao i da su paljeni šatori zbog čega su se neki u sali Skupštine Srbije radovali.

Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma rekao je da predložene izmene neće doneti nikakve promene, jer je vladajuća koalicija, kako je rekao, od 25 preporuka ODIHR-a odlučila da uvaži samo neke.

Kozma je tvrdio da vlast izbegava da se bavi ključnim stvarima kao što su birački spisak, zloupotreba državnih resursa i kkao je rekao,  funkcionerska kampanja, pritisak i ucena na birače.

On je istakao da je vlast odlučila da sprovede preporuku ODIHR-a koja govori o tome da je potrebno da se obučavaju ljudi koji će biti u biračkim odborima i u lokalnim izbornim komisijama i da je to dobro, ali je pitanje sporvođenja.

„Sekretarijat Republičke izborne komisije, niti ima dovoljno kapaciteta, niti ono što bi trebalo da bude sadržina tih obuka nije ono što je nadležnost RIK-a”, rekao je Kozma.

On je takođe rekao da je "javna tajna da Šarić gradi hotele po Vranju", a poslanik grupe „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane” Dragan Nikolić, koji je iz Vranja, istakao je da Šarić nikada nikada nije gradio, ne gradi niti će graditi u Vranju, za razliku, kako je rekao, "od Vojvodine kada je na vlasti bio Bojan Pajtić”.

Nikolić je ocenio i da je dobro što su predložene izmene i dopune zakona da članovi biračkih odbora, "pogotovo članovi iz opozicije, prođu obuku".

„Da im se objasni kako se na biračkom mestu vrši glasanje, da je nemoguće da jedan glasač u tom danu glasa na dva biračka mesta zato što postoji sprej, zato što postoji ona lampa s kojom se odmah kada birač uđe na glasačko mesto proverava da li je sprej kojim je naprskan već to učinjeno na nekom drugom biračkom mestu, da se ne bi dešavalo da njihovi ljudi izazivaju nerede i nemire i vrše pritisak pred biračkim mestom”, rekao je Nikolić.

Kako je rekao, sve to moraju da nauče ljudi iz opozicije, kako ne bi opet potpisali sve zapisnike i kukali kako su izbori pokradeni kao 2023.

Usledila rasprava i o biračkom spisku

U Skupštini Srbije danas je tokom rasprave o amandmanima na set izbornih zakona ponovo pokrenuto pitanje biračkih spiskova, a ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović odbacila je tvrdnje opozicionih poslanika da Komisiji za reviziju biračkog spiska nije dostupan kompletan uvid u Jedinstveni birački spisak, a komisiju pozvala da proveri navode o stogodišnjacima u biračkom spisku.

Odgovarajući poslaniku Srbija centra Slobodanu Petroviću ona je rekla da je JBS dostupan svima i da svi mogu da ga vide, iz nekoliko aplikacija čak i građanima Republike Srbije, a da se ne govori o komisiji. 

„Bilo bi krajnje vreme da i kolege narodni poslanici koji ne misle kao mi prihvate da to više nije politička tema. Potrošena je, zatvorena je, nema tamo više materijala za to branjenje neuspeha, bilo bi dobro da se smisli nešto drugo", rekla je Paunović odgovarajući poslaniku Srbija centra Slobodanu Petroviću.

Ministarka je rekla da na svima ostaje zadatak da se izborni sistem unapredi uprkos, kako je rekla, površnim gledanjima i na Jedinstveni birački spisak i na izborne uslove. 

„Ja sam samo probala da objasnim građanima Srbije da u nedostatku konkretne ideje koja treba da unapredi izborni sistem u Srbiji, vi se bavite paušalnim ocenama, pritom tvrdeći da su podaci do kojih ste opet došli, kako god da ste došli, beskrajno važni", rekla je Paunović odgovarajući i na tvrdnje Petrovića da je došao do podataka da se u evidenciji RFZO nalaze ljudi sa više od 100 godina, kao i bebe, i pitao da li se te osobe nalaze na biračkom spisku.

Ministarka je dodala da nije tačno da im niko nije odgovorio na pitanje da li su ti ljudi upisani u birački spisak. 

„I kako tačno mislite da je ozbiljno vaše pitanje da li glasa žena od 156 godina koja se vrti po društvenim mrežama? S kim se šalite i na koji način?Ono što sam probala da vam odgovorim nekoliko puta, ali vi mantrate svoju priču uporno, to je da je broj upisanih birača preko 100 godina starosti vrlo precizan", rekla je Paunović.

Ona je pozvala Komisiju za reviziju biračkog spiska da provere navode o stogodišnjacima koji se navodno nalaze na biračkom spisku i optužila Petrovića da stiče popularnost navodima o stogodišnjacima koji glasaju na izborima u Srbije.

„Malo je neprirodno da se u ovoj sali i u celoj Srbiji samo vi oglašavate i to ste krenuli od društvenih mreža, što mi mahom ne znači mnogo kada su u pitanju izjave, jer društvene mreže su platforma gde može svako da predstavi šta želi", dodala je Paunović.

Petrović je odgovorio da, ako je ono što on tvrdi netačno, zašto se niko iz RFZO nije oglasio i rekao da ti podaci nisu tačni.

On je zatražio i da se briše član sedam iz predloženog zakona kojima se zahteva da potvrda o završenoj obuci članova i zamenika članova biračkih odbora bude uslov da bi se neko uopšte našao u biračkom odboru. 

„A vi ćete te obuke sprovoditi, a pošto ćete ih vi sprovoditi, onda je jasno da ćete tamo gde smatrate da treba sklanjati i eliminisati članove biračkih odbora ispred opozicije", tvrdio je Petrović.

Odredba da jedan birač može da potpiše više izbornih lista

Poslanici vlasti i opozicije u Skupštini Srbije izneli su različite stavove tokom današnje rasprave o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika koje se odnose na novo rešenje o tome da birač svojim potpisom može da podrži više izbornih lista. 

Poslaničke grupe Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd i Srbija centar predložile su amandmanom da se ta odredba briše, tvrdeći da se njom  omogućava stvaranje fantomskih lista, dok su poslanici vlasti naveli da je to bila jedna od preporuka ODIHR-a, a na čemu je opozicija insistirala.

Šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane”, Milenko Jovanov rekao je da je taj predlog izmene zakona izričit zahtev ODIHR-a.

„Izričit zahtev ODIHR-a koji smo mi godinama pokušavali da ne sprovedemo zato što smo smatrali da je loš za naš izborni sistem, ali onda su isti oni odlazili, obijali pragove po Beču, Berlinu, Strazburu i gde su već hteli da ih prime, i žalili se kako mi ne sprovodimo preporuke ODIHR-a. E, pa sad sprovodimo sve", rekao je Jovanov.

Dodao je da bi ODIHR verovatno odustao od te preporuke da su svi zajedno i jedinstveno poslali poruku iz Srbije da je to loše rešenje za naš izborni sistem.

„Kako je ODIHR došao do toga, to je još interesantnije. Pa tako što su oni odlazili opet tamo, žalili se na to kako je ovde strašna situacija i da niko ne sme nikome da potpiše izlazak na izbore osim vladajućih stranaka. A onda je ODIHR rekao: 'Pa dobro, ako je već ta strašna diktatura tako, da mi omogućimo pluralizam opoziciji, pa tih istih 10.000 koji potpiše jednom nek potpisuje svima u opoziciji, pa da sve opozicione stranke mogu da izađu'. Tako smo mi došli do ovog predloga rešenja", objasnio je Jovanov.

Poslanik Srbija centra Slobodan Petrović rekao je da je taj amandman predložen zato što je u prethodnom periodu postojala praksa da je vladajuća koalicija, kako tvrdi, tako stvarala fantomske liste falsifikujući potpise birača, a da sada hoće da legalizuje mogućnost da članovi SNS mogu da podrže neograničen broj izbornih lista.

Poslanik poslaničke grupe Zdrava Srbija - Pokret socijalista Đorđe Komlenski zamolio je predlagača da razmisli i da u danu za glasanje izglasaju taj amandman i obrišu taj član zakona.

„Jer ovo hrabrenje i prebacivanje loptice tamo gde joj nije mesto, a to je da je ovo interes vladajuće koalicije, a ne opozicionih stranaka, je krajnje bezobrazan i maliciozan. Pa hajde da im ispunimo tu želju. ODIHR-ove preporuke nama iz Pokreta socijalista ne znače ništa, ali dajte da ispunimo kolegama želju, pa ćemo posle izbora sledećih verovatno slušati kako nisu bili sposobni, kako su sprečeni, da ne mogu da skupe dovoljan broj potpisa", rekao je Komlenski. 

Poslanik „Mi glas iz naroda" Branko Pavlović rekao je da ta stranka nije glasala da podrži tu ODIHR preporuku, jer je, kako je rekao, ta odredba,  vrlo loša za naš izborni proces.Pavlović je rekao da će ta odredba omugućiti ogroman broj lista koje  imaju pravo na medijsko predstavljanje, što će učiniti nemogućim za javni servis da odredi adekvatno vreme, biće zaglušujuće za građane i stvoriće dodatnu konfuziju.

Petrašinović: Rešenja za manjinske liste doneta su u skladu sa preporukama ODIHR-a

Tokom rasprave o amandmanima na izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, poslanici Skupštine Srbije su u popodnevnom delu sednice, između ostalog, polemisali i odredbi koja se tiče dobijanja statusa manjinskih lista.

Poslanik SNS Miroslav Petrašinović, koji je predlagač izmena seta izbornih zakona, rekao je da su sve odredbe koje se tiču manjinskih lista donete u skladu sa preporukama ODIHR-a.

„Oni su bili izričiti u ovome da bude da budu ovakva zakonska rešenja kakva su sada pred vama", rekao je Petrašinović.

Ukazao je da prema predloženim izmenama, u nazivu liste koja želi da dobije status liste nacionalne manjine, mora biti sadržan pun ili skraćen naziv liste nacionalne manjine, a politička stranka koja podnosi tu listu mora biti upisana u registar kao stranka nacionalne manjine.

Poslanici opozicije kritikovali su predloženo rešenje, a poslanik Narodnog pokreta Srbije Dragan Ninković tvrdio je da se izmenama Zakona o narodnim poslanicima želi da omogući da grupa građana može da bude učesnik na izborima u statusu nacionalne manjine.

Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Robert Kozma tvrdio je da se predlogom izmena zakona ne sprovodi preporuka OEBS-a o tome da se definiše kriterijum za to ko može biti lista nacionalne manjine.

Poslanik Ruske stranke Slobodan Nikolić je, odgovarajući opozicionim poslanicima, rekao da ta stranka nije lažna niti fantomska.

Istakao je da je Ruska stranka registrovana 2013. godine i da okuplja potomke Rusa, ali i rusofile.

Popodnevni deo sednice obeležila je i polemika poslanika SNS-a Aleksandra Mirkovića i poslanika ZLF-a Radomira Lazovića o regularnosti izbora u Srbiji.

Mirković je, odgovarajući na navode Lazovića da SNS namešta izbore i da će ih izgubiti, ukazao da je velika kontradiktornost to što opozicija traži izbore, a tvrdi da vlast krade na izborima.

Istakao je da opozicija ne treba vlasti da zamera na ODIHR-ovim preporukama, jer ih je sama tražila, kako je rekao, obijajući pragove belosvetskih institucija u Strazburu i Briselu.

„ODIHR-ove preporuke ste vi tražili, na njima insistirali, kukali i molili i tražili da se one primene. Pa zašto sada ne kažete da je dobro što ih primenjujemo? Ove ODIHR preporuke vama smetaju i protiv njih ste, zato što vam se na taj način izbija i onaj poslednji argument za izborni debakl koji vas očekuje", rekao je Mirković.

Poslanici postavljali pitanja o ubistvu na Senjaku,transplantaciji organa, invalidima

Sednica Skupštine Srbije počela je danas postavljanjem poslaničkih pitanja, a odnosila su se pored ostalog na transplantaciju ogana, položaj osoba sa invaliditetom kao i na slučaj ubistva na Senjaku.

Poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić upitao je predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić da li će inicirati sazivanje Odbora za unutrašnje poslove i odbranu po zahtevu pet članova Odbora iz reda opozicije koji je juče upućen u proceduru povodom slučaja pucnjave u restoranu na Senjaku.

Brnabić je istakla da ona nije nadležna da zakazuje sednice tog odbora, ali da nema ništa protiv da se ona sazove.

„Što se mene tiče, odmah neka se sazove sednica Odbora. Dakle, kao i uvek do sada, kad god ste tražili, dobili ste”, navela je Brnabić.

Poslanik Srbija centra Petar Bošković pitao je ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića da li oseća političku odgovornost i da li građanima Srbije duguje ostavku zbog ubistva u restoranu na Senjaku, kojem je, kako se sumnja, prisustvovao bivši šef beogradske policije Veselin Milić.

Bošković je pitao Dačića da li je dobio informacije o navodnim vezama  Milića sa pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa kao i ko je imao pristup video snimcima sa nadzornih kamera u restoranu, a pitao je i o angažovanju pripadnika Vojske Srbije u akciji pronalaženja tela žrtve.

I poslanik „Mi snaga naroda - dr Branimir Nestorović” Slobodan Ilić takođe je pitao zašto Dačić nije podneo ostavku i zašto se nije oglasio povodom tog slučaja, navodeći da je Milić postavljen za šefa beogradske policije tokom njegovog mandata.

On je pominjao i način na koji je Milić „raskošno” živeo, a pitao je i zašto se Služba unutrašnje kontrole MUP-a nije oglasila, te kako je moguće da BIA nema informacije o kontaktima pripadnika policije sa kriminalnim klanovima.

Poslanik Srpske napredne stranke Marko Atlagić pitao je nadležno Javno tužilaštvo kada će podići optužnicu protiv Dragana Đilasa zbog, kako je rekao, „učestalih, neviđenih, brutalnih, zlonamernih i neistinitih napada  Đilasa na predsednika Srbije Aleksandra Vučića u svrhu demonizacije njegove ličnosti s krajnjim ciljem da ga verovatno fizički ukloni iz političkog i javnog života Republike Srbije”.

„Iz godine u godinu, Dragan Đilas krajnje brutalno, zlonamerno, tendenciozno i neistinito napada predsednika Aleksandra Vučića u sprezi sa mafijaško-politikanskim grupama i pojedincima domaće i inostrane provenijencije. Ti napadi su duboko skliznuli u polje socijalne patologije i prete ličnoj bezbednosti predsednika Vučića”, rekao je Atlagić. 

Poslanica Stranke slobode i pravde Jelena Milošević pomenula je da su pre nekoliko dana iz zatvora u Prokuplju, kroz rupu na plafonu, pobegla dva zatvorenika za kojima se još uvek traga i pitala kako je do tog propusta došlo.

Poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Umeše Uri pitala je da li Ministarstvo zdravlja planira donošenje dodatnih podzakonskih akata koji bi još jasnije definisali kontinuirane kampanje informisanja javnosti uz već postojeće napore u promociji transplantacije organa.

Ona je istakla da je novi nacrt Zakona o transplantaciji organa, koji još nije u proceduri, veoma važan korak napred i da prepoznaje napore Ministarstva zdravlja u unapređenju tog izuzetno osetljivog i značajnog sistema. 

Uri je konstatovala da je dobro što novi nacrt zakona ide u pravcu veće pravne sigurnosti građana, jasnijeg definisanja procedura, transparentnijeg sistema evidencije i dodatnog jačanja poverenja javnosti u sistem transplantacije. 

Poslanica SVM rekla je da veruje da bi dalji korak mogao biti dodatno unapređenje saradnje sa medijima, uključujući javne servise, kako bi se obezbedila kontinuirana i stručno vođena komunikacija, dalje jačanje edukativnih aktivnosti kroz zdravstveni i obrazovni sistem i obezbeđivanje stabilnog finansiranja kampanja koje bi pratile strateške ciljeve Ministarstva. 

Dodala je da ohrabruje što se i u Srbiji razvijaju modeli koji prate evropske trendove. 

Poslanica Irena Živkovć iz poslaničke grupe Radnička partija-Ruska stranka-Ujedinjena seljačka stranka postavila je pitanje koje se tiče Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

 Navela je da se pre 11 meseci obratila Narodnoj skupštini i tražila autentično tumačenje Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom, ali da ga do danas nije dobila.

„Kada će konačno da dođe do izmene pravilnika, gde bi i deca i ona starija i od 18 godina i mlađa sa intelektualnim invaliditetom, naročito sa autizmom, dobila pravo na personalnu asistenciju. Posle 18. godine oni su nevidljivi u društvu, izmena pravilnika je hitna i morala bi da ide zajedno uz Zakon o roditeljima-negovateljima”, navela je Živković.

Narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi upitao da li postoji odluka Vlade Republike Srbije, Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija ili bilo kog drugog državnog organa kojim se ograničava, zabranjuje ili blokira realizacija donacije koje Nacionalni savet Albanaca dobija iz budžeta tzv. Kosova preko komercijalnih banaka u Republici Srbiji.

Kamberi je tražio je,  ukoliko takva odluka postoji, obrazloženje koji državni organ je doneo takvu odluku i da li se navedene mere odnose isključivo na Nacionalni savet Albanaca ili na druge nacionalne savete nacionalnih manjina u Srbiji.